Prvi datum je datum ponovljenih izbora u Beogradu, 28. aprila, nakon početka dečjeg prolećnog raspusta, a uoči prvomajskih i uskršnjih praznika. Drugi datum koji se pominje ili bolje reći termin, vezan je za redovne lokalne izbore širom Srbije, a pominje se mogućnost da “padne” usred leta, do polovine jula ove godine. Pri planiranju izbora, u demokratskoj zemlji, obično se izbegava period neposredno pre ili za vreme najvažnijih državnih i verskih praznika ili tokom leta, kako bi se omogućilo veće učešće građana na izborima
Izborne manipulacije u Srbiji postaju sve kreativnije, ali i vidljivije. Po nalazima domaćih i međunarodnih posmatračkih misija, 17. decembra su se konačno i potpuno urušili temelji fer i slobodnih izbora. Incidenti poput “uvoza” birača tokom izbora, gde je dolazilo do promene prebivališta radi glasanja, otkrili su nove granice koje je vlast spremna da pređe kako bi osigurala pobedu.
Izveštaj ODIHR misije za posmatranje izbora pokriva širok spektar aspekata izbornog procesa, uključujući administraciju izbora, registraciju birača, kandidovanje, izbornu kampanju, finansiranje kampanje, medije i postizborni period. Međutim, ono što posebno privlači pažnju jeste problem uočene migracije birača kako bi se obezbedio veći broj glasača vladajućih stranaka.
foto: marko čoković / tanjug…i miting naprednjaka u Šumicama
BIRAČKA IMIGRACIJA
U izveštaju se posebno navode problemi sa biračkim spiskom, koji sadrži brojne unose preminulih osoba i navode o postojanju upisa novih birača u vezi sa lokalnim izborima. U njemu se navodi i da nedostaje sveobuhvatni odgovor od strane nadležnih organa na ove optužbe, uz ograničene mehanizme za preispitivanje biračkog spiska, kao i nedostatak detaljnih podataka o promenama pri stalnom i privremenom upisu birača.
Takođe, nalazi organizacije CRTA sugerišu kvalitativne i kvantitativne dokaze organizovane migracije birača pred izbore 17. decembra, anomalije u biračkom spisku, transport birača i nadzirano glasanje, ukazujući na potencijalni uticaj na izborne rezultate. Ovo podupire navode o mogućim manipulacijama s biračkim spiskovima i premeštanju birača kako bi se uticalo na izborne ishode.
CRTA je u svojim izveštajima iznela brojne primere koji sugerišu organizovanu migraciju birača: na 14 odsto biračkih mesta u Beogradu, posmatrači Crte su uočili primere organizovanog dovođenja birača, nadgledanog glasanja i mogućih manipulacija identitetom birača, naročito u opštinama kao što su Čukarica, Novi Beograd, Vračar, Voždovac i Zemun. Njihove analize su pokazale da su birači organizovano dolazili iz raznih delova Srbije, kao i iz inostranstva, uključujući Pančevo, Valjevo, Čačak, Aranđelovac, Smederevo, Vršac, Novi Sad, kao i sa Kosova, iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Zabeleženo je i da su neka biračka mesta u Beogradu služila kao odredišta za ove organizovane migracije birača, gde je vladajuća partija ostvarila značajan rast broja glasova u odnosu na prethodne izbore.
Takođe, CRTA je, na osnovu analize retkih imena na biračkom spisku, identifikovala oko dvanaest hiljada novih birača u Beogradu, što ukazuje na potencijalnu namernu migraciju birača. Na primer, na biračkim mestima sa najvećim brojem jedinstvenih imena SNS je na prošlim izborima imala manje glasova.
BIRAČKA EMIGRACIJA
Dinamika organizovanja prevremenih izbora u poslednjoj deceniji, u kojoj smo retko imali godinu dana bez izbora, već govori o nameri vlasti da ne dopusti demokratske izborne procese i praksu informisanog glasanja na osnovu prethodnih rezultata vlasti, planova opozicije i vidiljivost svega toga zbog stalnog gušenja medijskih sloboda. Međutim, u poslednih nekoliko meseci uočavali smo i novu taktiku – uvoz birača koji ne žive u mestima u kojima su glasali – a sada se kristališe i najnovija taktika – izvoz birača, tj. organizacija izbora u vreme kad većina glasača nije u mestu boravka.
Podsećanja radi, zbog proceduralnih nepravilnosti, izborni rezultati su poništeni na 35 biračkih mesta, što je dovelo do ponovljenog glasanja 30. decembra. Ova odluka o ponovljenom glasanju neposredno uoči Nove godine već se mogla predvideti jer su izbori bili zakazani u drugoj polovini decembra, a svakako je uticala na dostupnost i volju birača da učestvuju. Planiranje izbora u periodu kada su mnogi građani verovatno imali druge planove ili obaveze, kao što su pripreme za praznike, dodatno je smanjilo izlaznost na ponovljenom glasanju. Ovaj raspored je već tada sugerisao potencijalnu strategiju da se utiče na izborni ishod kroz manipulaciju terminima glasanja.
Sada se u javnosti pominju dva problematična termina, a oba ukazuju na potencijalnu nameru da se iskoristi ova nedostupnost birača. Prvi datum je datum ponovljenih izbora u Beogradu – 28. aprila, nakon početka dečijeg prolećnog raspusta, a uoči prvomajskih i uskršnjih praznika. Drugi datum koji se pominje ili bolje reći termin, vezan je za redovne lokalne izbore širom Srbije, a pominje se mogućnost da “padne” usred leta, do polovine jula ove godine.
Pri planiranju izbora, u demokratskoj zemlji, obično se izbegava period neposredno pre ili za vreme najvažnijih državnih i verskih praznika ili tokom leta, kako bi se omogućilo veće učešće birača.
Zakazivanje izbora tokom ovih perioda negativno utiče na izborni proces, tj. umanjuje pravo birača da učestvuju na izborima zbog putovanja, ali i odmora od uobičajenih aktivnosti uključujući praćenje društveno-političke situacije i izlazak na izbore. Ovo može dovesti do smanjene izlaznosti, posebno među onima koji su blizu apatičnom odnosu prema političkim dešavanjima. Ako vlast zakaže izbore u ovo vreme, to će biti pokušaj manipulisanja izbornim ishodom.
Strategije kao što su “uvoz” i “izvoz” birača, koje se koriste za manipulaciju izbornim rezultatima u Srbiji, pokazuju duboke probleme u izbornom procesu. Ove prakse definitivno su pokušaj uticaja na fer i slobodne izbore.
Te strategije i taktike treba prepoznati, ali ne treba se previše nadati da će vlast prestati da ih kroji. Ni jedna autoritarna vlast nije pala tako što je organizovala slobodne izbore. Ostaje na građanima i građankama ove zemlje, na civilnom društvu, na opoziciji, da razmišljaju i rade izvan i mimo ovih taktika. Otpornost i otpor su jedine dve stvari koje će nam pomoći da državu vratimo građanima, a sistem izgradimo tako da nijedna naredna vlast više ne može da ga zloupotrebi.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Odluka studenata da režimu upute zahtev za raspuštanje državnog parlamenta i raspisivanje vanrednih republičkih izbora nije pala s Marsa. O ovoj opciji se na plenumima već dugo žustro diskutovalo, a stvar je presečena onda kada je svima, ali baš svima, postalo jasno da vlast ne samo da ne želi da ispuni studentske zahteve nego na političku krizu odgovara sve jačom represijom i sve prljavijom propagandom. I kada više niko nije mogao da ospori činjenicu da je upravo režim generator svih društvenih i političkih anomalija, te da zahvaljujući njemu novosadska nadstrešnica svakom građaninu ove zemlje visi nad glavom
Kakvo je interesovanje među najvišim univerzitetskim radnicima za direktno učešće u politici, na “studentskoj listi”, ukoliko bi u Srbiji bili raspisani vanredni parlamentarni izbori
Poziv na raspisivanje izbora je poziv režimu, a trebalo bi da se vidi da li će postojati i studentski poziv svim ostalima na društveni dogovor o tome kako se suprotstaviti režimu na budućim izborima. Oni mogu biti raspisani neočekivano brzo, a možda ih i ne bude pre nekog “redovnog termina” ako ne bude izuzetno jakog pritiska na ulici
Možda je tačna verzija da je Aleksandru Vučiću pozlilo pa se zato vratio u zemlju. Ali i dalje cela stvar ostavlja mnogo otvorenih pitanja. Za početak, zašto je predsednik naše zemlje išao na donatorsko veče namenjeno unutarpolitičkim ciljevima druge zemlje? Zašto je išao na događaj na koji se ne može ući ako se ne donira novac? I ko ga je zvao? Ako se ova sapunska opera posmatra kao izolovan događaj, van domaćeg konteksta, zaista je reč o nečemu što izmiče zdravom razumu
Bez razumevanja zla koje je činjeno u našoj neposrednoj istoriji u poslednje tri, četiri decenije, to bi bilo parcijalno i licemerno. Zakasnilo se i za ono što se dogodilo pre šest meseci, sve sada je nadoknada. Ako ne dođemo do ozbiljnog suočavanja sa prošlošću, sa snažnim programom stvaranja nenasilnog društva, promene će imati kratak rok trajanja. A u toj promeni roditelji ubijene dece mogli bi da budu ambasadori procesa normalizacije ovog društva. Oni su spremni na tu ulogu i bilo bi dobro da ih i studenti uključe u svoje debate, da razumeju šta se dogodilo i koji su putevi suočavanja
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Izbori u glavnom gradu Srbije biće ponovo održani. To je za sada jedino izvesno. Dok opozicija tvrdi da je reč o novim a ne ponovljenim izborima, Aleksandru Vučiću ostaje da se pomiri sa porazima iz prošlosti, izveštajem ODIHR-a i činjenicom da ga ne voli pevač Topalko
Pevač Milan Topalović Topalko je s punim pravom prokuvao i odlično prozreo način na koji nas Vučić “psihički maltretira” i drži kao taoce svog haotičnog diletantizma i dramatičnog nedostatka najelementarnijeg kućnog vaspitanja
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
