NIS sa novim vlasnicima i gasni projekti Rusije u Srbiji ne startuju u dobrom času, već u vreme svetske krize i finansijskih briga koje more i Beograd i Moskvu
Naftno-gasni sporazum Srbije i Ruske Federacije, zaključen početkom ove godine, konačno je konkretizovan kroz ugovor o prodaji 51 odsto akcija NIS-a Gaspromnjeftu za 400 miliona evra, a usaglašeni su i prateći memorandum o završetku gasnog skladišta u Banatskom Dvoru i sporazum o osnovama na koje će biti postavljeno buduće zajedničko preduzeće za izgradnju magistralnog gasovoda Južni tok, ukoliko se do septembra iduće godine u Gaspromu donese odluka o ekonomičnosti njegove gradnje. Visoke političke garancije za ostvarenje ovih poslova daju predsednici država Dmitrij Medvedev i Boris Tadić.
Iako ovaj tekst kreće u štampu pre nego što su stigle vesti iz Moskve o potpisivanju spomenutih dokumenata – ugovor o prodaji NIS-a bi sa naše strane trebalo da potpiše Petar Škundrić, ministar energetike, a memorandume koji se odnose na gasovod i skladište gasa Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa – već ovog trenutka možemo konstatovati da u energetici Srbije počinje jedno drugačije doba i da je na svim odgovornim faktorima da se dobre strane ovog aranžmana maksimalno iskoriste, a one loše pokušaju održati pod kontrolom.
Srbija će, prema onome što su javno saopštili naši poslednji pregovarači Dušan Mrakić iz Ministarstva energetike i Borko Stefanović iz Ministarstva inostranih poslova (22. decembra), ovim sporazumom u naredne četiri godine dobiti ulaganja ruske strane u modernizaciju rafinerija sirove nafte u Pančevu i Novom Sadu u vrednosti od 490 miliona evra, a još 60 miliona evra odvojeno je za ekološku sanaciju Pančeva. Uz to, ugovorene su korporativne (ali ne i bankarske) garancije da će novi većinski vlasnik NIS-a, Gaspromnjeft platiti kaznene poene ukoliko ugovorene rekonstrukcije ne izvede na vreme.
Ruska strana prihvatila je i da Srbija krajem 2012. godine (kako je obećala Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom) ukine poznatu Uredbu o zabrani uvoza većine naftnih derivata na naše tržište, što bi trebalo da znači da će se Gaspromnjeft kroz četiri godine suočiti sa značajnom konkurencijom na unutrašnjem tržištu Srbije, jer druge kompanije i privatnici već imaju oko 60 odsto prodajnih punktova za benzin i druge derivate.
Na prvi pogled, moglo bi se konstatovati da su (opet) dobro prošli i zaposleni u NIS-u kojima se četiri godine garantuje zaposlenje i očuvanje realne vrednosti današnje plate, a onima koji budu spremni da odu iz firme obećava se isplata otpremnine od 750 evra po godini staža. Zasad ne znamo kako su prošli upisnici besplatnih akcija (građanstvo) i da li će oni moći odmah da trguju svojim delom deonica NIS-a, koje trenutno sigurno nisu na velikoj ceni.
Na gasnoj strani, dokumenti koji se sada potpisuju ne garantuju mnogo, ali je pristanak srpske strane na prodaju NIS-a bar doneo više izvesnosti potrošačima gasa u Srbiji da će biti relativno uredno snabdevani po svetskim cenama – a verovatno i na veresiju, dok se Srbijagas finansijski ne konsoliduje. Uostalom, već i sama činjenica da je Dušan Bajatović u ime Srbijagasa prošle sedmice verifikovao ugovor o snabdevanju gasom Srbije sa oko 2,3 milijarde kubika u narednoj sezoni, upućivala je na zaključak da je usaglašavanje gasnih dokumenata privedeno kraju.
Projekat kontinentalnog gasovoda Južni tok, od koga je sve počelo, u ovom trenutku deluje najmanje izvesno, kao što nije jasno ni koje bi konkretne koristi Srbija imala od njegove izgradnje – osim što bi on garantovao da država neće ostati u evropskom energetskom zapećku, pa makar sve benefite od gasovoda vukli Rusi.
Ako je Srbija, za razliku od drugih evropskih država, već pristala da se u svim kompanijama koje budu sprovodile Naftno-gasni sporazum sa Rusijom nađe u „manjini“ (49 odsto vlasništva, a sutra verovatno i manje), onda joj ipak ostaje mogućnost da pomno aktivira sva prava manjinskog vlasnika, koja, inače, već postoje u našem privrednom sistemu – te da tako i našoj javnosti omogući da konkretno prati ispunjenje onoga što je dogovoreno, a ne da ta javnost ostane i bez pukih podataka o tekućem poslovanju (kako se to dešavalo i dok je NIS bio samo naš). Uostalom, pošto je i s ruske strane reč o firmi u pretežno državnom, odnosno javnom vlasništvu – transparentnost poslovanja bi trebalo da se podrazumeva i u Srbiji i u Ruskoj Federaciji.
Treba na kraju reći da NIS sa novim vlasnicima i gasni projekti Rusije u Srbiji ne startuju u dobrom času, već u vreme svetske krize i finansijskih briga koje more i Beograd i Moskvu. Valjda su o tome vodili računa i pregovarači obe strane kada su ugovorili i usaglasili ovo što je potpisano.
Predsedniku Srbije uspelo je prošle nedelje da u formi izvinjenja niškom dopisništvu Radio-televizije Srbije pošalje još gore i veće uvrede od inicijalnih. Branša se ipak digla. Četrdesetak niških novinara odbija da izveštava o Vučićevim nastupima, a pridružilo im se novosadsko dopisništvo RTS
“Nema vraćanja na staro. Mnogi su osetili slobodu i shvatili njen značaj. Pravi način je da se podrže deca i podrži budućnost. To su prepoznali i oni stari koji jedva imaju za život, koji su teškom mukom izašli, ali su to učinili kako bi pružili toplu dobrodošlicu toj vojsci koja je umarširala u naša srca”, kaže, sumirajući utiske, dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović
Nisu ih omeli ni praznici, ni ledeni dani poput onog na Sretenje kada su napolju bili punih 15 sati, ali ni još hladnije noći, kada su spavali pod otvorenim nebom na putu do Novog Sada. Nisu ih omela ni krvava stopala od prepešačenih stotina kilometara, niti svakodnevno zastrašivanje iz krugova vlasti da će ostati bez stipendija i domova, a ni poslednje pretnje da će izgubiti godinu. Kako studenti uče sve ostale šta je istrajnost i prilagodljivost pred novim izazovima
Učenici direktorki nalepili sendvič na vrata, ona im zaključala školu. Njen izlazak praćen zvižducima đaka za Vučića predstavlja “jedno od najjezivijih svedočanstava srpske današnjice”
“Pričaće se o generaciji koja je pokrenula ne revoluciju, nego evoluciju. Ovo je civilizacijski, evolucioni korak. Mi, stariji, zaboravili smo da je to moguće”
Studenti „koji žele da uče“ zahtevom za smenom ministarke Slavice Đukić Dejanović zapravo ispunjavaju Vučićevu želu da malo kinji socijaliste. A Vlada je ionako cela pala
Ako je junaštvo učinak borbe sa strahom i prevazilaženja straha, ako se junaštvo događa kao svesni i promišljeni čin, onda su istinski junaci ove borbe protiv diktature nastavnici i srednjoškolski profesori
Svakodnevni protesti, zasedanja skupština na svim nivoima uz prisustvo policije, prosveta u rasulu, univerziteti u otvorenoj pobuni, a Vučić i društvo „brane“ stabilnost. O čemu pričate gospodo? Baš ste vi destabilizirali Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
