Kako sve spalo na gradonačelnika, koji koliko juče, rekavši da mu je velika čast i zadovoljstvo, otvorio vodenicu. On dovati mikrofon i otvori festival rečima: “Velika mi je čast i zadovoljstvo”
Malo je valilo, za voliko, da Valjevo ostane bez tzv. festivala duvan čvaraka, jerbo je, pred održavanje, gospodin Slaven Batočanin, koji je sebe proglasio kraljem duvan čvaraka, zapretio da će sve premesti na Ub. Na taj korak idejni tvorac ceđenja čvaraka u centru grada odlučio se jerbo ne dobija procenat od izdatih tezgi. No, i međutim, sve leglo, javljeno da je grad Valjevo, na ime autorskih prava, isplatio Kralju 600 000 dinara, te je ovaj samo imo da kaže da je sve ne može biti bolje, te da je najvažnije da ovo bude festival, a ne vašar.
Pre nego što počelo, “Kolubarske” objavile da javno ceđenje čvaraka u centru grada košta 4,5 miliona dinara, da je tu dodato1,5 miliona iz budžetske rezerve, te da je organizator festivala, pazi sad – iz Novog Sada, i to “Vesna Pećanac PR Eurostage”, a da je Turistička organizacija Valjevo samo potpisala ugovor sa tom našom naprednom agencijom.
MANDŽA ZA PLODNOST
Dakle, plato Doma kulture, koji iznad Kolubare, sve tezga do tezge, prvo pa lavanda, sirup, sok, krema, cveće u saksije, med, propolis, nazovi nakit, vunene čarape, milje, čajevi, zemljani lonci, sir sa čvarcima, ajvar, sirće, liciderska srca, gumene bombone, Deda Jovina rakija, prodavačica objašnjava da se to meša sa medom, dalje opet ajvar, još vunenih čarapa, domaći paradajz, slatko od divlje borovnice, aronija, drvene i kartonske ukrasne kutije, još meda, cveća u saksijama, čokanjčići, rakija od šljive iz Gole glave, rakija od oraha, lubenice, sapuni, suve šljive…
Ispred samog Doma kulture ukrasne saksije, štand sa razbojem, nedaleko glavna bina na kojoj piše “Festival duvan čvaraka”, i piše Grad Valjevo, i isto to na ingliš. Na bini veliki cvetovi suncokreta, jerbo je Valjevo poznato po suncokretu, od neki fini papir. Dole, u koritu Kolubare, tri bela i montažna metalna mosta, umesto ranijih građevinskih skela, na koje okačene saksije sa razno cveće. Desno velika šatra “Dalibor i sinovi”, sa pečenje i svadbarski kupus, nizvodno niz tezgi sa ponudom, sve tezge imaju beli krov, ima svega: slanina, slatko, opet slanina, šoder čvarci, duvan čvarci, manastir Sveti Toma iz Svilajnca ima kreme i mandže – protiv hemoroida, za miran san, za creva, bešiku, cirkulaciju, mršavljenje, za proširene vene, za plodnost, za žene i muškarce…
Cvarci10.2023.foto:Dragan Todorovic…
Bi još slanine, torbe i kecelje, zemljani lonci, vino sa Rajačkih pimnica, narukvice i brojanice, opet čvarci i slanina, drveni pladnji, pečeni kukuruz, kuvani kukuruz, uramljena umetnost, tezga sa šajkače, šubare i kokarde, od preko reke bije Ej, gde si ti, celu noć sam plakala, čekala pa zaspala… Pređosmo lučni montažni most, na drugoj obali se rasporedile posade za pravljenje čvaraka, prvo pa tri bela spojena čadora na kojima piše “Ljubinko”, lično major Ljubinko, u tu fundus uniformu sa činovi, inokosno sedi na stolici sa metalnim nogarama koja presvučena belim platnom.
Cvarci10.2023.foto:Dragan Todorovic…
Dalje tezga do tezge, sve suvomesnato, slanina 1500, pečenje 1900, čvarci, iako se prave od masnoće matorih svinja, 2000 dinara. Ima pihtija, kavurme, ladnog pečenja… Iza prodajnih tezgi posade sa ranijom za čvarke, još iza stolovi za kojima se mezi, naginje i nadgleda poso. Nema da trese, obara, svi u poslu, svi udarili etiketu, Golubova vesela družina, Tri G, Braća Gligorići, Pečenjara Mlađa, od bine se javiše dvojnice, i “Hisense”, bivše “Gorenje”, ima ekipu, vrući čvarci, ladne pihtije, jedna posada se odvrnula na Ja je pito, i ona mi dala… Kod Gavre i Tice svi u veliki poso, javi se i nuzika iz šatre “Kod Laze”, umetnik sa bine pređe na numer Oj tata, tata…
Narod oda nizvodno i uzvodno, novinar opet upade u tezge, praćen pesmom Pletem ćilim Jovo, uze ubilježi plišane mede, plišane gusenice, glicerinski sapun, sve od aronije, jabuke koje mogu da se probaju, ukrasne jastučiće, šolje, drvene krevece, ajvar, ljutenicu, tucanu papriku, varjače i oklagije, cveće zeleno, cveće veštačko, pletene sepete, narod pored sve to disciplinovano oda, kad prelazi mostić, drži desnu stranu, dokopaju se druge obale, pravo na bele Ljubinko čadore, koji oficirski sedi ispod slike kralja Petra.
ZA SESTRE I BRAĆU
Cvarci10.2023.foto:Dragan Todorovic…
Na obali gde se kuvaju čvarci ima i mafina, čupavaca sa kokosom, “Kod Jove” traže da se odvrne muzika, pustiše Ja je ljubim, ona se ne buni, poručuju da ne naplaćuju gledanje, seku pečenje, i sve viču: “Oba bubca sam ti dao”… U sve to cigulja i živa muzika, TV reporterka okupila bandu koja samo za kameru razvlači Lepa vodeničarkaaa, instruisana pređe na Tralala lalala, ta Valjevska podvala… sve delija do delije, da je kolo šarenije… Ali to slabo, iza se sastali bećari u šajkače, pa opleli domoljubnu Ustalo je malo i veliko, Srpska republiko… Brka sa šajkačom, na šajkači kokarda, uze predstavi drugare: jedan iz Prijepolja, i drugi iz Prijepolja, treći sa Tare… svi viknuše: “Ajde, idemo, za narod srpski, za sestre i braću, Ustalo je malo i veliko…”
Na bini jedan momak uze udara u bubnjeve, prođe direktorka Turističke organizacije, raspuštena kosa, skockana u maskirnu haljinu, torbica firmirana o levo rame, bele sandale sa belu platformu, stade se izjavi televiziji, juče proglasili pobednike u spravljanju šoder čavaraka, imali prvo, imali drugo i imali treće mesto, a imali novčane i jošte robne nagrade, sa bine se javi pop pevač Zagrli me oko vrata… direktorka ode do panoa Duvan čvaraka se slika sa saradnici. Kroz sve, neposredno pred otvaranje, prođe Boško Dveri sa beli kolir, u društvu sa Milica Zavetnica, koja bila našminkata za svoje pare, uđoše u tezge i ranije, Boško uze objašnjava da je domaća proizvodnja hrane primer ekonomskog interesa koji treba podržati…
Cvarci10.2023.foto:Dragan Todorovic…
Do točionice piva jedan priseo dodmori, bela šubara, na majici slova Srpski junak; Boško i Zavetnica odoše u čvarke, do bine se stacioniro tzv. Gradonačelnik koji se presabiro pred nastup, jerbo sve na njega spalo iako se govorilo da će dođe Vučić, očo na Sabor Krajišnika u Kovilovo, a pominjan i ministar Selaković, ministarka poljoprivrede… Sa bine se javi voditeljka sa raspuštene ruse kose, uze objavljuje da ovo dan kada slano postaje slatko, delikates nas je okupio, te da se duvan čvarci najbolje slažu sa rakijom, pa pozva gradonačelnika Valjeva da nam se obrati i otvori festival…
Izađe gradnočalnik koji je bezbroj puta bio u istoj prilici, takoreći juče otvorio vodenicu na reci Obnici gde reko: “Velika mi je čast i zadovoljstvo da otvorim četvrtu fabriku u Valjevu ove godine, ovoga puta za proizvodnju brašna”. Gradonačelnik se dovati mikrofona i iz glave reče: “Zadovoljstvo mi je da vas pozdravim u ime grada Valjeva na 17. Festivalu duvan čvaraka, drago mi je da je ovaj festival uspeo da kada se spomene dobar provod i dobra hrana, prvo na šta svi pomisle je Festival duvan čvaraka u Valjevu. Cilj nam je da ova manifestacija neguje prave vrednosti, pozdravljam sve posetioce, učesnicima puno uspeha, a gostima prijatan boravak i da ponesu najlepše uspomene, ukuse i mirise, živeli!”
Klavijaturista na bini dade aplauz, nastavi se voditeljka: “Ovde proizvodi mirišu na Srbiju, festival je takmičarski, ima 75 ekipa, najbolje će odabrati tročlani žiri, nagrade u nekoliko kategorija, pored novčanih imaju i ‘Gorenje’ frižider, baštenski set”… Najavi da će da peva umetnik Dule Lušin, a kasnije će nastupi “Garavi sokak”…
Preko vode završni radovi oko ceđenja čvaraka, popravila se atmosfera, sve na ćirilici, Kako si majko, kako si oče… pita li neko za mene… samo čuješ: “Svrati bato”, narod šipči, ne odujima, major Ljubinko ušo u narod, pa izdaje naredbe posadi preko mobilnog koji naslonio na levo uvo, od Jovinog štanda usitnilo Uzmi sve što ti život pruža…
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Američki predsednik Donald Tramp, koji je obećavao da će okončati ratove svojih prethodnika, poslao je nosače aviona, razarače i bombardere preko sedam mora, koji su bacali bombe od 13.600 kila na iranske bunkere 90 metara ispod zemlje, uvukavši Ameriku u rat sa Iranom. Nakratko je ispunio ratni cilj Izraela – koji je dosad ubio 17 iranskih atomskih naučnika – pa brzo proglasio misiju okončanom i isposlovao primirje, dok su odjekivale poslednje salve, nadati se, kratkog rata
Hajde da razmotrimo najgori strah pobunjenih građana. Pa šta ako za Vidovdan bude manje ljudi nego 15. marta? Gde li su se denuli? Da nisu, ne daj bože, sad naprasno preumili i rešili da podržavaju Srpsku naprednu stranku i režim Aleksandra Vučića? Da im nije Ćacilend miliji i draži od studentskog skupa? Ne budimo smešni, naravno da to nije slučaj
Vidovdanski sabor je opravdao svoje održavanje, ali bi mogao i danas da posluži kao podsećanje i svojevrstan poziv na trezvenost: ne treba pozivati Srbiju samo radi okupljanja velike mase (za tako veličanstene pesme ne postoji bis), već sačuvanu, itekako postojeću energiju usmeriti ka određenoj svrsi ne dopuštajući joj da iščili. To je greška koja se pravdoljubivim građanima Srbije ponavlja duže od tri decenije, od 9. marta 1991, sve do moćnih demonstracija povodom “Ribnikara” i Jadra i bilo bi vreme da se iz nje nešto nauči
“Studenti i građani ne smeju da nasedaju na priče o olakom i brzom preuzimanju vlasti, posebno ne na pozive za nasilnu promenu vlasti, jer nisu oni ti koji su ‘zakuvali’ ovu situaciju. Kombinacijom političkog Vudstoka, gandijevskom strpljivošću i upornošću oni su već dokazali da mogu igrati dugu utakmicu, trčati maratonsku trku. To je slika odgovorne politike, a ne samo da se politikom jednokratnog juriša ili na o-ruk sistem porazi režim, personalno promene nosioci vlasti, i ‘opet Jovo nanovo’”
Nikad se još nije desila istovremena blokada svih većih gradova u zemlji za puka dva sata. Sada jeste. Studenti i građani tu neće stati, jer osim otpora nemaju drugog izbora. Kako će teći narodno blokiranje Srbije i što se dalje može očekivati
Pobunjeni studenti i narod mogu da bace pokoju kamenicu, ali ne mogu biti zbilja „nasilni“. Jer, Srbija je odavno u modusu samoodbrane od režimskog nasilja, onog koje uništava i briše živote
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
