Nesumnjivo je da Vojska Srbije i Crne Gore raspolaže nepokretnom imovinom mnogo većom nego što joj je potrebna, jednostavno jer ju je nasledila od mnogo veće i zahtevnije JNA. Nesumnjivo je i da Vojsku pritiska permanentna besparica, da su joj naoružanje i sredstva zastarela, da veliki broj oficira nema stanove… Pre nekoliko godina došlo se na ideju da se „višak“ impozantne nepokretne imovine rasproda i da se tim novcem finansira restrukturiranje oružanih snaga i poboljša standard oficira. Tada je rečeno da će predmet prodaje biti kasarne i magacini širom zemlje koji su van upotrebe, a danas se ispostavilo, sudeći prema ugovoru koji je sklopljen između Fonda za reformu vojske i firme „Meridijan haus“, da se na prodaju nude najatraktivniji vojni objekti u Beogradu.
U urbanom delu Beograda Vojska raspolaže znatnim površinama zemljišta sa pripadajućim objektima: Kasarna garde (1) na Topčideru, Generalštab i Viša vojna škola (2), Vojno-medicinska akademija (3) na Banjici i komleks oko Instituta za bezbednost (4), takođe na Banjici, Vojna akademija (5) u Banjičkoj šumi, kasarna 4. jul na Voždovcu (6), Odsek za logistiku Vojne akademije u Žarkovu (7) i Zastava film (8) na Košutnjaku. Koliko je sve to veliko može se samo nagađati. U svakom slučaju, u pitanju su stotine hektara na vrlo atraktivnim lokacijama.
U gradskom jezgru u vojnom vlasništvu su Dom Vojske SCG (9), zgrade Generalštaba (10) i Ministarstva odbrane (11), zgrade u Nemanjinoj 9 (12) i Balkanskoj 53 (13), kao i objekat u Katanićevoj, koji se upravo prodaje (14), zgrade Fonda vojnog socijalnog osiguranja u Resavskoj (15) i Vojnog suda na uglu Krunske i Svetozara Markovića (16), zgrada Vojnog muzeja na Kalemegdanu (17), stadion Partizan (18), Autokomanda (19), Vojna gimnazija (20) i Internat pitomaca Vojne gimnazije (21), hotel „Bristol“ (22) kod autobuske stanice, plac sa montažnim objektima (23) na Dorćolu, gde je nekad bio Vojni otpad, a sada je Vojna ustanova za održavanje stanova i, na kraju, impozantno zdanje Vojno-kartografskog zavoda kod Novog groblja (30) i Regrutni centar kod Omladinskog stadiona (31).
Na Novom Beogradu u bloku 23 je Vojni zdravstveni centar (24) i zgrada SDPR-a (25) kod novobeogradske opštine, a u Zemunu je Dom avijacije (26) i kasarna „Aleksa Dundić“ (27), nekadašnja Konjička škola. U vojnom vlasništvu su i sve zajedničke prostorije, lokali i garaže u stambenim zgradama namenski građeni za oficire JNA. Najviše ih je na Novom Beogradu i Zemunu, ali ih ima i u samom centru Beograda, na primer, knjižara u Vasinoj (28) i Vojna apoteka (29) kod nekadašnje Vojno-medicinske akademije, danas Kliničkog centra. Mnogi od njih su već prodati. Tako je pre dve godine prodat lokal u Njegoševoj kod Kalenićeve pijace u kojem je prethodnih, skoro pedeset godina bila biblioteka „Rastko“, jedina biblioteka u Beogradu namenjena isključivo deci.
Priložena mapa i spisak objekata u svakom slučaju nisu potpuni, pre svega zbog veličine teritorije Beograda i formata ovog lista, nisu obuhvaćeni Vojni aerodrom i Zavod za remont aviona „Moma Stanojlović“ u Batajnici, poljoprivredno dobro u Surčinu i Vojni sportsko-rekreacioni centar u Jakovu, magacini kod sela Zuce ispod Avale, kao ni poligon u Bubanj Potoku, ali i zbog nedostupnosti zvaničnih podataka o tome šta je sve na Vojsku uknjiženo. Iz istog razloga, moguće je da nešto od ubeleženog nije formalno u vlasništvu Vojske, već Vojska samo ima pravo korišćenja. Dok se popis vojne imovine ne objavi, neće se tačno znati kolika je vojna nepokretna imovina niti koliko vredi, da bi mogla eventualno da se proda. Da li će se to ikada dogoditi, teško je reći. Tek, ugovor o prodaji zgrade Vojno-tehničkog instituta u Katanićevoj je već potpisan, ali je široj javnosti, pa i civilnoj vlasti ostalo nepoznato kolika je površina te nekretnine, niti je procenjivana njena vrednost.
