Prvi datum je datum ponovljenih izbora u Beogradu, 28. aprila, nakon početka dečjeg prolećnog raspusta, a uoči prvomajskih i uskršnjih praznika. Drugi datum koji se pominje ili bolje reći termin, vezan je za redovne lokalne izbore širom Srbije, a pominje se mogućnost da “padne” usred leta, do polovine jula ove godine. Pri planiranju izbora, u demokratskoj zemlji, obično se izbegava period neposredno pre ili za vreme najvažnijih državnih i verskih praznika ili tokom leta, kako bi se omogućilo veće učešće građana na izborima
Izborne manipulacije u Srbiji postaju sve kreativnije, ali i vidljivije. Po nalazima domaćih i međunarodnih posmatračkih misija, 17. decembra su se konačno i potpuno urušili temelji fer i slobodnih izbora. Incidenti poput “uvoza” birača tokom izbora, gde je dolazilo do promene prebivališta radi glasanja, otkrili su nove granice koje je vlast spremna da pređe kako bi osigurala pobedu.
Izveštaj ODIHR misije za posmatranje izbora pokriva širok spektar aspekata izbornog procesa, uključujući administraciju izbora, registraciju birača, kandidovanje, izbornu kampanju, finansiranje kampanje, medije i postizborni period. Međutim, ono što posebno privlači pažnju jeste problem uočene migracije birača kako bi se obezbedio veći broj glasača vladajućih stranaka.
foto: marko čoković / tanjug…i miting naprednjaka u Šumicama
BIRAČKA IMIGRACIJA
U izveštaju se posebno navode problemi sa biračkim spiskom, koji sadrži brojne unose preminulih osoba i navode o postojanju upisa novih birača u vezi sa lokalnim izborima. U njemu se navodi i da nedostaje sveobuhvatni odgovor od strane nadležnih organa na ove optužbe, uz ograničene mehanizme za preispitivanje biračkog spiska, kao i nedostatak detaljnih podataka o promenama pri stalnom i privremenom upisu birača.
Takođe, nalazi organizacije CRTA sugerišu kvalitativne i kvantitativne dokaze organizovane migracije birača pred izbore 17. decembra, anomalije u biračkom spisku, transport birača i nadzirano glasanje, ukazujući na potencijalni uticaj na izborne rezultate. Ovo podupire navode o mogućim manipulacijama s biračkim spiskovima i premeštanju birača kako bi se uticalo na izborne ishode.
CRTA je u svojim izveštajima iznela brojne primere koji sugerišu organizovanu migraciju birača: na 14 odsto biračkih mesta u Beogradu, posmatrači Crte su uočili primere organizovanog dovođenja birača, nadgledanog glasanja i mogućih manipulacija identitetom birača, naročito u opštinama kao što su Čukarica, Novi Beograd, Vračar, Voždovac i Zemun. Njihove analize su pokazale da su birači organizovano dolazili iz raznih delova Srbije, kao i iz inostranstva, uključujući Pančevo, Valjevo, Čačak, Aranđelovac, Smederevo, Vršac, Novi Sad, kao i sa Kosova, iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Zabeleženo je i da su neka biračka mesta u Beogradu služila kao odredišta za ove organizovane migracije birača, gde je vladajuća partija ostvarila značajan rast broja glasova u odnosu na prethodne izbore.
Takođe, CRTA je, na osnovu analize retkih imena na biračkom spisku, identifikovala oko dvanaest hiljada novih birača u Beogradu, što ukazuje na potencijalnu namernu migraciju birača. Na primer, na biračkim mestima sa najvećim brojem jedinstvenih imena SNS je na prošlim izborima imala manje glasova.
BIRAČKA EMIGRACIJA
Dinamika organizovanja prevremenih izbora u poslednjoj deceniji, u kojoj smo retko imali godinu dana bez izbora, već govori o nameri vlasti da ne dopusti demokratske izborne procese i praksu informisanog glasanja na osnovu prethodnih rezultata vlasti, planova opozicije i vidiljivost svega toga zbog stalnog gušenja medijskih sloboda. Međutim, u poslednih nekoliko meseci uočavali smo i novu taktiku – uvoz birača koji ne žive u mestima u kojima su glasali – a sada se kristališe i najnovija taktika – izvoz birača, tj. organizacija izbora u vreme kad većina glasača nije u mestu boravka.
Podsećanja radi, zbog proceduralnih nepravilnosti, izborni rezultati su poništeni na 35 biračkih mesta, što je dovelo do ponovljenog glasanja 30. decembra. Ova odluka o ponovljenom glasanju neposredno uoči Nove godine već se mogla predvideti jer su izbori bili zakazani u drugoj polovini decembra, a svakako je uticala na dostupnost i volju birača da učestvuju. Planiranje izbora u periodu kada su mnogi građani verovatno imali druge planove ili obaveze, kao što su pripreme za praznike, dodatno je smanjilo izlaznost na ponovljenom glasanju. Ovaj raspored je već tada sugerisao potencijalnu strategiju da se utiče na izborni ishod kroz manipulaciju terminima glasanja.
Sada se u javnosti pominju dva problematična termina, a oba ukazuju na potencijalnu nameru da se iskoristi ova nedostupnost birača. Prvi datum je datum ponovljenih izbora u Beogradu – 28. aprila, nakon početka dečijeg prolećnog raspusta, a uoči prvomajskih i uskršnjih praznika. Drugi datum koji se pominje ili bolje reći termin, vezan je za redovne lokalne izbore širom Srbije, a pominje se mogućnost da “padne” usred leta, do polovine jula ove godine.
Pri planiranju izbora, u demokratskoj zemlji, obično se izbegava period neposredno pre ili za vreme najvažnijih državnih i verskih praznika ili tokom leta, kako bi se omogućilo veće učešće birača.
Zakazivanje izbora tokom ovih perioda negativno utiče na izborni proces, tj. umanjuje pravo birača da učestvuju na izborima zbog putovanja, ali i odmora od uobičajenih aktivnosti uključujući praćenje društveno-političke situacije i izlazak na izbore. Ovo može dovesti do smanjene izlaznosti, posebno među onima koji su blizu apatičnom odnosu prema političkim dešavanjima. Ako vlast zakaže izbore u ovo vreme, to će biti pokušaj manipulisanja izbornim ishodom.
Strategije kao što su “uvoz” i “izvoz” birača, koje se koriste za manipulaciju izbornim rezultatima u Srbiji, pokazuju duboke probleme u izbornom procesu. Ove prakse definitivno su pokušaj uticaja na fer i slobodne izbore.
Te strategije i taktike treba prepoznati, ali ne treba se previše nadati da će vlast prestati da ih kroji. Ni jedna autoritarna vlast nije pala tako što je organizovala slobodne izbore. Ostaje na građanima i građankama ove zemlje, na civilnom društvu, na opoziciji, da razmišljaju i rade izvan i mimo ovih taktika. Otpornost i otpor su jedine dve stvari koje će nam pomoći da državu vratimo građanima, a sistem izgradimo tako da nijedna naredna vlast više ne može da ga zloupotrebi.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Rodio sam se, živim i radim u ovoj zemlji, naravno da me zanima šta se u njoj dešava, pa to je dužnost i obaveza svakog građanina. Ne da pijan na slavi lupetaš o podvizima dedova i pradedova dok paralelno sklanjaš pogled i ćutiš na nepravdu koja se sada dešava oko tebe. Nikada nisam pomislio da će moja zemlja doći u situaciju da naoružani kriminalci sa fantomkama preteći stoje rame uz rame sa policijom, okrenuti ka ljudima koji ne žele da ćute”
Kako bismo dobili odgovor na pitanje kakav bi predsednik vlade bio Aleksandar Vučić, nije potrebno da zamišljamo budućnost, već samo da se podsetimo nešto davnije prošlosti i proteklih 14 godina provedenih u znaku inicijala A. V. i interesne grupe poznate po skraćenici SNS
Branimir Nestorović (na slici) je tvrdio da je u Moskvi primljen “na najvišem nivou” i da je dobio zadatak da okupi proruske snage. Izvor “Vremena” kaže da do vrha Kremlja nije stigao, već da su mu kontakte otvorili lobisti Aleksandra Vulina. Sada sa Narodnom strankom predvodi prorusku koaliciju
Kada se rak proširi, ne možete ga jednostavno hirurški odstraniti, već pokušavate da ga smanjite, lokalizujete drugim metodama, poput zračenja, da biste ga eventualno na kraju operisali i izvadili. Korupcija i kriminal koje je vlast SNS-a uvela u sve pore društva i kojima je država predata na tanjiru, duboko su metastazirali. Na nama je da probamo da ih umanjimo i lokalizujemo raznim merama koje su predložene u programu Studentske liste, poput formiranja specijalne tužilačke policije ili lustracije javnih funkcionera, pa da ih, nadamo se, jednog dana i operišemo, ili bar svedemo na minimum
Zoran Kesić je sada samo na Jutjubu, među stotinama podkasta i drugih uradaka. Mogu li televizijske emisije i novinarstvo da prežive na ovoj platformi i od nje
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Izbori u glavnom gradu Srbije biće ponovo održani. To je za sada jedino izvesno. Dok opozicija tvrdi da je reč o novim a ne ponovljenim izborima, Aleksandru Vučiću ostaje da se pomiri sa porazima iz prošlosti, izveštajem ODIHR-a i činjenicom da ga ne voli pevač Topalko
Pevač Milan Topalović Topalko je s punim pravom prokuvao i odlično prozreo način na koji nas Vučić “psihički maltretira” i drži kao taoce svog haotičnog diletantizma i dramatičnog nedostatka najelementarnijeg kućnog vaspitanja
