Vlast ruši sve što joj se nađe na putu

Prvi veći protest inicijative Ne da(vi)mo Beograd je bio kada su predstavnici Srbije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i kompanije Muhameda Alabara potpisivali ugovor o zajedničkom ulaganju u projekat „Beograd na vodi“ (videti „Vreme“ br. 1269). Tada su gradske vlasti tramvajima zaklonile hiljadu ljudi koji su premijeru Aleksandru Vučiću, njegovim ministrima i prijateljima sa Bliskog istoka „pokazali patku“. Nakon toga, oko dve hiljade demonstranata je kordonima policije bilo ostavljeno u Karađorđevoj ulici dok je polagan prvi kamen temeljac za isti projekat (videti „Vreme“ br. 1291).

Na naredni protest ove inicijative došlo je oko 5000 ljudi, a povod je bio noćno rušenje objekata u Hercegovačkoj ulici (videti „Vreme“ br. 1322). Poslednji protest, održan 25. maja, bio je verovatno najposećeniji protest protiv vlasti u poslednjih 14 godina. Procene kažu – oko 15.000 ljudi, a povod je bahatost vlasti i neodgovaranje na slučaj Hercegovačke.

Organizator tih protesta je grupa mladih Beograđana koja već dve godine prati, analizira i kritikuje aktivnosti na „Beogradu na vodi“. Protesti, saradnja sa političarima, dalje aktivnosti inicijative teme su razgovora „Vremena“ sa Radomirom Lazovićem, jednim od aktivista inicijative.

Na početku razgovora, Lazović kaže da ga bespravno rušenje koje su počinili maskirani batinaši – ne iznenađuje.

„VREME„: Zašto?

RADOMIR LAZOVIĆ: Od početka projekta „Beograd na vodi“ upozoravali smo na kriminalni karakter ovog poduhvata. Znate, ljudi su najviše pogođeni onim što se sada desilo u Hercegovačkoj, bespravnim rušenjem pod maskama i smrću čuvara, ali sve je govorilo da ova vlast ne preza ni od čega.

Na početku su imali prepreke u vidu nekoliko planskih dokumenata i zakona, kao i procese eksproprijacije i raščišćavanja terena od objekata i ljudi. Prepreke su uklanjali bahato, silom i simultano. Ukinuta je Studija o visokim objektima, protivzakonito promenjen Generalni plan Beograda, iako je prethodni još bio u proceduri, van svakog smisla donet je Prostorni plan za područje posebne namene za „Beograd na vodi“, promenjen Zakon o planiranju i izgradnji, a kada su videli da po postojećim zakonima ne mogu da eksproprišu imovinu zarad komercijalnih interesa, doneli su skandalozni lex specialis.

Za to vreme, sve što je izgrađeno na području Savamale izgrađeno je nelegalno. Sve! I rekonstrukcija „Geozavoda“ koja je izvedena sa dozvolama za sređivanje fasade i lažni štand „Savanova“ koji je dobio saglasnost za privremeno zauzeće javne površine, iako je jasno da je objekat trajnog i komercijalnog karaktera i promenada za koju je ministarka Zorana Mihajlović javno priznala da nema potrebne dozvole… O jarbolima i bilbordu kojim se projekat reklamira i za koje postoje rešenja o uklanjanju, da ne pričamo. Sve to je urađeno i nikom ništa.

Sada kada su uklonili zakonske prepreke i obezbedili da mogu iz javnih fondova da finansiraju gradnju objekata kojima kasnije upravljaju njima bliski ljudi, poput „Savanove“, došao je red i na rušenje objekata koji su im se našli na putu. Hercegovačka, dakle, nije bila incident. To je njihov manir, to je njihov način i njihova politika.

Čini se da je Hercegovačka ipak više od manira.

Tačno. Činjenica da te noći policija nije izašla da pomogne ljudima koji su zvali u pomoć potpuno je skandalozna. Očigledno je da se radi o ozbiljno organizovanoj akciji u kojoj je učestvovao veći broj državnih organa. Nalogodavci su i sami počeli da se javljaju kada je počelo zataškavanje svega. I svi su se uključili u to da se sakrije istina i da se fokus javnosti skrene na nešto drugo. Od člana gradskog veća Nikole Nikodijevića koji je tvrdio da niko nije zvao policiju, preko gradonačelnika Siniše Malog koji je izjavljivao da se oseća bezbedno, a čuvar koga su vezivali i maltretirali tu noć neposredno posle toga umre, pa sve do premijera Vučića koji prvo opravdava rušenje, pa poziva da se ruši danju, pa na kraju ipak priznaje da će istina o tome ko je rušio biti bolna. Sad vi meni recite, da li neko stvarno očekuje da mi poverujemo u ove besmislice ili su toliko sigurni da vladaju medijima i da će im ovo proći?

Da li ste se zato na prethodnom protestu bavili medijima?

Procenili smo da je pravi trenutak da se podrže hrabri novinari koji u svojim redakcijama, uprkos pritiscima, rade svoj posao profesionalno i odgovorno. Vidite, vlast jednostavno nema odgovore na pitanja, ni oko štetnosti „Beograda na vodi“, ni oko događanja u Hercegovačkoj, niti oko drugih dešavanja u društvu. Dovoljno je da mediji postavljaju pitanja i sve će biti jasno. Međutim, ćuti se o tome. Treba biti uporan, treba insistirati na odgovorima i treba ih suočiti sa njihovim delima.

Pazite, mi imamo premijera države koji kaže da će projekat doneti 200.000 radnih mesta, a posle taj broj smanji na 20.000, i niko ga ne pita kako je došao do tih brojeva i zašto se razlikuju. Sve vreme govore o 3,5 milijardi ulaganja, a u ugovoru stoji do 150 miliona, i to ne investicije nego kredita. Nema garancija, zemljište se poklanja, moramo urediti jako skupu infrastrukturu o svom trošku… Kad im se i postave ta pitanja, oni odgovaraju pričom o progresu i udžericama. Fokus priče o „Beogradu na vodi“ mora da bude na tome zašto vlast našim novcem priprema gradsko zemljište i poklanja ga svojim bliskim prijateljima, ortacima da, takođe za naše pare, zidaju zgrade i od njih prave sebi profit, a ne da li se nama sviđa njihova maketa.

Na protestima koji inicijativa organizuje, oseća se neka nova energija. Da li se sama inicijativa menjala iznutra?

Inicijativa se iznutra nije mnogo menjala, iako radimo na tome. I dalje je u srži dvadesetak ljudi, međutim, svi zajedno smo u novoj situaciji. Dosta ljudi nas zove da se uključi u ono šta mi radimo. Ljudi nude i šalju pomoć u vidu dizajna, prevoda, vrhunskih video-radova i fotografija, nude pomoć oko lepljenja plakata, pisanja transparenata… Većina stvari sa kojima mi nastupamo jesu proizvod tog ličnog i volonterskog angažmana ljudi koji nas podržavaju. Pravi izazov je pronaći način da se širimo, da iskoristimo potencijal svih tih ljudi i da ih intenzivnije uključimo u rad inicijative.

Kako to radite?

Kad vidimo da nam trebaju redari, dobošari, dizajneri za propagandi materijal, da treba da se lepe plakati po gradu, da se poziva na protest, jednostavno to objavimo na društvenim mrežama i ljudi se sami jave. Isto važi i za doniranje novca ili stručnu pomoć, i to funkcioniše jako dobro. S vremenom oni koji se jave postaju i deo uže ekipe koja se svakodnevno bavi stvarima.

Organizacija se širi, ali na protestima, produkciono kaskamo za brojem ljudi koji dolaze. Sa jedne strane, mislim da je to u redu. Mi se ne bavimo profesionalno ovim poslom i dajemo sve što možemo i sve što imamo. Osim toga, protest nije festival. Mnogo je problema i ljudi žele da govore o njima. Trudimo se da budemo koncizni i jasni u govorima i porukama, to nam ne uspe uvek, ali mislim da ljudi imaju razumevanja. Mi nismo tu da bismo zabavili ljude, već zato što smo kroz naš rad otkrili skandalozne, nedopustive stvari za koje javnost mora da zna, koje moraju da dobiju epilog u vidu odgovornosti i preko čega nećemo da pređemo.

Mislite li da te tehničke manjkavosti protesta mogu da demotivišu ljude?

foto: marko rupena

Ne verujem. Ljudi su nezadovoljni i iritira ih sve što se dešava. Mislim da su spremni na mnogo žešću borbu od ove koju sada vodimo i mislim da vlast veoma potcenjuje ovu snagu koja se okupila na ulici. Mi ćemo proteste radikalizovati u pravcu osujećivanja namere političara da se ponašaju kao da se ništa ne dešava. Oni moraju da daju odgovore i da snose odgovornost za ono što se desilo u Hercegovačkoj. To je verovatno najveća afera ove vlasti iako je jako teško to reći posle helikoptera, poplava i ostalih nerazjašnjenih i čudnih stvari…

Kako se odnosite prema opozicionim političarima koji dolaze na vaše proteste, nude vam svoje usluge ili traže vašu podršku?

Isto kao i do sada. Sada je njihov pritisak veći i vidljiviji jer se pojavljuju na našim protestima. Za nas, svi oni su prevaziđeni ljudi sa prevaziđenim idejama. Ti ljudi su potpuno istrošeni, nemaju apsolutno ništa da ponude u odbrani javnog interesa, a svi su se o njega okoristili. Oni se politikom ne bave, oni su klijenti različitih ekonomskih interesa. Mi moramo naći način da marginalizujemo profesionalne političare, moramo sami da se borimo i da stvorimo grad u kome se živi dostojanstveno, u kome profit i ortački dogovori ne mogu biti ispred ljudi, u kome nejasni interesi pojedinaca bliskih vlasti ne mogu biti ispred javnog interesa.

Kako će protesti dalje izgledati?

Siguran sam da će biti masovniji. Mi smo zadali neki tempo da se okupljamo na dve nedelje, pa ćemo videti. Ljudi to dobro prihvataju i sada nema nazad. Da protest i pritisak imaju smisla vidi se iz izjava vlasti. Zbunili su se jer ne znaju kako sa građanima. Navikli su na ucenjenu opoziciju koju drže u šaci. Plaše nas se i imaju razloga za to.

Naš cilj je da uključimo što više ljudi, što više različitih grupa i da građanskom akcijom dođemo do toga da oni podnesu ostavke, ali i da se utvrde odgovornosti za sve malverzacije. Ostavke nisu dovoljne. Ti ljudi moraju da odgovaraju za ono što su uradili jer nije „Beograd na vodi“ jedina malverzacija vlasti, možda je najveća, ali daleko od toga da je jedina.

fotografije: tanja valić / tanjug

A šta ako ne bude ostavki?

Paralelno sa pritiskom na vlast mi gradimo odnose sa ljudima koji nas podržavaju i koji dolaze. Ja iskreno verujem u te ljude. Verujem u broj tih ljudi. Verujem u zdravu osnovu koja nas sve veže u želji da se bavimo našim gradovima. Na prethodnom protestu su bili ljudi iz Kraljeva, Niša, Novog Sada. Javljaju se ljudi iz Smedereva, Valjeva i drugih mesta. Bitno nam je i da pokažemo da nije samo Beograd ugrožen. Tu su i nezavisne institucije koje vode Rodoljub Šabić i Saša Janković, tu su nezavisni novinari, pojedinci u ostalim institucijama koji nam često prilaze, govore nam da smo u pravu, pomažu nam i doturaju informacije, ali anonimno, da ne bi izgubili posao. To su ucenjeni, ali ipak hrabri ljudi, koji su veliki potencijal. Hrabri su bili i ljudi koji su pred kamerama pričali šta se desilo u Hercegovačkoj one noći i njima se to priznanje mora odati. Tu je i struka koja kroz Akademiju arhitekture kritikuje projekat. I naravno, tu je i ogroman broj drugih ljudi koji neće da ćute.

Ovi protesti su i način da onima u državnom sistemu, koji znaju šta se dešava i koji su protiv toga, pokažemo da nisu sami, damo do znanja da mogu da računaju na našu podršku i neku vrstu zaštite javnosti koja nas prati, ako ne ćute i izađu sa nekim novim dokazima o malverzacijama.

foto: tanja valić / tanjug

Šta će se desiti ako grupa ubačenih ljudi – sa fantomkama ili bez njih – tokom nekog od sledećih protesta uzme i polomi nekoliko izloga u gradu?

Ne bi nas iznenadilo da se to zaista i desi. Oni su spremni na sve. Na prethodnom protestu je nekoliko jaja poletelo na zgradu RTS-a, ali su reagovali ljudi koji su stajali pored i zaustavili ih. Ovo je neka vrsta poziva da se zajednički borimo i brinemo jedni o drugima i o zajedničkoj bezbednosti. Da li možemo da se odupremo batinašima koje oni angažuju – ne znam. Imamo korektan odnos sa policijom, tako da se uzdamo i u njih da će rešavati takve probleme.

Vidite li potencijalni problem u tome što na proteste dolaze pristalice ideološki i politički različitih grupa? Na protestima su zajedno i Sanda Rašković Ivić i Saša Radulović i Libek i komunisti…

Ovi političari me ne interesuju uopšte, ali mislim da nije loše to što imamo širok korpus ideja na jednom mestu. Prva stvar koju je Vučić uradio nakon što je zavladao medijima je bila ukidanje dijaloga. Ako nema dijaloga, nema ni demokratije. Potpuno smo zatvoreni u male odvojene svetove koji se ne mešaju, koji se mrze… Mi, dakle, nemamo nameru da se bavimo ideološkim pomirenjima, mi znamo za šta smo, ali ideja otpora ovakvoj vladavini prevazilazi sve nas pojedinačno. Ipak, jedan od naših zadataka jeste da pokažemo kako ovo zakidanje demokratije nije odlika ove ili one vlasti već da je ono inherentno ovakvom sistemu, baziranom na uskim partijsko-ekonomskim interesima.

Da li će i inicijativa ići putem kojim ide recimo Lokalni front iz Kraljeva, koji je izašao na prethodne lokalne izbore i biće u gradskoj skupštini? Pričate li o tome?

Često nas ljudi pitaju zašto se ne kandidujemo da bi imali za koga da glasaju. Ali to što bismo se mi kandidovali, a oni glasali za nas, nije dovoljno. Nije dovoljno samo da se zaokruži, da se lajkuje i da se pojavi na protestu. Mi prvo moramo da nađemo način da uključujemo ljude, ne samo u kritiku sadašnje, već i u stvaranje nove politike koja će doneti principe o kojima sam pričao. Da li ćemo direktno ući u politiku zavisiće od toga da li ćemo mi moći da garantujemo da ćemo uspeti da sprovedemo to u delo.

Nisu protesti jedino što mi radimo. Dve godine se bavimo istraživanjem i analiziranjem „Beograda na vodi“. Protiv nezakonitih izmena dva ključna dokumenta koja su omogućila izgradnju „Beograda na vodi“ mi smo podneli 3800 primedbi. Na tome je zajednički radilo preko sto ljudi. Zbog toga nam ljudi veruju. Veruju nam i zato što ih nismo lagali i zato što smo ih uključivali, pitali ih. Tu su i dva broja novina koje smo izdali.

Serija, dakle, takvih formata našeg delovanja čini da imamo angažovane i informisane ljude koji će kasnije, kada budu došli u priliku da glasaju, znati o čemu glasaju i za šta glasaju i koji se, na kraju krajeva, neće zadovoljiti ulogom glasača. Dakle, ne trebaju nam pasivni glasači, koji će glasati za nas samo zato što su im drugi odvratni. Nećemo da budemo manje zlo. Hoćemo drugačiji oblik politike. Isti princip rada imaju i ljudi iz drugih delova Srbije sa kojima smo u kontaktu. To može sve zajedno da preraste u sveopšti protest protiv ovakvog sistema.