Proizvođač brenda hello! uspeo je za tri godine da osvoji četvrtinu tržišta negaziranih pića u Srbiji
Za tri godine kompanija za proizvodnju voćnih sokova Fruvita je sa prepoznatljivim brendom hello! uspela da zauzme četvrtinu tržišta negaziranih pića u Srbiji. Ovaj visoki rejting kompanija je postigla od maja 2003. godine, kada je počela s radom prva fabrika na 900 kvadrata u selu Lunjevac kod Smedereva, poznatom voćarskom kraju. Danas su proizvodni pogoni i skladišta Fruvite smešteni na oko 5000 kvadrata. Fruvita godišnje prerađuje oko 3000 tona voća, koje otkupljuje od lokalnih uzgajivača, uglavnom iz smederevskog kraja, a kapacitet tri proizvodne linije iznosi 100 miliona litara gotovih proizvoda godišnje.
KLJUČNA ODLUKA: Generalni direktor Fruvite Goran Redžić kaže za „Vreme“ da kompanija, od samog početka, nije mnogo obraćala pažnju na jaku konkurenciju, nego se okretala potrebama potrošača insistirajući na poštenom pristupu i kvalitetu proizvoda. Iako je početni plan bio da se u veoma jakoj konkurenciji Fruvita probije proizvodnjom kvalitetnih voćnih nektara, najveći rast kompanija je ostvarila izbacivanjem na tržište voćnih napitaka u plastičnoj (PET) ambalaži sa 12 odsto voćnog sadržaja.
„U jednom trenutku smo, zbog ograničenih kapaciteta, morali da odlučimo da li ćemo da proizvodimo u podjednakim a nedovoljnim količinama i voćne nektare i voćne napitke, ili da se opredelimo za proizvod sa većim izgledom za uspeh“, podseća na dilemu Redžić. On objašnjava da je segment voćnih napitaka, u to vreme, bio nov na našem tržištu i potrošači su pokazivali veliko interesovanje za tu vrstu proizvoda i ambalaže. Pored toga, podaci sa tržišta razvijenih evropskih zemalja ukazivali su na to da je ovaj segment najbrže rastući među negaziranim pićima u Evropi. „Zato smo doneli odluku da voćni napici budu težište naše proizvodnje. Današnje tržišno učešće od 75 odsto u kategoriji voćnih napitaka potvrđuje ispravnost te odluke. U kategoriji voćnih nektara učestvujemo sa 10 odsto, ali u budućnosti ćemo se mnogo više baviti njima. Svi naši proizvodi zajedno čine 25 odsto tržišta negaziranih pića u Srbiji“, navodi direktor Redžić.
Kompanija je jednu od najvećih investicija ostvarila 2004. godine kupovinom italijanske opreme za preradu voća i proizvodnju voćnih kaša sa aseptik punjenjem. Do 2005. godine Fruvita je voćnu kašu i koncentrate kupovala od domaćih i stranih proizvođača, ali u nekim periodima nije bilo moguće nabaviti sirovine odgovarajućeg kvaliteta, što je prouzrokovalo da neke osetljive ukuse, kao što je, na primer, voćni nektar jagode, kompanija ne proizvodi godinu dana. „Sada je ovaj problem rešen. Sopstvena linija za preradu voća omogućava nam da u potpunosti kontrolišemo kvalitet sirovina i gotovih proizvoda. Ipak, najznačajnijom investicijom smatram kupovinu KHS apsetic linije za punjenje voćnih napitaka bez konzervansa. Pokretanjem ove linije Fruvita je postavila nove standarde kvaliteta za nadolazeću konkurenciju u oblasti voćnih napitaka i sačuvala poziciju lidera“, tvrdi Redžić.
Prema njegovim rečima, Fruvita trenutno izvozi samo 10 odsto od ukupne proizvodnje na tržišta Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore, gde je 2004. osnovana Fruvita Montenegro.
BRZ RAST: „Vrlo brzo smo rasli i nismo imali problem kako prodati, nego kako proizvesti dovoljno da bismo zadovoljili tražnju potrošača. Od 2003. godine povećali smo broj zaposlenih 10 puta, tako da kompanija sada zapošljava oko 200 ljudi. Fruvita ima potencijal da zaposli još ljudi u proizvodnji, ali mladi se teško odlučuju da rade van Beograda“, navodi direktor Redžić. On smatra da je, pored mogućnosti da poslovnu karijeru započnu u inovativnoj domaćoj kompaniji koja kontinuirano ulaže u sebe i svoje zaposlene, dobar podsticaj i to što je najmanja plata u Fruviti na nivou prosečne u Srbiji, a prosečna za 30 do 50 odsto veća od prosečne u Srbiji.
Fruvita je na ovogodišnjem Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu osvojila devet zlatnih i tri srebrne medalje za voćne napitke i voćne sokove i nagradu Dobar dizajn za dizajn hello!, voćni nektar u brik pakovanju.
Uništavanje kulturnog nasleđa je zločin, a ako to neko radi svojoj zemlji, onda je to jasan čin izdaje, kažu u naslovnoj temi novog „Vremena“ konzervatori Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kojima se preti otkazom ako ne uklone Generalštab i okolne zgrade sa spiska zaštićenih dobara
Od zaposlenih u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture se traži, pod pretnjom otkaza, da postupe protiv Ustava, profesije i morala, kako bi leks specijalis o Generalštabu zaživeo u praksi. Oni odbijaju. Šta je to što im se dešava i koje vrednosti Generalštaba štite
Sa raznih strana razni dobro obavešteni ljudi javljaju da je Maji Gojković istekao rok trajanja i da će joj uskoro biti uručena zahvalnost za saradnju. U kojoj formi, videćemo. Ako će tako biti, zašto je Maja nastradala? Ona je poslušna, ali možda ne baš toliko koliko se od nje očekivalo. Možda se pravila luda više nego što joj je to bilo dozvoljeno. Prošle godine je preko noći likvidirana Razvojna agencija Vojvodine, koju je u toj formi osnovala Mirovićeva vlast. Deo zaposlenih, oni podobni, prebačen je u Fond za evropske poslove AP Vojvodine, kojim rukovodi “poznati evropejac” Ognjen Dopuđ, prepoznatljivog izgleda, “slavan” po tome što je fizički napadao i vređao studente koji su u septembru prošle godine blokirali ulaz u novosadski Rektorat. E sada, da li eventualni odlazak Maje Gojković ima veze sa svim ovim? Ako ima, onda je to zbog toga što nije bila efikasnija i brža u diferencijaciji, druge nema
Kako se odnosi na međunarodnom planu komplikuju i sukobi pojačavaju, sve više postaje jasno da desetogodišnje tvrdnje Aleksandra Vučića kako Srbija sa pojedinim državama ima bratske odnose nisu ništa drugo osim prazne priče
S obzirom na to da je bruto društveni proizvod Srbije oko 80 milijardi evra, a prihod Nisa u 2023. bio je oko 3,4 milijarde, gde je dodata vrednost oko 300 miliona, udeo u rastu BDP manji je od polovine procenta, ali gašenje rafinerije utiče i na rast cena, kao i na devizno tržište i neizbežan rast inflacije
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
