Vlasnik građevinske firme i pop, koji isto vlasnik građevinske firme, i po kome se sveštenički i novinarski pos’o podudaraju i dodiruju, kupili šabački nedeljnik i počeli da rade i taj pos’o, ali većina novinara, baš zbog posla i profesije, dala otkaz
Krajem prošle godine, 16. novembra, sve po zakonu, privatizovan je šabački nedeljnik „Glas Podrinja“ kome je osnivač bila opština. Početna cena bila 700.000 dinara, 70 posto lista otkupljeno za 59 miliona, preko 80 puta više od početne cene. Pokazalo da velike pare, u konkurenciji sedam ponuđača, dao konzorcijum koji su činili vlasnik građevinskog preduzeća Duga M Slobodan Teodorović, te sveštenik Bogdan Simanić, koji isto vlasnik građevinskog preduzećeta imena Ugao. Javnost, a tek zaposleni u „Glasu“, bili preko nego iznenađeni.
Novi vlasnici platili prvu ratu, od šest, državi, oko 120.000 evra, i stupili na dužnost. I pop Bogdan bio u civilu kad su zaposlenima rekli da ništa neće menjati, direktor ostao Zoran Purešević, urednica lista Stana Munjić. Ovo dvoje, pred kraj godine, daju ostavke, zbog ne razumevanja, oko tog posla, sa novim vlasnicima. Ali, novine izlazile redovno, za direktora i glavnog urednika postavljen novinar Branko Jelić, novinarima nije bilo sve najjasnije, pred prvi krug predsedničkih izbora u prostorije doš’o jedino i lično onaj kandidat Ilić Velja, bio objavljen i ne potpisan i na blagajni ne proknjižen intervju sa Tomom Nikolićem, pred drugi krug potpisan intervju, poreklo Šapčanin, sa istaknuti umetnik i radikal Branimir Brana Đokić… Istog dana, kad bio taj intervju sa istaknuti umetnik i radikal, 31. januara, deset radnika „Glasa“, bivši direktor, bivša urednica, novinari, tehnički urednik, šef komercijale, fotoreporter, daju otkaz, navode zbog čega, loše radne atmosfere, promenjene koncepcije lista, ugovora o radu koji obavezuje novinare na ugovaranje reklama… Istog dana saopštio se i Upravni odbor AD „Glas Podrinja“, na sednici UO-a konstatovano da je devet zaposlenih, svojom voljom raskinulo Ugovor o radu, UO se zahvaljuje ovim radnicima na dosadašnjoj saradnji i velikom doprinosu koji su dali stvaranju informativnog ugleda lista „Glas Podrinja“, u potpisu direktor i glavni i odgovorni urednik Branko Jelić.
Novinar „Vremena“ se uzme pripremi za temu, okrene telefonom „Glas“, suvlasnik Teodorović rekne da nema šta da kaže, imaju Saopštenje, na najavu dolaska odgovori da rade od osam sati. Novinar okrene i popa preduzimača Bogdana Simanića, predstavi se, kaže o povodima, ovaj, bez da okoliša, dade tvrdu popovsku i medijsku reč da se vide u Šapcu.
TVRDA REČ: I stigne novinar u taj Šabac, koji poslednjih godina, vele otkad su demokrate na vlasti, post’o baš uređen i za gledati grad. Pravo u „Glas Podrinja“, zgrada sa spratovi i bela. Ulaz u te zaštitne rešetke, novine u prizemlju, prvo oglasno odelenje, hodnikom do prostorija redakcije, sekretarica, g. Teodorović nije tu, a direktor, da pita, izvol’te. U kancelariji direktora na svom mestu direktor i glavni i odgovorni urednik Branko Jelić, naočare, vidi se iskusan, takoreći bard, direktorsko teget odelo, urednička bledoplava košulja. Pitamo se, nema ništa kaže, daje Saopštenje, ne bi da raspravlja sa kolegama. Ipak, upitamo ima li problema, ima li tu politike, im’o bi mnogo da kaže, svega ima, ali neće, takav stav zauzeli, a novinara primio iz kolegijalnih razloga. Uto uđe jedan stariji besednik na istorijske teme, posluži se knjigom Ljudi i konji, direktoru et uredniku obeća opet dođe, ovaj pohvali, tu novinar uze pita, đe g. Teodorović, najavio mu se, urednik odgovori da zna, g. Teodorović nije tu, nema šta kaže, ni on nema šta kaže, novinar zamoli da ga bar uslika, toliko veliki put, toliko veliki troškovi, al’ urednik i direktor odbi, ni da čuje. Novinar novinarski zahvali, i urednik ga direktorski isprati.
Šta sad, šta onda, novinar okrene g. popa, na onaj mobilni, zvoni, zvoni, pa prekide, da nije g. pop slučajno prekinuo, pa dao je tvrdu popovsku reč, ajd opet zovi, zvoni, zvoni, zvoni, ne prekida, samo zvoni, novinar hrišćanski shvati da g. pop neće da se javi. Šta sad, sreća novinar veliki istraživač, pripremio se za g. popa, napamet zna šta g. pop rek’o o ulasku u medijski biznis. Dakle, g. pop, na to standardno pitanje, otkud da pop kupi novine, rek’o da tu ne vidi ništa negativno, jerbo se sveštenički i novinarski posao u neku ruku podudaraju i dodiruju. To pitanje postavljaju oni koji ne razumeju posao sveštenika, za njega je novinarstvo javna reč kojom se ta struka bavi, svaki sveštenik se bavi javnom rečju, kompletan sistem obrazovanja teoloških nauka se unosi i daje da jedan običan mladić koji krene u teološku školu postane vrsni besednik. Za njega je izazov da se preko ovog glasila, u specijalnim rubrikama, bavi pitanjem vere i jevanđeljske istine. A očekuje da uloženi novac vrati i zaradi, firma se neće baviti samo izdavanjem novina već će organizovati prodaju nekretnina, brzu poštu i izdavačku delatnost…
PIŠI OVO, PIŠI ONO: Novinar se, po planu, nađe sa kolegama koje dale otkaz. Bivši direktor Zoran Purešević kaže da su firmu solidno pripremili za privatizaciju, podigli tiraž na osam hiljada, smanjili dug opštini na osam miliona dinara, izraz toga je da je firma na kraju ove godine, prvi put, imala dobit od tri miliona. Na prodaju ponudili ime, ugled i tradiciju, 31 zaposleni i 567 kvadrata prostora. Imali naznaka da se za njih interesuje nemački „WAZ“, vlasnik Šabačke mlekare Miroslav Bogićević, koji je hteo kupi „NIN“, još neki, ovi što su ih kupili nisu ni dolazili u firmu. Nisu mogli veruju ko ih je kupio, građevinski preduzimači, Teodorović koji je Karićev odbornik u šabačkoj skupštini opštine i sveštenik Simanić. Ma ne da su bili iznenađeni, ozbiljni kupci, koji su se držali ekonomskih parametara, odustali pre pedesetog miliona, pa ovi dali preko 80 puta više od početne cene.
Novi vlasnici došli, obojica u civilu, kad su uplatili prvu ratu, rekli neće ništa menjaju, Purešević ostao direktor, ali video kuda to ide, formirali Upravni odbor bez konsultacija sa malim akcionarima, počeli da kupuju a da ga ništa ne pitaju, a tek to uređivanje novina, on i urednica Stana Munjić, pred Novu godinu, daju otkaze. A kako išlo to uređivanje ilustruje novinar Blagoje Josipović, prvo, kaže, imali primedbe da je sve mnogo „žuto“, onda, kako uđe u redakciju jedan vlasnik ima pet tema, i drugi pet, sretnu ga na ulici, opet tema, piši o ovome, piši o onome, uzeli zovu i kući, piši ovo, piši ono, a sve blage veze nema… Svi se bavili uređivačkom politikom, osim urednika.
Onda izvršili personalne promene, doneli novu sistematizaciju, bez konsultacija, Josipović veli i bez sindikata, doneli novi pravilnik o radu, planirali smanjenje zaposlenih, smanjenje zarada, predvideli da novinari ugovaraju reklame, sve to iako ih Ugovor o prodaji državnog kapitala, koji su potpisali pri kupovini, obavezuje da ne otpuštaju radnike, niti smanjuju zarade… A kad im se kaže za PDV hvataju se za glavu…
Uključuje se i Stana Munjić, koja bila urednica, jednostavno su morali da se odluče na to da daju otkaze, jer su videli da je dogovor nemoguć, da ti ljudi ne razumeju šta su to mediji, da bi to otišlo ko zna gde, i da bi dalje ostajanje u takvim novinama samo vodilo kompromitaciji, pa ti ljudi nemaju pojma šta su novine, za ono što oni hoće novinari su im nevažni. Zato su dali otkaz zajedno, da ne bi jedno po jedno bežalo i snalazilo se, ovako će ostati zajedno, sačuvati svoj kapacitet i pokušati da pokrenu novi list po standardima profesije i vremena. List će se zvati „Šabački glasnik“, po prvim šabačkim novinama koje su izlazile 1883–1941, i pojaviće se 28. februara.
Purešević na tu temu kaže da su napravili dogovor sa privatnikom Zoranom Stefanovićem, koji nema političkih i drugih repova, vlasnikom firme Steko – lanac maloprodajnih objekata – koji je ponudio da pomogne. List će biti građanske koncepcije, napravili su biznis plan, nadaju se da će posle prve godine biti pozitivni. Svesni su rizika, ali veruju u svoje kapacitete i kapacitete Šapca. Josipović dodaje da su svi koji su dali otkaz sa fakultetskom diplomom, otišli su iz firme i tamo ostavili veliko ništa, gde se samo toga seti – kao što je Kutuzov ostavio praznu Moskvu Napoleonu.
Javnost je, i to na velika zvona, za sveštenika Bogdana Simanića saznala početkom 2006, kada mu je vladika Lavrentije oduzeo parohiju jerbo se ovaj, uz sveštenički posao, bavio izgradnjom i prodajom stanova. Nedugo potom opet bio u mediji, tako je izudarao suprugu da je ova, posle boravka u bolnici, spas našla u beogradskoj Sigurnoj kući.
U to vreme, o čemu je „Vreme“ pisalo, parohijani popa Bogdana peticijom su tražili da se ovaj raščini jerbo se neprimereno ponaša, zaboravlja da dođe na parastos, u pogrešno vreme dolazi da sveti vodicu, upućuje neprijatne poglede sestrama, suprugama, ćerkama, deli ginekološke savete, govori da je i on muško ispod mantije, da neverstvo nije greh, poziva na duhovnu okrepu, redom ljubi i primiče sebi, pa žene vrišteći istrčavaju iz kuća posle takve službe.
Jedna žena je pred kamerama svedočila kako to bivalo: počeo zove telefonom, dolazi u kuću kad suprug na poslu. Jednom kako uš’o uhvati je za ruku, poljubi u kosu, kaže kako je lepa i krasna žena, prigrli je i nastavi kako treba da se ispira rastvorom hipermangana, i da ne spava sa mužem, i da posle dva dana dođe kod njega da na miru razgovaraju, bolje ona kod njega, nego opet on kod nje da dolazi, šta će reći komšije. Bila u šoku, nije mogla veruje šta joj se događa.
Na sve ovo pop Bogdan odgovorio da su sve to napadi na crkvu, da su sve to klevete, da zna odakle to dolazi i da će se svakodnevno moliti za one koji su ga oklevetali.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditleja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
