Srpski ministar pravde
Rođen je 27. jula 1949. godine u Obrenovcu; majka Olga i otac Živorad. Roditeljska porodica mu je bila, baš kao i njegova danas, bogato domaćinstvo koje živi u veri, tradicionalno antikomunističkog opredeljenja. Roditelju su mu bili žrtve partizanskog progona. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, doktorirao 1981. na tezi „Slobodne carinske zone sa stanovišta međunarodnog prava“. Žena Vera je ekonomista, imaju tri ćerke, Jelenu, Olgicu i Maju. Vatreni je navijač Crvene zvezde. Slavi Đurđevdan.
Karijera: Kao advokat (od 1984) bavio se i krivičnim i građanskim pravom. Najpoznatiji klijent mu je Milan Panić, koga je zastupao u procesu oko Galenike. Prva društvena funkcija bila mu je desetogodišnja uloga referenta u Skupštini opštine u Obrenovcu. Politikom se bavi od samog početka višestranačja; jedan je od osnivača DS-a, onda DSS-a, a onda i njegove današnje partije DHSS. Dok nije postao ministar pravde, bio je narodni poslanik u gotovo svim skupštinskim sazivima.
Zašto je menjao stranke: Iz DS-a je otišao jer se ta stranka „nikada nije bavila pitanjima od vitalnog nacionalnog interesa“, a iz DSS-a jer je Koštunica bio protiv toga da stranka uđe u koaliciju „Zajedno“. Batić je tada rekao da je zbog Koštuničine sujete propuštena istorijska šansa da se osvoji vlast. Procenio je i da je DSS „zbog izolacionizma na pragu nestajanja i da je doživeo potpunu atrofiju“.
Kakav mu je odnos prema Crkvi: Bori se za obnovu hrišćanskih vrednosti. „Da bi ptica poletela mora da ima dva krila, Crkvu i državu“, citirao je Amfilohija Radovića. Opredelio se za demohrišćansku opciju jer veru vidi kao temelj i preduslov za duhovni i moralni preporod naroda. Nije, međutim, ni bez kritike za SPC, za koju kaže da je grešila jer nije pravila jasnu distancu prema vlasti i deklarisala bogumile i jeretike.
Protiv koga je sve podneo tužbe: Tužio je (septembra 1998) Adema Demaćija zbog podstrekivanja na terorizam; Havijera Solanu zbog izdavanja naredbe za otpočinjanje vazdušnih napada NATO-a na SRJ; Tačija, Hajradinaja i Čekua za ratne zločine počinjene protiv Srba „da bi ih osujetio da izađu na izbore“; bivšeg ministra Dragoljuba Jankovića zbog 287 nelegalno dodeljenih stanova; Nikolu Šainovića i Vojislava Šešelja zbog širenja nacionalne, verske i rasne mržnje.
Šta ga vezuje za Hag: On je prvi visoki jugoslovenski funkcioner koji je posetio Srbe zatočene u Hagu. Bilo je to pre svega zbog Biljane Plavšić, za koju je izdejstvovao da se brani sa slobode uz garancije države. Kad je otišao da je poseti prvi put, odneo joj je na poklon knjigu vladike Nikolaja Velimirovića „Kroz tamnički prozor“. Druga veza sa Hagom je Karla de Ponte, lično, kojoj voli da piše pisma. „Nama ste inkvizicija, drugima ste majka Tereza“, pisao je jednom prilikom. Voli da piše i ona njemu, ali se on požalio da ga glavni haški tužilac ne razume. Batić insistira da se pred Haškim sudom pokrenu tužbe protiv albanskih vođa sa Kosova zbog zločina počinjenih nad srpskim narodom.
Generalno: Obožava publicitet, ne samo svoj već i članova svoje stranke. Trudi se da u svakoj redakciji ima jednog novinara na vezi, i neće čekati da ga on pozove. Uglavnom je veoma prijateljski raspoložen i voli i da se druži. Voli i da vodi novinare na utakmice. Posle petog oktobra proslavio se baveći se zatvorskim pobunama. Voli da u svoju stranku prima „otpadnike“ iz drugih stranaka. Tako je i Radi Trajković i Milanu St. Protiću ukazao veliko poverenje i dao visoke partijske funkcije.
Mogu li novinari da mu veruju: Evo jednog primera. Dok je trajala akcija hapšenja Miloševića, Batić je tvrdio da se „ništa ne dešava, kakav Milošević, nema nikakvog hapšenja“, a akciju koja je trajala u Uzičkoj nazvao je „smena straže“.
Kako je reagovao kada su ga optužili za korupciju: Tvrdio je da ne samo da nema veze sa korupcijom, „jer je drugačije vaspitan“, već „nikada nije upoznao nijednog kriminalca višeg ranga“.
Za šta optužuje Koštunicu: Za kršenje ustava, jer nije zamrznuo svoju stranačku funkciju kad je postao predsednik, zato što odbija da smeni Pavkovića, što je dugo čekao da razreši dužnosti Radeta Markovića. Podelio je tim povodom novarima Markovićevu pismenu ostavku u kojoj se kaže da je po dogovoru sa Koštunicom ostao na funkciji do osnivanja nove vlade. Tvrdi i da su ga (R.M.) planirali za nove visoke funkcije.
Šta je sporno oko stava prema Crnoj Gori: „Zamera mi se što sam nekoliko puta javno rekao da bi referendum trebalo da se raspiše i u Srbiji. Ima još ljudi u DOS-u koji tako misle, ali ne smeju javno da kažu. Nijedna politička elita nema ekskluzivno pravo da bude tumač volje građana. Niko nema prava da tvrdi da većina građana želi da ostane u zajedničkoj državi. Možda da, možda ne.“
Šta radi sad: Nakon višemesečne javne kritike na račun rada i poštenja sudija, Vladan Batić je obnarodovao listu sudija koji će biti smenjeni, „po principu moralne, a neki i po principu krivične odgovornosti“. Oponenti kažu da je opet sve odradio na brzinu, i sa preteranim i štetnim publicitetom, i da nema predstavu ko mu je na listi.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
