Predstavljeni TIMSS rezultati
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarko Obradović i istraživači Instituta za pedagoška istraživanja predstavili su rezultate novog međunarodnog istraživanja postignuća učenika iz matematike i prirodnih nauka, sa posebnim osvrtom na rezultate koje su postigli učenici iz Srbije. Za razliku od postignuća učenika 8. razreda iz Srbije, koje je u TIMSS 2003 i
TIMSS 2011 bilo ispod proseka, učenici četvrtog razreda iz Srbije, u TIMSS 2011, postigli su rezultate iznad proseka. U matematici, učenici 4. razreda osnovnih škola iz Srbije imaju natprosečno postignuće od 516 poena (prosek je 500) i nalaze se na 18. mestu od ukupno 52. U prirodnim naukama, učenici 4. razreda iz Srbije imaju natprosečno postignuće od 516 poena (prosek skale je 500), a po rangu su na 24 mestu od 52.
TIMSS (Trends in International Mathematics and Science Study) jeste veliki međunarodni projekat ispitivanja postignuća učenika 4. i 8. razreda iz matematike i prirodnih nauka. Sprovodi se svake četvrte godine, počev od 1995. Istraživanje sprovodi Međunarodno udruženje za evaluaciju obrazovnih postignuća (International Association for the Evaluation of Education Achievement – IEA) sa sedištem u Amsterdamu, a stručno rukovođenje istraživanjem, na međunarodnom planu, izvodi Međunarodni istraživački centar za TIMSS i PIRLS sa Boston koledža (TIMSS & PIRLS International Study Center, Boston College).
Ombudsman o inkluziji
Nakon sprovedenih postupaka kontrole zakonitosti i pravilnosti rada više organa uprave, a na osnovu većeg broja pritužbi roditelja dece s teškoćama u razvoju, zaštitnik prava građana Saša Janković dao je mišljenje o stepenu ostvarivanja prava dece sa smetnjama u razvoju u obrazovanju. Proces inkluzije dece sa smetnjama u razvoju u sistem obrazovanja, odnosno ostvarivanje njihovog prava na jednako dostupno i kvalitetno obrazovanje, opterećeni su brojnim slabostima, nedorečenostima i problemima, pre svega, usled nedostatka odgovarajućih pravila i standarda u pružanju dodatne podrške u obrazovanju. Drugu grupu nedostataka predstavlja nepreciznost postojećih propisa i njihova nepotpuna primena, kao i postojanje brojnih predrasuda i stereotipa u odnosu na školovanje dece sa smetnjama u razvoju u sistemu opšteg obrazovanja i njihov život u zajednici, smatra zaštitnik građana. On je preporučio Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike i Ministarstvu zdravlja da, u saradnji s Ministarstvom pravde i državne uprave, urede nekoliko oblasti, pre svega ostvarivanje dodatne podrške učenicima sa smetnjama u razvoju u sistemu obrazovanja, zatim da obezbede obuku zaposlenih i rukovodilaca u školama i preduzmu mere radi jačanja uloge Republičke mreže za podršku inkluzivnom obrazovanju.
Skoro 15.000 brucoša
Univerzitet u Beogradu ove godine je upisalo 14.915 brucoša, od čega se 9288 školuje na budžetu. Fakulteti su upisali oko 170 studenata više nego što je država propisala, ali u ovu brojku uglavnom spadaju studenti sa posebnim potrebama i oni iz ugroženih grupa čije su molbe za upis usvojene. Prorektorka za nastavu Nada Kovačević je istakla i da se za mesto na BU prijavilo oko 23.000 studenata, pa 9000 njih nije ostvarilo pravo na upis, ali kako je objasnila, neki od studenata su se prijavljivali na više fakulteta.
Test za leđa
Veliko nacionalno testiranje fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti đaka počeće sledećeg polugodišta u celoj Srbiji, pišu „Novosti“. Učenici će raditi testove, a nastavnici će dobijene rezultate koristiti za unapređivanje nastave i zdravlja učenika. Ovo je zajednički projekat Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje, u okviru koga je već razvijena baterija testova namenjena praćenju fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti učenika od trećeg do osmog razreda. Na osnovu ovog testiranja biće uspostavljeni nacionalni kriterijumi – koji rezultati na testovima su zadovoljavajući. U nastavku projekta, u toku naredne godine, planirano je nacionalno ispitivanje fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti, koje će obuhvatiti oko 10.000 učenika. Jedan od sedam testova određuje indeks telesne mase (BMI), a ostali definišu fizičke sposobnosti. Dobijeni rezultati će biti šifrovani, tako da će identitet dece biti zaštićen, a konkretne podatke imaće samo predmetni nastavnici. Sve škole dobiće elektronske obrasce, u koje će unositi podatke i prosleđivati ih na centralnu obradu. Na osnovu rezultata biće moguće sistemski delovati, što podrazumeva promenu nastavnih programa i prakse.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
