Galama radikala, narodnjaka i socijalista da su blizu dogovora o novoj vladi Srbije – dotukla je njihovu poziciju u Vojvodini
Sada, kada je okončan i drugi izborni krug u kome se po većinskom sistemu birala druga polovina od ukupno 120 poslanika Skupštine AP Vojvodine, lavovska izborna pobeda proevropskih snaga, koje su (sa socijalistička četiri mesta) ukupno osvojile 90 mandata, deluje nekako sasvim logično, ali se, očigledno, i to što je logično, moralo svojski odraditi. Ključni posao je obavljen kada je glavna izborna tema postalo pitanje „Evropske Vojvodine“ (kako je glasio slogan koalicije DS i G17 plus) i kada su se Vojvođani, okruženi članicama EU-a (Mađarska i Rumunija) i kandidatom za EU (Hrvatska) uplašili da će postati slepo crevo „kosovske orijentacije“ Srbije.
Zapravo, galama radikala, narodnjaka i socijalista da su blizu dogovora o novoj vladi Srbije – dotukla je njihovu poziciju u Vojvodini. Kada su se uoči pokrajinskih izbora pred tv-kamerama zajedno, rame uz rame, pojavili Milorad Mirčić i Zoran Lončar, nacionalni „hardlajneri“ SRS i DSS, da najave pokrajinsku postizbornu koaliciju i javnosti predstave sliku neke moguće skupštinske većine u Srbiji (sa socijalistima) – to se ispostavilo kao kontraproduktivno u Vojvodini, a očigledno nije lepo primljeno ni u Srbiji, mada je upravo njoj bilo namenjeno.
U suštini „evropski“ slogan DS i G17 plus, koji je dao dobre rezultate u Srbiji, u Vojvodini je dao još bolje. Druge stranke su se mučile sa izbornim republičkim sloganima koji su navodno odgovarali Srbiji, ali nisu pasovali za Vojvodinu. Tako da u Pokrajini nismo imali parole „Napred Vojvodina“, „Podrži Vojvodinu“, „Ustani Vojvodino“. Da su SRS, DSS i SPS bili u tom smislu dosledni, možda bi prošli bolje. Ali ta doslednost bi išla potpuno nasuprot suštini njihove antivojvođanske, to jest antievropske politike.
Čini se da je Demokratska stranka, koja je u Pokrajini tek na ovim izborima (11. i 25. maj) ponovo postala (posle izbora 2000. godine) ubedljivo najjača politička snaga, ovoga puta uspela da sabere sve povoljne političke okolnosti u Srbiji i logične interese vojvođanskih birača i da ju je to dovelo do uspeha, da u koaliciji sa G17 plus, sa 64 mandata, osvoji apsolutnu većinu u Skupštini APV. Jednostavno, blok koji je ona vukla uspeo je da do nogu potuče radikale (a, usput, dakako i narodnjake), koji su u Vojvodini, tokom ratnih vremena i poratne nestabilnosti, imali najjače uporište. Radikali su u prošlom sazivu pokrajinske skupštine imali 37 poslanika, tri više od DS-a, a sada su pali na 25, dok se DSS smanjio na šest mandata. Radikali su, što je gotovo neverovatno, u odnosu na zimske rezultate predsedničkih izbora (dakle, prema broju glasova za Nikolića), na pokrajinskim izborima praktično „izgubili“ više od pola miliona glasova. Da li je to napokon Vojvodina počela da „vari“ i njihovo tradicionalno biračko telo među „novim“ kolonistima i izbeglicama? Da li su i ti birači napokon shvatili da su postali „i Srbi i Vojvođani“ – da parafraziramo čuvenu izjavu Svetozara Miletića („Mi smo i Srbi i građani“).
Neko zakeralo možda će primetiti da u pobedničkoj koaliciji DS i G17 plus (po predizbornom sporazumu) čak 23 odsto mandata pripada Dinkićevim pristalicama, a da se nekadašnji Karićev PSS, sa nekadašnjih sedam mandata u Skupštini APV, praktično utopio kod demokrata. Ako se, dakle, tako podele spomenuta 64 mandata, pojedinačni napredak DS-a izgleda nešto manji, ali to istovremeno ne objašnjava krah radikala, kao što ga ne objašnjava ni naizgled mala izlaznost birača u drugom krugu vojvođanskih izbora od 35 odsto (slična je, u drugom krugu, bila i pre četiri godine).
Stranke koje imaju i sedište u Vojvodini, Pastorova Mađarska koalicija i Čankov LSV, uglavnom su zadržale svoje prethodne pozicije (devet i šest mandata ovoga puta), ali je njihova politička težina u Skupštini APV bitno smanjena, jer praktično nisu neophodni Pajtićevom proevropskom bloku (kao što su do juče to bili – da održe njegovu tanku većinu u Skupštini APV). Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić je, međutim, već galantno izjavio da veruje da će pokrajinsku vlast formirati sa strankama koje su i dosad bile partneri DS-a „jer smatramo da rezultati koje smo postigli u prethodnom sazivu nisu samo naši“. Videćemo da li će današnji pobednici nešto krupnije doista punuditi i ovim strankama – jer, možda ih je bolje i dalje imati za saveznike nego ih gurati u opoziciju, pa makar i onu koja se naziva „konstruktivnom“.
Stagnacija (sa tendencijom opadanja) „autohtonih“ vojvođanskih stranaka može se objašnjavati na različite načine, ali se većina tih objašnjenja može podvesti pod generalnu ocenu da takve stranke objektivno imaju male šanse dok se Srbija klati između toliko udaljenih i suprotstavljenih alternativa kao što su evropska perspektiva i kosovski ćorsokak. Kad prilike postanu normalnije – možda će i vojvođansko, i manjinsko pitanje imati normalniji kontekst.
Uspeh lidera DS i G17 plus u Vojvodini, Bojana Pajtića i Ivane Dulić-Marković, ostvaren je uprkos tome što su oni doskora preko novina međusobno razmenjivali gorke prekore. Taj uspeh, ma koliko delimično ostvaren i uz podgurkivanje tandema Tadić – Dinkić, sa državnog nivoa cele Srbije, sigurno će imati i značajno povratno dejstvo u samom Beogradu. Naime, u novijoj političkoj istoriji Srbije samo naizgled je sve počinjalo na Kosovu. U stvari, sve ono što je bilo loše isprobavano je prvo u Vojvodini – sada je red da se stvari obrnu, a to omogućavaju rezultati pokrajinskih izbora 2008. godine.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
