Vlada prodaje Komercijalnu banku

U zgradi Vlade Republike Srbije potpisan je 17. decembra 2009. godine ugovor o dokapitalizaciji Komercijalne banke (br. 05-422-8372/2009-1) u iznosu od 120 miliona evra, između Republike Srbije i međunarodnih finansijskih institucija koje je predvodila Evropska banka za obnovu i razvoj. Pre tehničkog potpisivanja navedenog ugovora, Vlada Srbije je izvršila niz pripremnih radnji o kojima se u javnosti nije govorilo sve dok svi elementi dokapitalizacije nisu usaglašeni. Za svaku pripremnu radnju Vlada Srbije je usvajala poseban zaključak, među kojima su se našli i zaključci sa oznakom „strogo poverljivo“, što samo potvrđuje da je Vlada ovaj posao delimično obavila u tajnosti.

ROK – TRI GODINE: Podsećanja radi, nakon potpisivanja ugovora, ministarka finansija Diana Dragutinović je izjavila da „Komercijalna banka nije imala problema sa likvidnošću, ali je bilo potrebe za povećanjem njenog kapitala, kako bi se održalo stabilno poslovanje i dinamika rasta“. Tada je takođe ministarka objasnila da Srbija „ima mogućnost da u naredne tri godine izvrši dokapitalizaciju i tako zadrži svoje učešće u banci koje iznosi 42,6 odsto“. Nepunih godinu dana kasnije, tačnije 20. oktobra 2010. godine, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić je doslovce rekao: „Jedan deo novca od prodaje Telekoma, oko 100 miliona evra, treba iskoristiti za dokapitalizaciju Komercijalne banke. U suprotnom, Evropska banka za obnovu i razvoj bi, u septembru 2012. godine, mogla postati većinski vlasnik Komercijalne banke. To ne smemo dozvoliti i u Vladi postoji konsenzus da država dokapitalizuje Komercijalnu banku.“

Nakon ove izjave ministra Dinkića, u javnosti se stekao utisak da Vlada Srbije zaista želi da sačuva većinski vlasnički udeo Republike Srbije u Komercijalnoj banci. Međutim, iz odredaba obimnog ugovora o dokapitalizaciji Komercijalne banke, do kog je došla Pištaljka, proizlazi sasvim drugačiji zaključak. Naime, pažljivim čitanjem odredaba ugovora, dolazi se do zaključka da je dogovorena privatizacija Komercijalne banke, bez obzira na činjenicu da li će ili ne Vlada Srbije u ostavljenom roku obezbediti finansijska sredstva i izvršiti dokapitalizaciju. Dakle, privatizacija Komercijalne banke je neminovnost, a samo je pitanje da li će država u trenutku privatizacije polagati pravo na sadašnjih 42,6 odsto akcijskog kapitala u banci ili ne.

Sve četiri međunarodne finansijske institucije su u tekstu ugovora označene zajedničkom odrednicom MFI, dok je njihov pun naziv: IFC Capitalization (Equity) Fund, L.P., osnovan od strane Međunarodne finansijske korporacije (SAD), članice Svetske banke; DEG-Deutsche Investitions-und Entwicklunsgesellschaft mbH (Nemačka), ogranka državne banke KfW; Swedfund International AB, takođe državne kompanije iz Švedske i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

ŠTA PIŠE U UGOVORU: U preambuli ugovora se ističe: (a) da su Komercijalna banka i MFI sklopile ugovor za upis određenog broja konvertibilnih preferencijalnih akcija u Komercijalnoj banci; (b) da Republika Srbija priznaje da upis konvertibilnih preferencijalnih akcija od strane Međunarodnih finansijskih institucija shodno Ugovoru o upisu ima za cilj da omogući cilj privatizacije Komercijalne banke; (c) da MFI priznaju da je cilj Republike Srbije da privatizuje Komercijalnu banku, kako je navedeno u „Strategiji za upravljanje akcijama banke u vlasništvu Republike Srbije za period od 2009. do 2012.“ koju je usvojila Vlada Republike Srbije u maju 2009. godine i dostavila Međunarodnom monetarnom fondu; i (d) da Republika Srbija i MFI nameravaju da Komercijalnu banku treba razvijati kao bankarsku grupaciju koja posluje na komercijalnim osnovama i kojom se upravlja na bazi zdravih poslovnih principa i da treba da održava i proširuje svoju poziciju kao vodeća banka na teritorijama na kojima posluje.

Rok iz ugovora koji je ostavljen državi za dokapitalizaciju vlasničkog udela u Komercijalnoj banci je 31. decembar 2012. godine, odnosno to je krajnji datum za upis do 356.056 konvertibilnih preferencijalnih akcija za plaćanje u gotovini cene upisa za Republiku Srbiju. Minimalna cena po kojoj je država u mogućnosti da izvrši dokapitalizaciju, odnosno upis je 23.759 dinara za svaku konvertibilnu preferencijalnu akciju. Svako odlaganje dokapitalizacije za Republiku Srbiju, uvećava navedenu cenu i to po stopi od 15 odsto procenata godišnje (član 4. „obaveze“, odeljak 4.06 „Upis Republike Srbije za konvertibilne preferencijalne akcije“).

Takođe za vreme ovog trogodišnjeg „lock-up“ perioda, koji vlasti u Srbiji koriste za premišljanje da li će ili neće država investirati, ugovor propisuje da nijedan akcionar neće prodavati, preneti, staviti pod teret ili na drugi način otuđiti bilo koju od akcija „bez prethodnog pisanog odobrenja drugih akcionara“. U tom kontekstu se nameće logički zaključak da što Vlada Srbije više odlaže dokapitalizaciju Komercijalne banke (srazmerno svom vlasničkom udelu), visina obavezne investicije se uvećava svake godine za 15 odsto. Kako je „lock-up“ period tri godine, to znači da je investiciona obaveza za Republiku Srbiju u decembru 2010. godine (trenutno) uvećana za 15 odsto, dok će u decembru 2011. godine biti uvećana za 30 odsto, a u decembru 2012. godine za čak 45 odsto.

Inače ugovor definiše tzv. „lock-up“ period kao period koji počinje sa datumom zaključenja spornog ugovora, 17. decembra 2009. i završava se 31. decembra 2012. godine. Ovaj period se izuzetno može produžiti do 31. decembra 2014. godine, u slučaju da Republika Srbije dostavi MFI obaveštenje o privatizaciji Komercijalne banke do 31. decembra 2012. godine. A ukoliko su MFI prihvatile zajednički privatizacioni plan, „lock-up“ period će se produžiti do 31. decembra 2015. godine, odnosno do datuma koji bude dogovoren za završetak tzv. „Zajedničkog privatizacionog plana“ (Član 5. „prenos akcija“, odeljak 5.01. „zadržavanje akcija“).

ŠTA JE CILJ: Sve odredbe iz ugovora zapravo potvrđuju tezu iz preambule ugovora, a to je da je suštinski cilj i namera da se privatizuje Komercijalna banka. Da se upravo privatizacija skriva iza ugovora o dokapitalizaciji Komercijalne banke, najbolje govori tekst izjave, odnosno obaveštenja o privatizaciji koji čini sastavni deo spornog ugovora, odnosno njegov „prilog br.4“.

Naime, MFI koje predvodi EBRD izradile su šablon obaveštenja o privatizaciji Komercijalne banke, koji vlasti u Srbiji samo treba da prekucaju najkasnije do 31. decembra 2012. godine, da potpišu i upute na adresu određene MFI:

„U gornjem desnom uglu treba staviti memorandum Republike Srbije“, ispod upisati „datum“, zatim adresu institucije primaoca: „EBRD/Fond/DEG ili Swedfund“, kao predmet napisati „Veza: Obaveštenje o privatizaciji Komercijalne banke a.d. Beograd“ i prepisati sledeći tekst: „Poštovani, Republika Srbija ovim putem obaveštava MFI da namerava da izvrši privatizaciju Komercijalne banke a.d. Beograd, a time ishod privatizacije da bude da Republike Srbija više neće imati kontrolu nad Komercijalnom bankom (kako je definisano u Ugovoru Akcionara od (…) između ostalih, MFI i Republike Srbije) sa datumom od 31. decembra 2015. godine ili pre njega.“ Na kraju treba napisati „S poštovanjem“ uz napomenu autora ovog obrasca: „potpisuje odgovarajući ministar u Vladi RS u ime Republike Srbije“.

Objektivno govoreći, najznačajniji deo ugovora se odnosi na detalje privatizacije Komercijalne banke, te se u tom kontekstu precizira da će akcionari „međusobno sarađivati na stvaranju uslova potrebnih za uspešnu privatizaciju Komercijalne banke do 31.12. 2015. godine“.

„Radi ostvarenja ovog cilja, Republika Srbija će učiniti sve što je u njenoj moći kako bi sačinila i realizovala zajednički plan (Zajednički privatizacioni plan) za prodaju akcija u vlasništvu akcionara javnim tenderom ili javnom ponudom, u cilju privlačenja kvalifikovane ponude za privatizaciju“, navodi se u ugovoru i dalje dodaje: „Akcionari su saglasni da angažuju uglednu međunarodnu firmu za pružanje profesionalnih usluga, kao što je ugledna međunarodna investiciona banka ili računovodstvena firma (Zajednički finansijski savetnik), koja će pružiti savete u vezi sa Zajedničkim privatizacionim planom“ (član 5. „prenos akcija“, odeljak 5.06 „privatizacija“).

Takođe, u daljem tekstu ugovora propisuju se i elementi koje Zajednički privatizacioni plan, bez ograničenja, treba da sadrži i to: postupak, prednosti/nedostatke za Komercijalnu banku i prikladnost različitih metoda privatizacije, uključujući i tržišnu prodaju strateškom investitoru i jednu javnu ponudu ili niz javnih ponuda na međunarodno priznatoj berzi ili i/ili na BELEX/u; Procenu vrednosti Komercijalne banke; Promene u strukturi korporativnog upravljanja Komercijalne banke, koje su potrebne u okviru priprema za potencijalnu privatizaciju Komercijalne banke; propise koji mogu da utiču na privatizaciju Komercijalne banke; sprovođenje privatizacije, identifikaciju potencijalnih investitora, realizaciju kampanje i prezentacije, pripremu informatora za potencijalne investitore, izradu svih ugovornih dokumenata i obezbeđivanje usaglašenosti svih ponuda sa kriterijumima kvalifikovanosti (član 5. „prenos akcija“, odeljak 5.06 „privatizacija“, tačke „a“ i „b“).

IZUZETNE OKOLNOSTI: Ugovorom se dalje razrađuje da su akcionari „dužni da obezbede da Komercijalna banka plati honorar za angažovanje Zajedničkog finansijskog savetnika i njegove troškove“ i dodaje: „akcionari su saglasni da sve nagrade Zajedničkom finansijskom savetniku za uspešno obavljen posao odbijaju od bruto prihoda prodaje, srazmerno prodatim akcijama“. Takođe, akcionari „prihvataju da rade sa Zajedničkim finansijskim savetnikom i da se njim konsultuju u vezi sa Zajedničkim privatizacionim planom“ (član 5. „prenos akcija“, odeljak 5.06 „privatizacija“, tačke „c“ i „d“).

Međutim, da u izvesnoj meri postoji žurba da se u pripremne faze privatizacije Komercijalne banke krene što pre, govore sledeće odredbe ugovora: „Republika Srbija će MFI do 20. juna 2011. godine dostaviti nacrt predloga projektnog zadatka za angažovanje Zajedničkog finansijskog savetnika (…)“, „Republika Srbija će uložiti razumne napore za preduzimanje potrebnih koraka, radi pokretanja javnog konkursa za angažovanje Zajedničkog finansijskog savetnika objavljivanjem poziva za dostavljanje ponuda do 30. novembra 2011. godine u listu Financial Times (ili sličnim medijskim publikacijama)“, „Republika Srbija će MFI uputiti Obaveštenje o privatizaciji do 31. decembra 2012. godine“, kao i odredba: „Republika Srbija će MFI dostaviti nacrt predloga Zajedničkog privatizacionog plana do 30. septembra 2013. godine i taj nacrt će biti osnov za razmatranje i konsultovanje sa akcionarima. Republika Srbija će učiniti sve što je u njenoj moći da Nacrt zajedničkog privatizacionog plana bude prihvatljiv drugim akcionarima“.

Taj plan će biti takav da privatizacija može opravdano da bude okončana do 31. decembra 2015. godine i da ima utvrđen rok koji pada na taj dan ili pre tog dana. Što se tiče roka, on može da bude produžen samo u izuzetnim okolnostima, uz pisanu saglasnost Republike Srbije i MFI. Takođe, u slučaju tenderske prodaje Nacrt zajedničkog privatizacionog plana mora da sadrži obavezu Republike Srbije da naloži Zajedničkom finansijskom savetniku da izvrši nezavisnu procenu Komercijalne banke i da postupak nadmetanja sprovede otvoreno i na osnovu obaveznih kriterijuma kvalifikovanih ponuđača koje akcionari među sobom dogovore. Republika Srbija će dostaviti MFI konačnu verziju Zajedničkog privatizacionog plana do 31.12. 2013. godine, a svaka MFI će u roku od 30 dana od dostavljanja obavestiti Republiku Srbiju da prihvata Plan i time pristaje na saradnju u njegovoj realizaciji, ili da ga ne prihvata, sa obrazloženjem razloga za neprihvatanje Plana (član 5. „prenos akcija“, odeljak 5.06 „privatizacija“, tačke „e“, „f“, „g“, „h“, „i“).

Dakle, nameće se pitanje zašto Vlada Srbije krije od javnosti činjenicu da je predstojeća privatizacija Komercijalne banke praktično dogovorena kroz ugovor o dokapitalizaciji, koji je 17. decembra 2009. godine potpisan u Beogradu?