Vlast i prase u furuni

„Da se zovem Džon, sigurno bi mi vlast u Srbiji odala priznanje što sam napravio prvu privatnu televiziju, internet, mobilnu telefoniju, banku, osiguravajuće društvo, univerzitet. Ali, zovem se Bogoljub.“

Bogoljub Karić, o nepravednom odnosu vlasti prema njemu

„NIN„, jun 2003.

Bogoljub Karić, kao „čovek sa poternice Interpola“, kaže da se sada nalazi u Rusiji:

„Nalazim se tamo gde su u raznim periodima srpske istorije spas od političkog progona režima morali da traže i knjaz Miloš Obrenović, Slobodan Jovanović, Nikola Pašić i drugi.“

Šta tamo radi?

„Pišem knjigu pod radnim naslovom ‘Destrukcija Srbije’, a radim i na obnavljanju doktorske disertacije koju sam prijavio na Ekonomskom fakultetu. Tema su mali i srednji biznis i porodična preduzeća.“

„Blic„, maj 2006.

„Volim svoj narod, opredelio sam se da se žrtvujem za njega.“

„Danas„, 4. avgust 2006.

„Nije prazna fraza kada kažem da se Srbijom vlada iz četiri kompanije, tri kafane i dva stana.“

„Glas javnosti„, 31. oktobar 2006.

„Sve se u ovoj zemlji urušava, sve nestaje, Srbija umire… Prodaje se i srpsko nebo, ne samo zemlja. Sve zarad interesa pojedinaca i određenih grupa. Zato mislimo da je bolje da u parlamentu, a ne na ulici, preko ljudi koji žele da štite nacionalni interes, iskažemo svoj glas. PSS-u nije u interesu da destabilizuje Srbiju. Ali, ukoliko se ne dozovu pameti i ne počnu da rešavaju nagomilane probleme, iskreno sam zabrinut da nam se može dogoditi socijalni ustanak koji više niko ne može zaustaviti.“

Bogoljub Karić na pitanje zašto je formirao stranku Pokret snaga Srbije

„Večernje novosti„, septembar 2005.

„Udružili su se protiv Bogoljuba Karića zato što se ne slažem s tim da je u Srbiji sve na prodaju. Od Kosova, Vojvodine sutra, Sandžaka do beogradskog pašaluka. Protiv politike da naša deca u svojoj zemlji postanu tehnološko roblje i da se sve proda u bescenje.“

„Večernje novosti„, 30. septembar 2005.

„Bio sam bogat još u Brozovo vreme. Prve velike pare zaradio sam kao mladić. Išao sam pored nekog otpada u Peći i tamo video gomilu starih amortizera kako propada. Sinula mi je ideja da se taj odlični čelik može iskoristiti. Ima na amortizeru jedan deo što liči na šipku. Trebalo je taj deo samo malo obraditi, zašiljiti i učiniti ga, tako, fantastičnim alatom – štemajzom, tj. sekačem za razbijanje betona, zidova. Dao sam još da se gornji deo ofarba u plavo, a šiljasti u crveno. I ta je alatka preplavila i naše i inostrane radnje. Bile su to prve velike pare, zarada ogromna.“

Bogoljub Karić, objašnjava kako se obogatio.

Hobi: „Volim da se bavim biljkama u svom vrtu. Sadim i negujem mediteranske biljke jer je pravi izazov dušom, snagom i voljom pobediti klimatske uslove. U mom vrtu rastu palme i rađaju smokve.“

„Blic„, 14. mart 2005.

„Uvek sam bio predsednik, čak sam i u osnovnoj školi bio predsednik razredne zajednice.“

„Vreme“ br. 738, 24. februar 2005

„Ako nemaš vlast ili nisi uz nju, poslednji si sluga. Vlast može svakoga da savije kao prase u pleh i da ga ispeče u furuni.“

„Vreme“ br. 563, 18. oktobar 2001.

„Znate šta, Karići su brojna familija i svaki naš član mora da se pridržava pravila. Sve naše žene se lepo slažu, ali Bojan i Jugoslav, koje smo školovali u inostranstvu, još nisu shvatili da moraju da poštuju tradicionalne porodične standarde. Oni i njihove izabranice nisu imali iskustvo zadružnog života, pa su malo razmaženi, ali svoje žene moraće da ukrote! Zna se – u krevetu, alatkama koje im prezime daje! Ako nisu moćni u krevetu, biće izopšteni iz familije.“

„Vreme“ br. 733, 20. januar 2005.

„Karleuša je moja snaha, poštujem je kao i sve druge. Za Elenu nisam znao da mi je snaha. Karići su inače nemirni, samo prezime im to govori, zbog čega na kupanju nikada nisu mogli da nose kratke gaće, već bermude.“

„Večernje novosti„, decembar 2004.

„Tvrdite da imate plan za ekonomski oporavak Srbije, kažete da biste nas za sedam godina uveli u EU. Kako?

– Imamo plan. Vrlo precizan i vrlo konkretan plan. Samo ne smem o tome javno da govorim.

Zašto?

– Zato što će mi pojedinci iz vlasti upropastiti sve ideje.“

„Kurir„, 6–9. januar 2005.

„Prilaze nam ljudi iz drugih stranaka i oni su dobrodošli, čak i članovi G17 plus, ali samo ako su kršteni, a ako nisu – vodićemo ih na krštenje kod ‘patrijarha’ srpske demokratije, premijera Vojislava Koštunice.“

„Beta„, jul 2004.

„Mi nismo kriminalci, ne ugrožavamo mi hod Srbije ka budućnosti, već neki koji vode državu, a ne umeju da vode ni kiosk.“

„Vreme“ br. 673, 27. novembar 2003.

„Zato i pijem svaki dan tablete protiv straha.“

Bogoljub Karić, biznismen, odgovarajući na pitanje da li se boji.

„Insajder„, TV B92, novembar 2003.

„Vršilac dužnosti guvernera NBS Mladan Dinkić optužio me je da sam ‘sponzor akcije za njegovo smenjivanje’. Tu akciju, po njegovoj izjavi, vode ljudi iz vrha srpske vlasti. Izjava Mlađana Dinkića da sponzorišem njegovo smenjivanje istinita je koliko i stav da je monetarna politika Narodne banke Srbije posledica pivske flaše kojom su guvernerovu glavu razbili nezadovoljni posetioci nedavnog koncerta njegove grupe Monetarni udar. Čudim se da me nije optužio i za taj incident.

Kao što se zna, ja sam privatnik, nisam ni blizu srpske vlasti. Nisam ministar, nisam poslanik, nisam član Rotari kluba, ne posećujem tajne večere. Nadležne službe u Kompaniji proverile su dokumentaciju Karić fondacije. Sponzorišemo ukupno 1438 akcija u zemlji i svetu, humanitarne, sportske, iz oblasti nauke i kulture.“

„Danas„, 15. jul 2003.

„Da bi postali vlasnici dva, pa možda i tri automobila ispred svoje kuće, dovoljno je da postojeću garažu pretvore u fabriku i u njoj zaposle najmanje tri generacije svoje porodice.“

Bogoljub Karić, biznismen, otkriva najlakši put za bogaćenje u Srbiji.

„Nacional„, januar 2003.

„Karići nisu ekstraprofiteri. Svoj posao smo uvek radili poštujući zakone. Lično sam mislio da će Zakonom o ekstraprofitu biti obuhvaćene kompanije i ljudi koji su zaista imali privilegije i koji su dobijali milijarde dinara iz državnih fondova ili kontingente za izvozne i uvozne poslove… Astra banka, kao ni bilo koja druga naša kompanija, nikada nije imala takve privilegije.“

„Danas„, 5–6. oktobar 2002.

„Ako to čini zadovoljstvo našoj vlasti i tim centrima moći, mi možemo samo da im čestitamo, da ih pozdravimo i da ih dočekamo, da im se lepo predamo i da se molimo, da budemo srećni ako ne budemo kažnjeni na neki drugi način. Šta možemo da radimo? Da se molimo Bogu kao i do sada, da palimo sveću i da idemo u crkvu nedeljom, s porodicom, i da svi uživamo u svemu tome, a posebno oni kojima ovo čini zadovoljstvo. Ako je to dobro za Srbiju i ako to Srbija pozdravlja, mi se klanjamo i Bogu, i Srbiji i građanima Srbije.“

Bogoljub Karić komentariše ono šta policija i predstavnici Trgovinskog suda rade u kompaniji Mobtel

„B92„, mart 2002.

„Ovde nijedna kompanija nije mogla da poraste za vreme Miloševića. Ako ne prestanemo sa napadima na ljude koji nešto stvaraju, makar bili piljari, ako ne poštujemo ljude koji zapošljavaju, plaćaju obaveze, sve je propalo! A ovde je krenula jedna skojevska akcija, kao ‘45. Juriš! I sad moje kolege, uplašene, kriju se, ćute, umesto ‘mercedesa’ počeli da voze ‘audije’. Katastrofa!“

„Svedok„, jul 2001.

„Zašto bih se pribojavao, nisam ni razmišljao o tome. Čovek koji ne zna šta radi, ima razloga da se plaši. Onaj koji zna šta hoće i šta radi nema od čega da strepi… Pomenuću da je moja inspiracija, moja vizija, moja želja, moj cilj – Nobel. Bio sam u Švedskoj, proučavao kako je živeo i šta je radio. Isto je bilo ovako kao danas, pre sto godina.“

„Glas javnosti„, maj 2001.

„Mi imamo izdavačku delatnost. Izdali bismo i knjigu Adolfa Hitlera da je živ, a kamoli ne jedne Mire Marković.“

„TV Politika„, maj 2001.

„Politika i principi za koje se Ti lično i JUL u celini zalažete su oni pred kojim stoji budućnost. To su ideje ravnopravnosti svih, društvene pravde, ekonomskog prosperiteta naše zemlje i boljeg života svakog njenog građanina, saradnja sa svetom i integracija u evropske i svetske tokove. To je ono što i sam podržavam i za šta se zalažem.“

Bogoljub Karić, predsednik Kompanije „Braća Karić“, blagoslovio je prvi kongres Jugoslovenske levice i Mirjani Marković uputio pismo.

„Blic„, jul 1998.

„Kada je imao 16 godina rekao sam mu: ‘Marko šta god da počneš da radiš u životu bićeš odličan.’ (…) Marko je, jednostavno, u međuvremenu, odrastao i u biznisu kojim se sada bavi pokazao je talenat i uspešnost. Njegov disko-klub ‘Madona’ okuplja na hiljade mladih ljudi; dobro radi i pekara koju je nedavno otvorio u Požarevcu. Svakako da ta omladina ne dolazi u diskoteku silom, niti iko kupuje peciva u njegovoj pekari jer mora.“

„Demokratija„, mart 1998.

„Niko nije naivan da ne razume da jedna velika grupa preduzimača treba da ima veze sa vladom sopstvene zemlje. Problem je to što u Miloševićevom režimu nije bilo izbora između toga da li biti eliminisan ili biti saradnik pod ucenom. Imam samo jedan život, četvoro dece, i decu mojih 10.000 zaposlenih. Zato bih želeo da se zna da u Srbiji ne postoje novine, televizija ili opoziciona partija koja nije imala ovih godina moju konkretnu pomoć.“

Bogoljub Karić za „Korijere dela sera“ objašnjava prirodu svoje povezanosti sa Miloševićevim režimom

„Vreme„, 20. decembar 2000.