Velika izborna zavera

Kupovina glasova, pritisci na birače su nešto s čime se građani u Srbiji već godinama suočavaju i to ne samo pred održavanje izbora, već i tokom čitavog perioda između dva izborna ciklusa. Međutim, na decembarskim izborima dogodilo se nešto što do sada nije bilo zabeleženo – vladajuća partija je organizovala fiktivne selidbe birača! Čitava operacija precizno je vođena, u njoj je morao da učestvuje veliki broj ljudi i morala je da košta nekoliko stotina hiljada evra, kaže u intervjuu za “Vreme” Raša Nedeljkov, programski direktor Crte.

“VREME”: Kako je sprovedena organizovana migracija birača i ko je sve učestvovao u tome?

RAŠA NEDELJKOV: Jedini pravi i konačan odgovor na to pitanje može da nam da pravosuđe kada bi bilo nezavisno. I to bi bio jedini merodavni nalaz na osnovu kojeg ćemo mi kao društvo znati šta se zaista dogodilo. I to je nešto što mi kao organizacija civilnog društva tražimo – brzu reakciju tužilaštva i svih nadležnih organa, uključujući i različite inspekcije, kako Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, tako i Unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova. Oni moraju da utvrde u kojoj meri je ko, kada i na koji način zloupotrebio ovlašćenja kako bi bila omogućena sistemska migracija birača iz unutrašnjosti Srbije u Beograd, ali i u druge opštine u Srbiji gde su se održavali izbori, iz onih opština u kojima se izbori nisu održavali. U to uključujemo i birače koji su dovođeni iz okolnih zemalja regionu.

Ako bismo sada to prebacili na nivo osnovane sumnje ko je u tome učestvovao, šta biste rekli?

Osnovano sumnjamo da su učestvovali pre svega rukovodilac i zaposleni u Sektoru za registre i lokalnu samoupravu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, kao i rukovodioci organizacionih jedinica u lokalnim samoupravama zaduženi za birački spisak. Takođe, i Uprava za upravne poslove u direkciji policije, kao i pojedini zaposleni u područnim policijskim upravama i policijskim stanicama koji rade na poslovima prijava i odjava prebivališta i boravišta. Na osnovu svedočanstava i saznanja koja smo prikupili, sumnjamo da su u mnogim slučajevima kršene procedure za prijavu prebivališta. Ona su izdavana bez prateće dokumentacije, pa čak i bez prisustva lica kojem se menjalo prebivalište. Sve to kako bi se glasači na lokalnim izborima premeštali sa lokacije A na lokaciju B. Ta lokacija B je bila najčešće u Beogradu, da se pre svega na lokalnim izborima u Beogradu promeni, odnosno dopuni biračko telo onim biračima koji će glasati za vladajuću stranku.

Imamo brojne slučajeve da na jednoj adresi bude nekoliko desetina birača. Kako se prave ta fiktivna prebivališta?

Mislimo da su ove operacije bile vrlo precizne, vrlo organizovane i suptilno rađene tako da se prebaci dovoljan broj birača na različita biračka mesta, a da se to teško otkrije. Bez nezavisne revizije i analize biračkog spiska, javnost u Srbiji nikada neće znati do kraja koliko ljudi je dovedeno na koje biračko mesto. Ono što smo uspeli da uradimo na osnovu javno dostupnih podataka sa sajta Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu – a govorim o imenima i prezimenima birača po biračkim mestima – jeste da utvrdimo je nekoliko desetina hiljada birača samo u poslednjih godinu dana dovedeno radi glasanja na beogradskim izborima. To je minimum koji smo mi mogli da utvrdimo na osnovu prilično grubih podataka kojima smo raspolagali. Zamislite samo šta bi se sve utvrdilo ukoliko bi ekspertska komisija uradila kontrolu biračkog spiska. Ono što vidimo u podacima kroz različite analize jeste da su ljudi dovođeni i raspoređivani na različita biračka mesta u dovoljnom broju da ne budu apsolutno uočljivi, a u isto vreme da taj broj bude dovoljan da utiču na rezultate izbora i to tako da stranke na vlasti imaju dovoljan broj glasova za broj mandata dovoljan za formiranje većine.

GIK je pre održavanja izbora saopštio da je u biračkom spisku za Beograd 0,7 odsto više upis1anih birača u odnosu na prethodne izbore što je za oko 11.000 više. Kako je onda moguće da se još tih nekoliko desetina hiljada nađe u biračkom spisku?

Ta brojka koju predstavnici vlasti iznose pred javnošću govori koliko u totalu ima birača više. Ni u jednom trenutku nisu izgovorili koliko je novih birača, a koliko je birača izbrisano iz biračkog spiska. Ono na šta mi osnovano sumnjamo, na osnovu insajderskih svedočenja i statističkih podataka koje imamo, jeste da je unutar tog skupa biračkog tela dolazilo do takve promene gde su dovođeni aktivni birači koji će glasati na beogradskim izborima, a brisani oni ljudi za koje su znali ili pretpostavili da neće glasati. Onda u totalu imate jedan broj koji na oko ne deluje čudno. Ono što mi ne vidimo i što u ovom trenutku nijedna institucija nije istražila je pitanje šta se događalo unutar biračkog spiska.

Da li možete da konkretizujete kako ovaj mehanizam funkcioniše?

Ako na primer uzmemo da u Beogradu imamo 1.000 birača. I 500 novih birača koju su dovedeni iz mesta u Srbiji u kojima nisi bili izbori ili iz Republike Srpske, u totalu bi to značilo da ukupno imamo 1.500 birača i tada bi bilo očigledno da nešto nije u redu. A šta se događa ako iz biračkog spiska obrišete 501 birača za koje znate da neće glasati, a upišete onih 500 novih? Onda biste u totalu imali 999 birača. Moglo bi se reći da se čak i smanjio broj birača. Ili ako biste obrisali 480, pa bi na kraju ukupno bilo 1.020 birača. I onda se kaže da je svega 20 birača više nego ranije. Uz sve to, postoje i potpuno legitimni razlozi uvećanja broja birača u Beogradu jer imamo one koji su napunili 18 godina, neki su potpuno legalno i legitimno prešli da žive u Beograd, zbog posla ili da studiraju. Neki su se vratili iz inostranstva, neki su se preselili sa Kosova. Ali sve ovo ukupno kad izračunamo, mi govorimo o nekih 50.000 ljudi koji su se zaista preselili u prethodnih godinu dana, a naši podaci govore da imamo više od 80.000 novih birača. Mi s vrlo konzervativno urađenom analizom možemo da govorimo o nekoliko desetina hiljada novih birača za koje verujemo da su nelegitimno dovedeni u Beograd. Saznanja koja imamo upućuju na to da su mnogi ljudi za to dobijali novac. Dakle, govorimo i o korupciji. I ne samo o tome da su novac dobijali oni koji su dolazili u Beograd da glasaju, već su novac dobijali i oni koji su ih primali na svoje adrese da budu registrovani. Prodavali su prebivalište za novac. Mi ovde govorimo o jednoj operaciji koja je morala da košta više stotina hiljada evra.

Koliki je broj onih koji je u svemu ovome učestvovao?

Ono što je za nas kao organizaciju koja se bavi odbranom institucija važno jeste što smo mi našim nalazima demaskirali institucionalni krah. Mi smo pokazali da bi sve ovo bilo moguće, morao je da postoji dovoljno veliki broj ljudi u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i u MUP-u koji su skrenuli glavu sa poštovanja zakona i internih procedura i sproveli partijski zahtev, a to je da se neki ljudi registruju u Beogradu kako bi glasali za stranku koja im je obezbedila neki benefit, a možda ih je i zastrašila i ucenila.

Kad kažete da su iz biračkog spiska brisani oni koji ne glasaju ili se pretpostavlja da neće glasati, kako je uopšte moguće da neko u to bude siguran? Zar to nije previše rizičan potez?

Tokom izbornog dana nama se javio veliki broj ljudi koji su otišli na svoje biračko mesta za koje su ranije, u periodu od dve tri nedelje pre izbora, proveravali gde glasaju i da li su u biračkom spisku. Neki su čak dobili poziv za glasanje, a onda na svom biračkom mestu nisi mogli da glasaju. Nisu mogli da ih nađu u biračkom spisku. Uz sve to, imamo vrlo jasnu okolnost da u biračkom spisku ima oko milion do milion i po ljudi više nego što ih zaista živi u Srbiji. Koliko je više ljudi, koliko je ljudi koji moraju biti u biračkom spisku, naših državljana, a koji žive u inostranstvu to je odgovor koji treba da nam da revizija biračkog spiska. Pošto znamo da sasvim sigurno ima više ljudi u biračkom spisku od onog realnog stanja, to su potencijalno birači od kojih su neki mogli biti privremeno izbrisani, a da drugi budu upisani.

Osim manipulacije biračkim spiskovima, šta je ono što se radilo u periodu pre izbora, a šta je uticalo na konačni rezultat izbora?

Pristup medijima i način na koji su mediji izveštavali o kampanjama bio je dramatično na strani vlasti. Zatim zloupotrebe javnih funkcija i institucija gde su građani dovođeni u zabludu ko u stvari trči izbore. Da li se na glasačkom listiću nalazi država Srbija ili neke stranke? Imali smo i zabludu oko toga koje izbore imamo. Naše javnomnjensko istraživanje iz novembra je pokazalo da je 60 odsto ljudi mislilo da je Aleksandar Vučić kandidat na ovim izborima, a četvrtina je govorila da imamo predsedničke izbore. Imali smo i jednu ekonomsku dimenziju manipulacije u kojoj je država podelila više od 400 miliona evra za tri miliona ljudi. Takođe, imali smo veliki broj pritisaka i ucena. Jedan od primera je da ako imate posao u državnoj službi onda ste morali da obezbedite određen broj sigurnih glasova. Posebna dimenzija beskrupuloznosti videla se kroz ucene i zastrašivanja najnemoćnijih građana u našem društvu, a to su bolesni i korisnici socijalne pomoći.

A šta je usledilo posle 17. decembra?

Nakon izbornog dana, prema saznanjima koja imamo, radi se uklanjanju tragova manipulacija i na resetovanje stanja na prethodno. Ali to je nešto o čemu mi kao organizacija civilnog društva bez insajderskih svedočenja ne možemo da znamo mnogo više. To je nešto što bi trebalo da pre svega istraže nadležni organi, pokrenu postupke kako bi građanima rekli šta se dešavalo sa biračkim spiskom. Jer održavanje izbora, pod ovakvim izbornim uslovima, bez kažnjavanja bilo koga za počinjena krivična dela, samo je zadržavanje statusa kvo.

Na proleće nam predstoje izbori u velikom broju gradova i opština. Da li nam se može ponovo desiti izborni inženjering i “selidbe” birača i da li je to moguće sprečiti?

Sa postojećim načinom rada institucija, to se ne može sprečiti. Jedino ako se institucije probude i počnu da štite javni interes, onda je to moguće. Ukoliko bude postojao politički interes da se u nekim opštinama radi izborni inženjering, u opštinama gde stranke iz vlasti imaju loš rejting možemo očekivati takvu vrstu “intervencija”. Mi više nemamo nikakvo poverenje u birački spisak. Mi ne znamo da li isti ljudi mogu fiktivno da glasaju na više biračkih mesta u različitim delovima Srbije na jednim izborima. Imamo puno razloga da sumnjamo da je birački spisak do te mere izmanipulisan i iskompromitovan da ne možemo da govorimo ko u kojim opštinama ima pravo glasa, a u kojima nema.

Gde je rešenje?

Prvo, mora postojati interes javnost. Građani moraju da kažu da li im je ovo u redu ili ne. Jer ako će ovako da se održavaju izbori, onda i ne moraju da se održavaju. Potreban je pritisak javnosti da se za početak uradi analiza biračkog spiska kako bismo znali sa čime de fakto raspolažemo. Mora da se objavi birački spisak, da podaci iz njega budu javni i da javnost zna šta se tu krije. Šta se krije iza toga, na primer, da u Beogradu imamo adrese sa nerealno velikim brojem birača. Građani moraju da se izbore za te informacije. Ukoliko građani kažu “ma baš me briga”, onda mi nemamo šta dalje da tražimo u vezi sa izborima. Nema te međunarodne zajednice, a ni institucije koja će nam to rešiti. I institucijama je potrebna pomoć. Mora da se omogući onim preostalim pojedincima, časnim službenicima, da urade svoj posao. Ovde su stranke toliko zarobile državu da institucije ne mogu da rade svoj posao.

Šta u praksi znači da se javno objavi birački pisak?

To znači da se objavi mnogo više podataka nego što je to do sada bio slučaj, ali vodeći računa o zaštiti podataka o ličnosti. Ali imajući u vidu da pojedini politički akteri raspolažu delovima ili u celosti biračkim spiskom, mi tražimo da se u tom smislu stvori ravnopravnost. Za početak bi trebalo da se objavi broj birača po adresi, ponavljam, poštujući u potpunosti zaštitu podatka o ličnosti.