Početkom februara, a u vreme velikih protesta, Vlada Srbije donela je rešenje kojim od ono malo para koje je namenila kulturi, oduzima 25 posto kako bi ih prebacila u budžetsku rezervu. Bez razloga i objašnjenja. Stradali su svi sektori kulture: kulturi na lokalu je oduzeto 75 miliona dinara, izdavaštvu 34 miliona, zaštiti kulturnog nasleđa skoro 28 miliona, filmu 20 i tako redom
Počinje nova kulturna godina, što ne raduje one koji kulturu stvaraju. Nastaviće se praksa od prošle godine, koja je bila gora i teža od svih prethodnih najgorih. Dakle, besparica i prinudni nerad.
Nije nikakva novost da ovdašnja vlast uništava sopstvenu kulturu. Radi to godinama unazad, uporno joj smanjuje budžet, sve vreme se izgovarajući ekonomskom krizom i sličnim neumitnostima. Za ovu godinu je kulturi odredila 0,67 odsto, što je najmanje u ovom veku i najmanje u regionu.
Kad je pre deset meseci cela Srbija izašla na ulice tražeći kaznu za odgovorne zbog kojih je nadstrešnica u Novom Sadu usmrtila 16 ljudi, stvaraoci kulture su bili najuočljiviji među njima. Pozorišne predstave, koncerti, čak i Pesma Evrovizije, završavani su povicima “pumpaj”, transparentima podrške studentima, pokazivanjem crvenih dlanova, pištaljkama. Energija oslobađanja od straha vladala je u celoj kulturi, a to se u ovakvoj državi ne sme.
NI DINARA OD KONKURSA
Vlast je počela da kažnjava pojedince kao primer drugima, disciplinskim merama, smanjenjem plata, raznim zabranama – setimo se da je direktorka Šabačkog pozorišta zabranila zaposlenima čitanje novina – a onda je krenula na jednostavnije ali mnogo pogubnije mere.
Početkom februara, a u vreme velikih protesta, Vlada Srbije donela je rešenje kojim od ono malo para koje je namenila kulturi, oduzima 25 posto kako bi ih prebacila u budžetsku rezervu. Bez razloga i objašnjenja. Stradali su svi sektori kulture: kulturi na lokalu je oduzeto 75 miliona dinara, izdavaštvu 34 miliona, zaštiti kulturnog nasleđa skoro 28 miliona, filmu 20 i tako redom.
Nepuna dva meseca od raspisivanja godišnjih konkursa za savremeno stvaralaštvo, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda stavio je van snage sve te konkurse. Zašto? Zato što su pojedini članovi pojedinih komisija dali ostavke – glasilo je zvanično objašnjenje. I Ministarstvo kulture je objavilo konkurse za sufinansiranje projekata kulture, ali rezultati nisu još poznati iako je po zakonu rok isteka početkom aprila. To znači da niko u kulturi Srbije ove godine nije dobio ni dinar državnog novca za svoj rad. Ne zna se šta se čeka ni zašto.
Kad je došlo vreme za festivale na koje idu oni koji “pumpaju”, poput Festa, sekretarka kulture Beograda Nataša Mihailović Vacić, tadašnja predsednica Odbora Festa, saopštila je da se taj festival odlaže zbog bezbednosnih razloga. Pomenula je mart, a najnovija nepotvrđena informacija je da će ovogodišnje izdanje Festa biti na samom kraju decembra, što je dobra vest s obzirom da su sve ostale (promena članova Odbora, budžet nikad manji – 20 miliona dinara, kasno imenovanje selektora) najavljivale da ga neće biti.
Martovski festival je takođe odložen, prvo za april, pa zatim do daljnjeg. Bitefa neće biti u septembru kao dosad, pominje se novembar. Do letos se nije znalo da li će uopšte biti održan, ali poslednja vest glasi da stvari idu svojim tokom i da će program biti objavljen dva meseca pre početka festivala, kao što je propisano. Skupština grada koja je osnivač ovih i još mnogih prestoničkih festivala još uvek nije potpisala ugovore o njihovoj realizaciji, pa samim tim trenutno nije izvesno šta će ove godine biti sa njima.
LOJALNI NAPRED, OSTALI STOJ
Između zime i proleća, ustanove kulture su uveliko štrajkovale. Beogradska filharmonija najduže, čak mesec dana. Imali su samo dva zahteva: hitno poboljšanje materijalnog položaja i hitno otvaranje konkursa za direktora Beogradske filharmonije. Nisu tražili i da bahati vozači prestanu da naleću na njihove članove dok na trotoaru ispred zgrade Filharmonije odaju počast preminulima u novosadskoj nesreći. Osim njih štrajkovala je, čini se, cela kultura diljem Srbije zato što podržavaju studente i zato što traže svoja prava. U jednom momentu, oko polovine marta, samo u Beogradu je štrajkovalo devet muzeja i sva pozorišta. Vlast im je poručila da su štetočine, izdajice, neradnici i slično i da takvima neće da daje plate.
Da vlast podržava kulturu, pompezno je isticano na otvaranju manifestacije Zrenjanin – Prestonica kulture u Srbiji ovog marta, da bi se već nakon tri nedelje odustalo od planiranih programa. Ispostavilo se da u budžetu Grada nije bilo novca za tu namenu, a novac koji je Zrenjaninu najavilo Ministarstvo kulture nije pominjan.
Početkom proleća bilo je potpuno jasno da vlast nema novca za kulturu i da je odlučila da ono malo čime raspolaže rasporedi na lojalne, i da se ujedno, onoj koja to nije, osveti zbog štrajkova i protesta. Bila je to neskrivena najava stvaranja nove SNS kulture za naprednjake.
GAGIN FESTIVAL
Tako je u sredu 3. septembra na Zlatiboru otvoren prvi Nacionalni festival filma i televizije – NAFFIT, veliki državni projekat, festival koji će i Srbiju konačno učiniti vlasnicom nacionalnog festivala kao što je Hrvatska, zahvaljujući Puli, već 72 godine. Novac nije bio problem – za druge nije bilo para, ali za nacionalni nije smelo da zafali. Zbog NAFFIT-a su popravljeni i kulturni centri u Priboju i Novoj Varoši, koji su, uz Zlatibor, takođe domaćini festivala. Digitalizovane su njihove sale mada nije jasno kome će nakon NAFFIT-a koristiti. Ministar Nikola Selaković ga reklamira već godinu dana od kako je svečano promovisan. Tad je najavljeno da će NAFFIT biti selekcioni festival za našeg kandidata za Oskara, ne bi li bio veći od Pulskog, što je, i to tek prošlog meseca, demantovano.
Program prvog Nacionalnog festivala objavljen je tek prošle nedelje, neposredno pre početka. Izabrano je deset filmova, sedam srpskih i tri mađarska – zemlje koja gostuje. Nije rečeno ko ih je selektovao, pa samim tim ni po kom kriterijumu, ali se pretpostavlja da je to bio reditelj Predrag Gaga Antonijević, odani član SNS-a, na čiju inicijativom je festival osnovan i koji se, kažu na Zlatiboru, za sve pita. Zato NAFFIT od milja zovu “Gagin festival”.
Ovaj tekst nastaje pre svečanog otvaranja NAFFIT-a, pa nije poznato ko će prisustvovati tom istorijskom i državnom događaju. Samo se zna da filmadžije neće zato što ga cela filmska industrija Srbije bojkotuje.
Prvi su na bojkot pozvali članovi Asocijacije filmskih reditelja Srbije. Sledila su ih sva ostala filmska udruženja: scenarista, dokumentarista, snimatelja, glumaca, filmskih umetnika i producenata. Međutim, ne treba sumnjati da će i pored bojkota filmadžija otvaranje Gaginog festivala biti svečano, jer takvim će ga javnosti predstaviti njegovi organizatori i svi njihovi koji su ubeđeni da žive u najdemokratskijoj i najbezbednijoj zemlji koja je ekonomski tigar.
Osim izazivanja nacionalne svesti kod birača i uvećavanja podele na naše i njihove, jedan od neizrečenih a vidnih razloga zašto je izmišljen NAFFIT jeste stvaranje oaze za SNS članove i autore, oaze u kojoj neće imati konkurenciju, gde mogu da budu najbolji, gde im se neće zviždati i gde niko neće da “pumpa”. To je sam-sebi-dovoljan festival, napravljen u inat onim drugima koji su sve ono što ovaj nije.
DEBAKL NAPREDNJAČKE KULTURE
Model NAFFIT-a za uspostavljanje nove, lojalne kulture, ovog leta isproban je i na drugim manifestacijama. Tako je, kad se pojavila opasnost da će Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji ostati bez takmičara jer producentima i autorima filmova ne odgovara da budu deo kič-cirkusa u šta se pretvorio ovaj izuzetno važan i voljen festival, organizatori su (čitaj lokalna vlast i Željko Mitrović) napravili, sme se reći, festival filmova koje je producirao “Apollon media”. Naime, od devet učesnika, sedam je bilo iz te kuće Željka Mitrovića. I kad je on ustrčao na binu da se pokloni, publika na Letnjoj pozornici ga je izviždala. Nema ko nije video taj klip.
Zatim, kad je Zaječarska gitarijada Goblinima otkazala učešće zbog njihovog pozitivnog stava prema studentskim protestima, i kad im je zbog toga otišlo 10 od 12 vodećih bendova, Zaječar je odlučio da ipak, u inat, organizuje festival. Pozvao je druge bendove, ceo događaj premestio u manji prostor, u Feliks Romulijanu, spomenik pod zaštitom Uneska, snizio je cenu ulaznica na 300 dinara, ali – Gitarijada, omiljena manifestacija, prošla je gotovo bez posetilaca. SNS uprava Niša provela se isto tako: kad je Udruženje filmskih glumaca otkazalo “Filmske susrete” zbog situacije u zemlji, tamošnja vlast je odlučila da će da im vratiti novom manifestacijom. Osnovala je na brzaka “Susrete na tvrđavi” i tri dana prikazivala klasične domaće filmove pred 3000 praznih sedišta u Tvrđavi. Sramotno po Niš, po glumce, po srpski film. “Bir festu” u Beogradu desilo se isto. A deljeno je besplatno pivo u neograničenim količinama.
Pare utrošene za sve pobrojano su bačene pare. Srbija neće SNS kulturu. Ukratko – totalni debakl režima.
Elem, vlast bojkotuje kulturu, kultura bojkotuje vlast i tako cele ove godine…
Populističke mere, koliko god se Vučić upinjao, nemaju šanse. I to što sada deluje da je on u ofanzivi i da se konsolidovao, daleko je od istine. Kako može da bude konsolidovan čovek koji jednom rukom nudi kuću za sto evra, a drugom pokazuje policiji znak da bez milosti nasrće na građane
“Nakon petooktobarskih promena napravili smo brojne propuste. To se ne sme ponoviti. Moraju se pokrenuti postupci, utvrditi odgovornost i sankcionisati svi oni koji su činjenjem ili nečinjenjem doveli do sadašnje situacije. Za nečinjenje moraće odgovarati svi oni koji su pasivno posmatrali, a nisu smeli, pokušaj jednog čoveka da protivustavnim sredstvima uzurpira celokupnu vlast”
Posledice po društvo već su tu – institucije su paralisane, pravde nema, a mnogi ne vide ni privid svetlije budućnosti u ovakvom sistemu. Ipak, paradoksalno, ova represija rađa i novi talas solidarnosti i otpora. Uprkos hapšenjima, pokret protesta se ne gasi, već prilagođava: studenti mesecima istrajavaju u kreativnim oblicima otpora, od blokade fakulteta i ulica do performansa koji osvajaju podršku javnosti. Solidarnost među različitim društvenim grupama – učenicima, roditeljima, nastavnicima, advokatima – sve je jača, jer mnogi u hapšenjima prepoznaju nepravdu koja već kuca i na njihova vrata
Ko peva zlo ne misli! Srbija je u skladu sa svojom neutralnom politikom, odlučila da učestvuje na ovogodišnjem izdanju festivala Intervizija u Moskvi, koji je oživljen kao alternativa Evrosongu, na kojem je Rusiji zabranjeno učešće. Ovaj festival šezdesetih godina okupljao je izvođače sa “one” strane Gvozdene zavese, osamdesetih se samougasio, da bi danas postao muzički BRIKS, odnosno pokušaj da se u svemu pronađe alternativa “kolektivnom Zapadu”, kako se to govori na našim ТВ kanalima.
“Zašto mi, građani ove neproglašene diktature, pristajemo da mesecima sedimo u kolonama automobila zaobilazeći Ćacilend, koji nam se ruga u lice svojim besmislom i primitivizmom? Zašto živimo, drugujemo, razgovaramo sa bilo kojim pripadnikom policije i specijalnih jedinica koji nemilosrdno tuče studente i građane? Zašto ne koristimo beskrajne mogućnosti građanske neposlušnosti koje su nam na raspolaganju”
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
