Verifikacija prve runde

Skupština Srbije kojoj je prisustvovao predsednik Republike Boris Tadić raspravljala je u ponedeljak, 27. januara, o izveštaju pregovaračkog tima sa bečkih pregovora o statusu Kosova i jednoglasno (226 glasova, demokrate učestvovale u radu) odobrila ga.

Premijer Vojislav Koštunica obratio se poslanicima ponovivši da srpska strana u pregovorima ima dva cilja – opstanak Kosova i Metohije u Srbiji i opstanak Srba u Pokrajini.

On je podsetio na reči i Kaija Eidea (Izveštaj Savetu bezbednosti UN-a o ispunjenosti standarda 24. oktobra prošle godine), koji je stanje ljudskih prava na Kosovu opisao kao mračno i skrenuo pažnju da je i posle Eideovog izveštaja došlo do rušenja krova Bogorodice Ljeviške i masovnog kamenovanja Srba koji su za Zadušnice (25. februar) posetili svoja groblja. Premijer upozorava da se širom Kosova i Metohije gde žive Srbi i dalje događaju nekažnjeni akti nasilja, sa porukom koja je suštinski sadržana u svakom od njih i glasi: Srbi treba da odu sa Kosova i Metohije.

Martiju Ahtisariju, Kontakt grupi i Jesenu Petersenu on je uputio javno pitanje šta se to posle Eideovog izveštaja dobro desilo na Kosovu i Metohiji; da li je neko odgovoran za zla naneta Srbima u poslednjih pet godina i da li je u poslednja četiri meseca nešto, makar na papiru, učinjeno na realizaciji proklamovanih standarda na Kosovu?

„Poslednjih šest i po godina učinilo nas je skeptičnim u pogledu obećavajućih poruka iz međunarodne zajednice i, kao po nekoj zloj zakonitosti, sudbina prazne reči počinje da obeležava i ove poslednje poruke u vezi sa standardima“, konstatuje srpski premijer.

To pitanje srpska strana smatra važnim uslovom za uspeh pregovora. Ova poruka je nekoliko puta upućena i sa veoma visokih govornica (uključujući Savet bezbednosti), ali je međunarodni faktori, bar na verbalnom nivou, lako zanemaruju, kao što su formulu „standardi pre statusa“ lako zamenili formulom „status i standardi“.

Nešto od toga ipak ulazi u pripremne dokumente. Slobodan Samardžić je sa skupštinske govornice konstatovao da je Kai Eide u svoj izveštaj o ispunjenosti standarda uvrstio veći deo srpskih zahteva za decentralizaciju na Kosovu.

Ahtisari je nedavno uputio pismo sa pitanjima kosovskom pregovaračkom timu u kome je zatražio veću zaštitu prava manjina, a od predsednika Kosova Fatmira Sejdiua zatražio je da se sačine mehanizmi za zaštitu prava manjina, da se definiše učešće manjina u radu pokrajinskih institucija, da im se omogući pravo na korišćenje jezika, zdravstvenih usluga, obrazovanja, te da se obezbedi sloboda kretanja i veroispovesti…

U Vladinom izveštaju srpskoj skupštini se, međutim, konstatuje da se neki činioci u međunarodnoj politici na Kosovu, posebno predstavnici Unmika, pribojavaju albanske većinske reakcije na svaki pokušaj izlaženja u susret srpskim zahtevima, iako i sami snose odgovornost za težak i neizvestan položaj srpskog naroda u Pokrajini.

PREJUDICIRANJE: Srpski premijer je konstatovao da razgovori o statusu nisu ni počeli, a da stavovi pojedinih članica Kontakt grupe i istaknutih predstavnika predstavljaju takozvano kreativo tumačenje, te da su srpski predstavnici te stavove čvrsto demantovali. I drugi srpski zvaničnici zameraju međunarodnim predstavnicima, pa i samom Ahtisariju što više govore o završetku i vremenskom ograničenju razgovora nego o njihovom početku i što prejudiciraju njihov ishod. Sudeći prema jednom saopštenju Ministarstva spoljnih poslova, Ahtisari je objašnjavao da pitanje statusa nije stvar kojom se on bavi, niti o kojoj odlučuje, već da je njegov zadatak da stvori sve prethodne uslove da bi se o tome moglo razgovarati. Pred novinarima je objašnjavao da on „Špiglu“ nije izneo svoj stav o nezavisnosti Kosova, već stav nekih članica Kontakt grupe.

Sudeći po jednoj rečenici predsednika Tadića, razgovori o statusu nisu počeli za stolom, ali se očito među velikima vode u takozvanoj ‘šatl diplomatiji’.

Član pregovaračkog tima i Tadićev savetnik Leon Kojen procenio je u obraćanju Skupštini da se na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija pre dve nedelje videlo da ambasadori SAD, Rusije, Kine i Velike Britanije nisu postigli saglasnost u pogledu budućeg statusa Kosova, da to ne znači da je takav konsenzus isključen u nekom narednom trenutku, ali da nema ni razloga da se misli, koliko god nas u to uveravali različiti glasovi iz inostranstva i zemlje, da je nezavisnost Kosova gotova stvar i da će pregovori stvarno biti vođeni samo o zaštiti srpskog stanovništva i manastira na nekom budućem nezavisnom Kosovu.

ŠTA AKO…: Izveštaj koji su podneli članovi pregovaračkg Tima Leon Kojen i Slobodan Samardžić u Skupštini nije osporavan u bitnim tačkama, mada je potpredsednik Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić ponovo aktuelizovao pitanje šta će srpske vlasti učiniti ako rešenje bude nametnuto, pošto ono što su o kosovskom statusu izjavili posrednik Ahtisari, Britanac Sojers i Amerikanac Vizner deluje alarmantno. On je prigovorio postoktobarskoj vlasti da od 2000. godine njihov prijateljski Zapad uopšte nije promenio odnos prema Kosovu. Upozorio je srpske vlasti da se ne igraju s Rusijom, čiji se ambasador prošle nedelje žalio na loš tretman ruskih privrednika u Srbiji. Nikolić je pominjao prekid odnosa sa onim zemljama koje priznaju nezavisno Kosovo. Pominjao je da je tako prema SFRJ postupila tadašnja Savezna Republika Nemačka zbog priznanja Nemačke Demokratske Republike i Maroko zbog priznavanja Fronta Polisario. Doveo je u pitanje članstvo i u Ujedinjenim nacijama ako one priznaju nezavisno Kosovo i Metohiju.

Ostale poslaničke grupe nisu pratile ovakvu retoriku i držale su se onoga u čemu je Skupština rezolutna – da će nametnuto rešenje smatrati nelegalnim i nevažećim.

POSREDNIK: Specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari je u utorak 28. februara u Beogradu razgovarao s predsednikom Srbije Borisom Tadićem, premijerom Vojislavom Koštunicom i ministrom spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Vukom Draškovićem, o nastavku srpsko-albanskih pregovora 17. marta u Beču. Tada bi trebalo da se pregovara o finansiranju opština, međuopštinskoj saradnji i o načinima daljih pregovora.

Ahtisari i premijer Koštunica su se složili da se konkretni razgovori nastave i o drugim osetljivim pitanjima kao što su položaj crkava i manastira i kulturno nasleđe, i o specifičnim ekonomskim problemima.

Ranije je bilo nagoveštaja da bi moglo biti razgovora i o vezama srpskih opština sa Beogradom, ali se to pitanje sada ne pominje.

Ahtisari će pred novinarima u Medija centru te razgovore nazvati „paralelnim tehničkim razgovorima“, „neutralnim u odnosu na status Kosova“. Srpska strana očekuje da se pokrenu posebni razgovori o stanju kulturne baštine i posebno o zaštiti i obnovi manastira i crkava Srpske pravoslavne crkve, o problemima imovine i privatizacije, o bezbednosti – uz pretpostavku da bi eventualno nalaženje kompromisnih rešenja u regulisanju svih ovih pitanja moglo da stvori povoljniju atmosferu i da direktno olakša početak i tok razgovora o samom statusu.

Još nije jasno kakav će biti ishod prve runde – albanska strana je u Beču iznela samo načelno stanovište. Uspeh u tim uvodnim razgovorima može olakšati atmosferu, ali ne garantuje normalizaciju. Treba se setiti da su septembra 1996. Slobodan Milošević i Ibrahim Rugova postigli sporazum o povratku Albanaca u škole, posle posredovanja organizacije Sveti Euđidio, ali su potom ipak sukobi eskalirali.

DIREKTNO: Sa srpske strane ponavlja se predlog da pregovori o statusu budu direktni. Predsednik Tadić je u susretu s Ahtisarijem izrazio spremnost da se sastane sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiuom u Beogradu ili Prištini. I pre ovoga on je pokazivao slične inicijative za uspostavljanje direktnog kontakta (ali su te inicijative s albanske strane uglavnom odbijane ili su onemogućavane zahtevima da susreti imaju međudržavni karakter) – predlagao je da se susretne i sa pokojnim Rugovom do čega nikad nije došlo, kratko se sreo s Tačijem, izrazio je nameru da prisustvuje Rugovinoj sahrani što je porodica odbila, pozdravio je priliku da u Savetu bezbednosti sretne kosovskog premijera Kosumija, mada je činjenicu da ga je Petersen doveo u Njujork komentarisao i kao vid prejudiciranja. To malo podseća na onaj trenutak kada je tadašnji predsednik savezne vlade SR Jugoslavije Milan Panić 1992. odlazio u Prištinu da razgovara sa Rugovom.

Za sada se ne objavljuju elementi srpskog predloga o statusu osim poznate formule o suštinskoj autonomiji pod međunarodnim garancijama, uz entitetsku samoupravu za Srbe.

Razmenom poruka s Ahtisarijem nastavlja se prva runda srpsko-albanskih pregovora o decentralizaciji na Kosovu (Beč, 20. i 21. februar). Ova tema je prethodnih meseci bila predmet sporenja predstavnika srpskih državnih organa i kosmetskih Srba, s jedne, i predstavnika međunarodne uprave i kosmetskih Albanaca, s druge strane.

Ahtisariju je u Beogradu u utorak, 28. februara, uručen izveštaj srpskog pregovaračkog tima, koji je srpska skupština dan ranije jednoglasno usvojila, što znači da je konstatovala i da srpski pregovarači deluju u okviru mandata iz skupštinske rezolucije od novembra 2005. i da je ponovila da je taj mandat limitiran ustavnom odredbom o celovitosti teritorije. Predsednik Srbije Boris Tadić je u Skupštini rekao da on nezavisnost Kosova neće potpisati. On je takođe upozorio Skupštinu da o tome ne odlučuje samo Srbija, već i legitimne međunarodne institucije, i da je zato neophodna svakodnevna diplomatska borba kako bi se interesi Srbije na Kosovu zaštitili.