foto: rade prelić / tanjug
Kome je namenjeno gromoglasno okupljanje naprednjaka u Beogradu, dobrovoljnih i privedenih? Kakvog smisla ima trošenje stotina hiljada evra za bezidejnu manifestaciju moći? Šta bi se sa svim tim novcem moglo uraditi za društvo, uključujući mentalno zdravlje mladih? I zbog čega je predsednik Srbije konačno posetio porodice žrtava u okolini Mladenovca i Smedereva
Tragedija u školi “Vladislav Ribnikar” označila je pucanje po svim šavovima. Odmah nakon nje usledio je drugi zločin u kojem je ubijeno još osmoro mladih ljudi, a zatim se nižu incidenti, sitniji i krupniji. Duh iz boce je pušten: taložena i gomilana agresija u javnom prostoru se izlila poput lave. Reakcija vlasti je bila kao i inače: na vatru – vatrom, bez prihvatanja odgovornosti, uz obračun sa svakim ko ih poziva na odgovornost.
Međutim, pušten je i jedan drugi duh iz boce. Svakoga petka, desetine i desetine hiljada ljudi šetaju ulicama Beograda dostojanstveno protestujući protiv nasilja. Poziv je stigao od opozicionih stranaka, ali učesnike protesta, među kojima su i srednjoškolci i stari, povezuje nešto drugo – potreba da usmere svoje emocije, da učine nešto kako bi se život nastavio i kako se tragedija ne bi ponovila. Pitanje je samo da li će i kako opozicija umeti da usmeri tu energiju i artikuliše zahteve u nekoliko realnih i značajnih ciljeva.
ZEC JE U VREĆI
A kao da je svaki pogrešan potez vlasti prethodnih nedelja – bilo da je potekao od njenih zvaničnih predstavnika, bilo iz pera i govora njenih nezvaničnih predstavnika, poput prorežimskih novinara i analitičara, bilo da se radilo o uvredama na račun demonstranata ili neistinama o motivima i broju prisutnih – bio poput pozivnice neodlučnima da dođu ispred Narodne skupštine. I sve je više građana bilo na ulicama.
Poslednji u nizu poteza vlasti je kontramiting zakazan za petak 26. maj, nazvan “Srbija nade”. “To je šablon po kojem je radio Milošević, po kojem radi i Vučić”, kaže za “Vreme” profesor Žarko Trebješanin. “Oni smatraju da je bitno da pokažu da ih ima više.”
Iz ugla društvene dobrobiti, nemoguće je videti ovo nadgornjavanje kao zreo i odgovoran državnički odgovor. Međutim, čak i iz ugla političke dobiti partije koja je na vlasti, pitanje je kolika korist može da bude.
Žarko Trebješanin smatra da ovoga puta oproban recept neće dati očekivane rezultate jer su se mehanizmi vladanja ogolili: “Trik je raskrinkan. Kao kada gledate mađioničara koji vadi zeca iz šešira, ali vi znate gde je zaista zec – i mađioničar više ne može ni u šta da vas ubedi. Nema iluzije”.
Prema njegovim rečima, ljudi sada znaju i kolika je dnevnica dolaska na miting, znaju i za pritiske i ucene koji dolaze iz vladajuće partije: “Ne vidim smisao toga da vi pokazujete da možete da naterate ljudi da dođu ili da ih privučete novcem. Kakva je to snaga? Meni više liči na promašaj”.
Pitanje je kome je namenjen taj miting. Politikolog Vujo Ilić je, u intervjuu za “Dojče vele”, istakao da su ciljna grupa glasači Srpske napredne strane kojima se poručuje da su i dalje najbrojniji. Takođe je kazao da Vučić ionako ima veliku popularnost, ali da je SNS-u važno da se na ulici vidi ta podrška kako ne bi krenuli da “iskaču iz broda”.
POKAZIVANJE MOĆI IZ DŽEPOVA GRAĐANA
Očigledno je da je celokupna mašinerija pokrenuta – predstavljaju se novi članovi SNS-a, poput sportista Janka Tipsarevića i Dejana Tomaševića, angažuje se u punom kapacitetu Jelena Karleuša. Zbog petka su, kako se saznaje, otkazane dečije ekskurzije i premijera opera, javna preduzeća će biti opustela, a Beograd će postati, kao i 2019, džinovski parking za autobuse.
Autobusi su iznajmljeni vladajućoj stranci za potrebe dolazećeg skupa. Tako su, na primer, prema saznanjima “Vremena”, iz “Jugoprevoza” u Kruševcu iznajmljeni svi autobusi; samo iz Aleksandrovca i Kruševca krenuće 80 autobusa za Beograd.
“Cena iznajmljivanja je 120 dinara po kilometru, a ona se računa u oba pravca posebno. U to ne ulazi cena čekanja. Nema nijednog slobodnog autobusa za petak 26. maj”, rečeno nam je u “Jugoprevozu”.
Računica glasi da samo dolazak Kruševljana i Aleksandrovčana na skup iznosi blizu 3.800.000 dinara. U to treba uključiti višesatno čekanje autobusa, hranu i vodu za prisutne i dnevnice za neke od njih.
Teško je ne pomisliti koliko bi se dobrog dalo uraditi za celo društvo, uključujući mentalno zdravlje mladih, ako bi se te stotine hiljada evra potrošene za manifestaciju moći i to samo za jedan dan, usmerile u pomenutu podršku.
BORBA ZA DUŠE
Sve više se saznaje i o načinima na koji se budući učesnici skupa – osim iskrenih pristalica – podstiču da dođu. Mnogo je toga o čemu se šaputalo sada ogoljeno. Da li nadolazeći skup služi i da uveri one koji zavise od SNS-a da ta stranka, upregnuvši državu, i dalje ima dovoljno resursa da ih podržava? Jer iscrpljivanje resursa u ovakvo ustrojenom sistemu značio bi njegovo urušavanje iznutra. Među svojima.
“Vučić je šahista, verujem dobar i sigurno vidi da pred njim nema dobrog poteza. On može da glumi i to će učiniti – nastaviće sa glumom i vikaće da je to najveći skup ikada. Ali i njemu je jasno da to nije tako”, smatra profesor Trebješanin. Dodaje i da će Aleksandar Vučić morati da popušta, ali da je jako teško uskladiti to popuštanje sa lažnom slikom koju je stvorio o protestima opozicije i o sebi: “S jedne strane, kažete da su ti protesti beznačajni. Pokazujete da ste svemoćni, da imate na svojoj strani skoro celu Srbiju. I onda vi takvi, svemoćni, treba da opravdate ustupke koje dajete šačici ljudi. Nezavidan je položaj u koji se doveo i sam je za to kriv”.
Dan nakon skupa, u subotu 27. maja, održaće se skupština SNS-a gde će se udariti pečat za ono što će se izreći u petak. Čeka nas i rebrendiranje stranke. Aleksandar Vučić će svakako činiti onako kako istraživanja javnog mnjenja kažu. Šta se do sada vidi?
TIHO, TIŠE
U prethodne dve nedelje moglo se videti neukusno ushićeno odbrojavanje do “najvećeg skupa ikada”, ismevanje i uvrede koje su se kao bumerang vraćale onima koji su ih odašiljali, uobičajeni nizovi lažnih vesti i fotografija slikanih satima pre početka ili nakon opozicionih protesta, kako bi se pokazala njihova nevažnost.
Ipak, u ovim danima neposredno pre mitinga, predsednik Srbije je posetio porodice žrtava u okolini Mladenovca i Smedereva. “Informer” i drugi režimski mediji odmah su naslovili izveštaje sa “Vučić plakao sa porodicama žrtava masakra”, a u tekstu se navodi da je predsednik Srbije uz izraze saučešća kazao “da veruje da će pravosudni sistem i institucije Srbije imati snage da na adekvatan način kazne ubicu i njegove pomagače”. Potom je dodao da će dati sve od sebe da se institut smrtne kazne vrati u pravni poredak Srbije. U dve rečenice je stalo poverenje u pravni sistem i nipodaštavanje istog. No, već nekoliko sati kasnije, Vučić je na RTS-u kazao da se neće mešati ni u šta, već će se politički boriti da počinioci dobiju maksimalne kazne. Isto veče je izjavio da je bio u OŠ “Vladislav Ribnikar”, ali bez kamera.
Elem, retorika šefa države je postala blaža, a u političkom programu televizije Pink, kao mere svih stvari vlasti, primetna je promena u tonu: program zvuči umerenije i nema onog nivoa ostrašćenosti. Pojedini predstavnici SNS-a pozivaju na spuštanje tenzije i dijalog, pojedini brišu svoje nedavne besne tvitove.
Možda upravo i istraživanja koja predsednik drži u ruci kažu da su empatija, solidarnost i dijalog potrebni kao voda. Samo ne valja kada se isporučuju po narudžbini, u kratkom vremenskom roku, samo da bi se ostalo na vlasti.
Kada je reč o protestima “Srbija protiv nasilja”, pitanje je kako će se oni nastaviti (vidi tekst “Duh oslobođenja i pobede nad strahom” u ovom broju). Njihova dosadašnja brojnost je bila iznenađenje za sve. Šetnje su bile mirne i dostojanstvene. Žarko Trebješanin ističe da je za bilo kakve promene u društvu neophodna sinergija građana i opozicije, ali da čak i kada toga ima, neizvestan je rezultat.
Sadašnja vlast je često umela da bilo koji zahtev odbaci jer je “politički”. Ta ideja po kojoj je sve što je politički dostojno prezira i loše, poput one da su svi političari isti, najviše godi stranci koja je na vlasti. Korak dalje je da stranka na vlasti sebe izjednači sa državom, nastavi da širi narativ o politici kao prljavoj igri i time još ojača atmosferu u kojoj će građani neuspešno tražiti odgovor na sistem van sistem, van stranaka.
“Politika van politike je ići ispod onoga što je dostignuto, a trebalo bi upravo obrnuto – ići na više od toga, da politika ne bude mesto za mešetare i za one koji gledaju svoje sebične interese, već zaista za one koji su spremni da nešto učine u javnom interesu, bez kalkulisanja, za one koji će zaista slušati i čuti građane”, zaključuje Žarko Trebješanin.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
