Vidimo se na Vidovdan

Studenti u blokadi zakazali su za 28. jun prvi veliki protest otkako su izneli zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Sve dosadašnje proteste najavljivali su isključivo dve nedelje ranije. Ovaj se, makar u javnosti, krčka nešto duže. Po onome što vidimo, možda je za studente bolje da te najave budu u kraćem roku: odrasli imaju manje vremena da na njih projektuju svoje želje, političke, ideološke, muzičke…

Dakle, otkako su jasno i glasno rekli da žele vanredne parlamentarne izbore, Studenti u blokadi imali su pred sobom mnogo izazova. Dogodilo im se uvođenje onlajn nastave na mnogim fakultetima, brojni pokušaji prekida blokada, te izbori u Kosjeriću i Zaječaru gde su na licu mesta videli kako svih ovih godina izgledaju izborne krađe i mahinacije.

“Tražimo momentalno raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u skladu sa članom 109 Ustava Republike Srbije”, objavili su studenti u blokadi na društvenim mrežama 5. maja. Razlog – ni nakon pet meseci zahtevi im nisu bili ispunjeni.

Za aktuelni protest to je bila jedna od prekretnica. Pre toga, mnogo se diskutovalo o prelaznoj vladi, kriterijumima za ulazak u nju, o ideji da ta vlada bude ekspertska… Taj put je bio dobro zamišljen, ali nedostajao mu je jedan značajan faktor: da Srpska napredna stranka pristane na to. Odnosno, da Aleksandar Vučić pristane na to. A nije pristao.

Dobro, to što nije pristao na prelaznu vladu nije čudo. Ali ovo što već gotovo dva meseca ne pristaje na parlamentarne izbore, ozbiljno je veliko čudo. Znamo već da on voli izbore i da ih raspisuje i kad mora i kad ne mora (češće kad ne mora). Šta li ga sad sprečava ne moramo da nagađamo, jer golim okom vidimo na ulicama: nema većinu, nema više ni tesnu manjinu koju može da pokrije izbornom krađom. Rejting propao, izbori se dobiti ne mogu, zato ih i ne da.

A GDE SMO SADA MI

Dakle, građani i studenti jedinstveni su u zahtevu da izbora mora biti. Predsednik se ukopao i apsolutno odbija da razmatra ove zahteve. I eto nas sada, u klasičnoj situaciji ovnova na brvnu. Obema stranama svojstveno je to što nemaju nameru da popuste. Razlikuju se, međutim, po tome što jedna želi da sve menja, a druga – da sve ostane po starom.

Zdrav razum, prirodan sled događaja, istorijska nužnost – sve je to na strani studenata koji žele promene. Vučićev režim, međutim, ima još uvek dovoljno novca i poslušnika da i dalje neko vreme održava privid kako kontroliše situaciju.

Stiglo se tako do tačke kad je sve jasno. Građani hoće da režim ode, a takve se stvari uvek završe po volji građana. Nekad pre, nekad kasnije, ali režimi i vlasti odlaze i dolaze, a društvo uvek ostaje.

U tom smeru vodi i pamflet koji su Studenti u blokadi počeli da dele zajedno sa zborovima u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Kragujevcu i šire. Cilj pamfleta je objektivno informisanje građana (i to onih koji nisu već dobro upućeni) o dešavanjima koja su obeležila prethodni period, navodi se u obaveštenju Radne grupe za odnose sa javnošću ETF-a.

“Ovim pamfletom ujedno najavljujemo i pozivamo na protest 28. juna u Beogradu”, poručuju.

Sadržaj prvog izdanja studentskog lista čine teme: Profalend, Ćacilend, Napad na studente, Krađa izbora, kao i Uvod i trenutno stanje na fakultetima.

VELIKA RETROSPEKTIVA

U uvodu pamfleta podsećaju da studenti Univerziteta u Beogradu blokiraju fakultete već više od 200 dana, od 29. novembra 2024. godine, i pozivaju vas na veliki protest u Beogradu 28. juna na Vidovdan, veliki dan u srpskoj istoriji, “dan pobede koja nije priznata, jer onaj jači određuje pravila”.

Studenti takođe podsećaju da su članovi neformalne inicijative Pobunjeni Univerzitet 9. juna 2025. godine blokirali raskrsnicu Kneza Miloša i Nemanjine, ispred Vlade Republike Srbije i nastaviće da je blokiraju dok im se ne ispune zahtevi. Inicijativa broji 2333 potpisnika sa više od 85 visokoškolskih ustanova. Njihovi zahtevi su: 1. Rasformiranje radne grupe za pripremu nacrta Zakona o visokoškolskom obrazovanju. 2. Ukidanje Uredbe 5/35 o normativama i standardima uslova rada Univerziteta 3. Odobravanje upisnih kvota za budžetska mesta na svim fakultetima čiji je osnivač Republika Srbija do kraja meseca.

SRCE TAME

“Dana 6. marta neformalna organizacija Studenti 2.0 odlučila je da blokira Pionirski park i zahtevaju od države da se fakulteti vrate na nastavu”, podsećaju Studenti u blokadi u pamfletu. “Trenutni rezidenti blokade Pionirskog parka, koji se proširio na prostore Trga Nikole Pašića, dana 7. juna istakli su transparent ᾿Bolje ćaci nego naci᾿. Prošlo je skoro 120 dana od blokade javne zelene površine, ali država ne može da ispuni ni njihove zahteve.”

Oni dalje podsećaju kako je ubrzo nakon povratka pojedinih fakulteta na nastavu, uprkos volji studenata, usledila serija nasilja nad studentima. Dana 2. juna napadnuti su profesorka i portir Pravnog fakulteta od strane studenta treće godine M. S. U ranim jutarnjim satima 4. juna pretučen je student Pravnog fakulteta Petar Živković, kada su ga napala petorica muškaraca, zadobivši povrede glave i lica utvrđene u Urgentnom centru.

“Dan kasnije, 5. juna (sreda) napadnut je student Medicinskog fakulteta Miloš Pavlović, u Studentskom gradu, zadobivši limenku piva u glavu. Njegova povreda je utvrđena u Kliničkom centru Srbije, koji je sredom zatvoren. Povredu je potvrdio Zlatibor Lončar”, stoji u pamfletu.

U danima koji su usledili uhapšeno je 22 studenta zbog napada na Miloša Pavlovića, a za napad na ostale studente i profesore – niko.

KRAĐA IZBORA

Studenti podsećaju i na izbore u Zaječaru i Kosjeriću, te da su u “danima koji su im prethodili ti gradovi cvetali u inovacijama bele tehnike, vina i mesnih proizvoda”.

Osvrću se u pamfletu i na situaciju na fakultetima. “Nakon svih zastrašivanja nastavno-naučnih veća i nastavno umetničkih veća, smanjivanjem profesorskih budžeta za naučne delatnosti za 75%, pretnji o uništavanju fakulteta, pojedina NNV i NUV su odlučila da se performativno vrate na nastavu”, kažu. A potom dodaju: “Ovo i sve ostale afere vlasti koje su počele još mnogo pre nego se pisac rodio, glavni su uzroci blokada i razlog zašto bi i ti trebalo da se uključiš i daš mi razlog da ostanem ovde nakon fakulteta”.

Fotoreporter: Aleksandar Barda Izvor: FoNet

KOLIKO ĆE NAS BITI

Iz svega što se može videti i čuti na društvenim mrežama, raspoloženje građana da se nađu na ulicama Beograda na Vidovdan jeste veliko. Ipak, paralelno se provlači i bojazan da će ih biti manje nego 15. marta. Sa druge strane, ima i onih koji tvrde da će ljudi biti više. Ali, obe strane previđaju nešto značajno: koliko će ljudi biti na ulicama Beograda tog dana apsolutno više nije bitno.

Građani su se tokom zime i proleća prebrojali u svim većim gradovima Srbije. Svi pamtimo spektakularne proteste u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Beogradu. A tu su i Novi Pazar, Čačak, Kraljevo, Loznica, Šabac, itd… I sva ona mala mesta koja su studenti prošli tokom svojih marševa od grada do grada ili tokom akcije “Student u svakom selu”.

Da, protest koji je održan 15. marta u Beogradu bio je najmasovniji u istoriji Srbije. I da, može se dogoditi da sada, 28. juna, ne bude onoliko masovan. Hajde da razmotrimo taj najgori strah pobunjenih građana. Pa šta ako ljudi bude manje? Gde su se denuli? Da nisu, ne daj bože, sad naprasno preumili i rešili da podržavaju Srpsku naprednu stranku i režim Aleksandra Vučića? Da im nije ćacilend miliji i draži od studentskog skupa? Ne budimo smešni, naravno da to nije slučaj.

Ovako: neki jesu na moru, mada je taj argument “ljudi su na odmorima” beskonačno glup jer nemamo svi u Srbiji kolektivni godišnji odmor, niti polovinom juna počinje neki turistički egzodus koji traje do 1. septembra. Da, činjenica da je leto može da utiče na manji broj ljudi, ali u široj slici, to je apsolutno irelevantno. Svi oni prethodni veliki protesti ‒ Novi Sad, Kragujevac, Niš, Beograd ‒ bili su za građane jedno veliko, nenaručeno i ne preterano skupo ispitivanje javnog mnjenja. Tad smo videli koliko je ljudi spremno da izađe na ulicu i, simbolički, korumpiranom režimu na crtu.

Sad su neki na odmorima, nekima je višesatno stajanje još zimus bilo naporno, pa će sad ostati kod kuće. Neki su se, iz drugih gradova, jedva organizovali za svaki prethodni protest i iscrpeli sve resurse. Mnogo je razloga zbog kojih bi na Vidovdan moglo da dođe manje ljudi u Beograd nego što je to bio slučaj 15. marta. Ali nijedan od tih razloga ne ide na ruku Aleksandru Vučiću, jer nijedan nema nikakve veze s njim.
Paradoks je i u tome što bi deo ljudi mogao da ostane kod kuće zato što su studenti konačno izašli sa zahtevom za parlamentarnim izborima. Prosto, široke mase, koje nisu priključene na vesti kao na infuziju, imaju svoje pravilnosti po kojima funkcionišu. Moguće je da deo građana zaista razmišlja kako su studenti sad tražili izbore i to je to: čekaju izbore da na njih izađu, a ulicu ostavljaju onima koji za ulicu imaju snage i volje.

Naravno da je ova logika malo izvitoperena i nimalo ispravna. Ali, u neku ruku, za pobunjene građane i studente i od nje može da bude neke koristi. Zamislimo, naime, da stvarno bude manje ljudi nego 15. marta. Pa, mogao bi siroti vođa da pomisli kako je pobedio “obojenu revoluciju”, pa se prevariti i raspisati izbore… Ovo društvo odavno nije osetilo ukus pobede, toliko dugo da ga više i ne prepoznaje. Ali, kad se stvari raščlane, ne postoji scenario koji bi po pobunjene mogao da bude loš. Ili za režim dobar. Da, stvar se otegla, niko nije očekivao da će ovako dugo trajati. Jeste, imamo onaj snimak studenta sa novosadskog protesta od 1. februara koji kaže: “Ne daj bože, ovo se otegne do Vidovdana… Pa se oteglo, šta sad.

FAKTOR IKS

To da ovaj protest traje dugo postalo je opšte mesto, ali šta je tu je. Međutim, baš ta dužina omogućava nam da uočimo neke pravilnosti. Prva je ta da su studenti politički sve pismeniji i pismeniji. Od početne tačke kad su zaista iskreno verovali da će im ova vlast ispuniti zahteve, do ovoga gde su danas, mnogi ljudi ne stignu nikad. A nama je čitava jedna generacija mladih ljudi za samo sedam meseci prošla neverovatno uspešan proces političkog sazrevanja, koji još traje, jer su sve zreliji i zreliji.

Ali, ima još jedna pravilnost. Čak i kad studenti malo uspore, kad se čini da su klonuli duhom (a to nikad ne traje dugo), tu je stari dobri Aleksandar Vučić u kog se čovek može pouzdati. Doduše, pouzdan je samo u jednom: da će reći ili uraditi nešto čime će motivisati mnoge koji se predomišljaju da ipak izađu na ulicu.

Zablistao je predsednik Srbije nekoliko puta uoči protesta “Vidimo se na Vidovdan”. Na primer, odvalio je kako su “blokaderi” izručili Slobodana Miloševića Haškom tribunalu baš na taj dan. Studenti, međutim, nisu bili ni u planu te 2001. pa su uzvratili slikom spermatozoida uz potpis: “Mi, 2001, na putu da izručimo Miloševića Hagu”. A onda se desilo nešto što do sada nismo imali: Aleksandar Vučić se vadio! Rekao je, naime, kako su za njega “svi blokaderi” i da nije mislio na studente nego na Dragana Đilasa (Stranka slobode i pravde) i Srđana Milivojevića (Demokratska stranka). Da ne ponavljamo sve ono što je rečeno više puta ovih dana, tek, ni Đilas ni Milivojević te 2001. još nisu bili ušli u politiku.

Ko o čemu, Vučić o nasilju. Prepadao nas je pričama o “jezivom nasilju”, “pendreku spasa”, pa se pitao šta će biti ako neko dete na protestu padne i razbije glavu o ivičnjak, što je primer sa dosta suvišnih detalja u jednom hipotetičkom scenariju. I evo, baš u danu kad nastaje ovaj tekst (utorak 24. jun) predsednik Srbije malo preti, a malo sam sebe teši.

Izjavio je da su nadležni organi odlučni u nameri da spreče svaki oblik nasilja na protestu najavljenom za Vidovdan i da ne žele intervenciju, ali da je smatraju izvesnom zbog poruka koje se iznose na studentskim plenumima: “Apsolutno smo odlučni, ne želimo, ne radujemo se intervenciji, a znamo da će morati da je bude jer se na svakom njihovom plenumu govori o brutalnom nasilju”, rekao je Vučić. Državni organi su odlučni, navodi, a organizatori protesta “nemaju više veliku popularnost, jer je ogromna razlika u odnosu na mart”.

Dakle, predsednik pobunjenim građanima preti batinama, ali se i zanosi kako ih ima manje nego u martu. Pa dobro, navikli smo. Ljudi će doći, jer su u svom zahtevu da žele smenu vlasti odlučni. Doći će, bez sna o novom Petom oktobru, bez očekivanja da je taj dan kraj ili početak. Na studentski protest u Beogradu ljudi će doći jer borba traje i taj je protest jedan korak ka cilju – izborima. Vidimo se na Vidovdan.