Prvi datum je datum ponovljenih izbora u Beogradu, 28. aprila, nakon početka dečjeg prolećnog raspusta, a uoči prvomajskih i uskršnjih praznika. Drugi datum koji se pominje ili bolje reći termin, vezan je za redovne lokalne izbore širom Srbije, a pominje se mogućnost da “padne” usred leta, do polovine jula ove godine. Pri planiranju izbora, u demokratskoj zemlji, obično se izbegava period neposredno pre ili za vreme najvažnijih državnih i verskih praznika ili tokom leta, kako bi se omogućilo veće učešće građana na izborima
Izborne manipulacije u Srbiji postaju sve kreativnije, ali i vidljivije. Po nalazima domaćih i međunarodnih posmatračkih misija, 17. decembra su se konačno i potpuno urušili temelji fer i slobodnih izbora. Incidenti poput “uvoza” birača tokom izbora, gde je dolazilo do promene prebivališta radi glasanja, otkrili su nove granice koje je vlast spremna da pređe kako bi osigurala pobedu.
Izveštaj ODIHR misije za posmatranje izbora pokriva širok spektar aspekata izbornog procesa, uključujući administraciju izbora, registraciju birača, kandidovanje, izbornu kampanju, finansiranje kampanje, medije i postizborni period. Međutim, ono što posebno privlači pažnju jeste problem uočene migracije birača kako bi se obezbedio veći broj glasača vladajućih stranaka.
BIRAČKA IMIGRACIJA
U izveštaju se posebno navode problemi sa biračkim spiskom, koji sadrži brojne unose preminulih osoba i navode o postojanju upisa novih birača u vezi sa lokalnim izborima. U njemu se navodi i da nedostaje sveobuhvatni odgovor od strane nadležnih organa na ove optužbe, uz ograničene mehanizme za preispitivanje biračkog spiska, kao i nedostatak detaljnih podataka o promenama pri stalnom i privremenom upisu birača.
Takođe, nalazi organizacije CRTA sugerišu kvalitativne i kvantitativne dokaze organizovane migracije birača pred izbore 17. decembra, anomalije u biračkom spisku, transport birača i nadzirano glasanje, ukazujući na potencijalni uticaj na izborne rezultate. Ovo podupire navode o mogućim manipulacijama s biračkim spiskovima i premeštanju birača kako bi se uticalo na izborne ishode.
CRTA je u svojim izveštajima iznela brojne primere koji sugerišu organizovanu migraciju birača: na 14 odsto biračkih mesta u Beogradu, posmatrači Crte su uočili primere organizovanog dovođenja birača, nadgledanog glasanja i mogućih manipulacija identitetom birača, naročito u opštinama kao što su Čukarica, Novi Beograd, Vračar, Voždovac i Zemun. Njihove analize su pokazale da su birači organizovano dolazili iz raznih delova Srbije, kao i iz inostranstva, uključujući Pančevo, Valjevo, Čačak, Aranđelovac, Smederevo, Vršac, Novi Sad, kao i sa Kosova, iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Zabeleženo je i da su neka biračka mesta u Beogradu služila kao odredišta za ove organizovane migracije birača, gde je vladajuća partija ostvarila značajan rast broja glasova u odnosu na prethodne izbore.
Takođe, CRTA je, na osnovu analize retkih imena na biračkom spisku, identifikovala oko dvanaest hiljada novih birača u Beogradu, što ukazuje na potencijalnu namernu migraciju birača. Na primer, na biračkim mestima sa najvećim brojem jedinstvenih imena SNS je na prošlim izborima imala manje glasova.
BIRAČKA EMIGRACIJA
Dinamika organizovanja prevremenih izbora u poslednjoj deceniji, u kojoj smo retko imali godinu dana bez izbora, već govori o nameri vlasti da ne dopusti demokratske izborne procese i praksu informisanog glasanja na osnovu prethodnih rezultata vlasti, planova opozicije i vidiljivost svega toga zbog stalnog gušenja medijskih sloboda. Međutim, u poslednih nekoliko meseci uočavali smo i novu taktiku – uvoz birača koji ne žive u mestima u kojima su glasali – a sada se kristališe i najnovija taktika – izvoz birača, tj. organizacija izbora u vreme kad većina glasača nije u mestu boravka.
Podsećanja radi, zbog proceduralnih nepravilnosti, izborni rezultati su poništeni na 35 biračkih mesta, što je dovelo do ponovljenog glasanja 30. decembra. Ova odluka o ponovljenom glasanju neposredno uoči Nove godine već se mogla predvideti jer su izbori bili zakazani u drugoj polovini decembra, a svakako je uticala na dostupnost i volju birača da učestvuju. Planiranje izbora u periodu kada su mnogi građani verovatno imali druge planove ili obaveze, kao što su pripreme za praznike, dodatno je smanjilo izlaznost na ponovljenom glasanju. Ovaj raspored je već tada sugerisao potencijalnu strategiju da se utiče na izborni ishod kroz manipulaciju terminima glasanja.
Sada se u javnosti pominju dva problematična termina, a oba ukazuju na potencijalnu nameru da se iskoristi ova nedostupnost birača. Prvi datum je datum ponovljenih izbora u Beogradu – 28. aprila, nakon početka dečijeg prolećnog raspusta, a uoči prvomajskih i uskršnjih praznika. Drugi datum koji se pominje ili bolje reći termin, vezan je za redovne lokalne izbore širom Srbije, a pominje se mogućnost da “padne” usred leta, do polovine jula ove godine.
Pri planiranju izbora, u demokratskoj zemlji, obično se izbegava period neposredno pre ili za vreme najvažnijih državnih i verskih praznika ili tokom leta, kako bi se omogućilo veće učešće birača.
Zakazivanje izbora tokom ovih perioda negativno utiče na izborni proces, tj. umanjuje pravo birača da učestvuju na izborima zbog putovanja, ali i odmora od uobičajenih aktivnosti uključujući praćenje društveno-političke situacije i izlazak na izbore. Ovo može dovesti do smanjene izlaznosti, posebno među onima koji su blizu apatičnom odnosu prema političkim dešavanjima. Ako vlast zakaže izbore u ovo vreme, to će biti pokušaj manipulisanja izbornim ishodom.
Strategije kao što su “uvoz” i “izvoz” birača, koje se koriste za manipulaciju izbornim rezultatima u Srbiji, pokazuju duboke probleme u izbornom procesu. Ove prakse definitivno su pokušaj uticaja na fer i slobodne izbore.
Te strategije i taktike treba prepoznati, ali ne treba se previše nadati da će vlast prestati da ih kroji. Ni jedna autoritarna vlast nije pala tako što je organizovala slobodne izbore. Ostaje na građanima i građankama ove zemlje, na civilnom društvu, na opoziciji, da razmišljaju i rade izvan i mimo ovih taktika. Otpornost i otpor su jedine dve stvari koje će nam pomoći da državu vratimo građanima, a sistem izgradimo tako da nijedna naredna vlast više ne može da ga zloupotrebi.
Zašto između prevaziđenog režima i promena ne postoji ništa treće? Na šta režim misli kada kaže da brani Srbiju? Zbog čega je nesalomiv Studentski pokret? Ko ima znanje i pravo iskustvo, a ko vođu bez dana radnog staža van politike? I zašto studenti pobeđuju
Posle gotovo dve godine protesta, stotina prepešačenih kilometara, hapšenja, progona i nezabeležene društvene mobilizacije, Srbija izlazi na izbore koji bi mogli da označe kraj jedne političke epohe. Sociološkinja Marija Babović kaže za “Vreme” da nada u promene nije bila toliko velika još od 5. oktobra 2000. godine, ali upozorava i na opasnost da se, ukoliko promene izostanu, zemlja suoči sa još tvrđim autoritarnim režimom
Njihovo jedino oružje sada su mediji koje kontrolišu: kao, mi nemamo program, što nije istina; kao, mi ćemo izdati nacionalni interes, što nije istina. Jedan od argumenata im je i to da se plašimo da izađemo na debatu sa Vučićem. Oni ne razumeju da im je to kazna. To je kazna Aleksandru Vučiću, koji je 14 godina vodio isključivo monolog. Četrnaest godina on nikome nije omogućio nikakvu vrstu dijaloga, a sada bi da bude nagrađen ili pomilovan mogućnošću da s nama razgovara. E pa, neće moći. To što je posejao sada žanje
Ovi izbori nisu izbori o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, Kosovu i Metohiji, gej brakovima, poreskoj politici ili bilo kom drugom pojedinačnom političkom pitanju. Iako stranke na marginama političke moći pokušavaju da nametnu ove teme, u središtu predstojećeg političkog izbora nalazi se mnogo jednostavnija dilema: promena ili očuvanje postojećeg poretka. Već duže od godinu dana, istraživanja pokazuju da je to osnovna dilema koja se nalazi na glasačkom listiću
U RS se za izbore u Srbiji prijavilo 19.800 osoba, koji će moći glasati na 28 biračkih mjesta. Ostaje nepoznato koliko će ih 25. oktobra preći Drinu i glasati u Srbiji. U svakom slučaju ne vjerujem da su glasači iz Republike Srpske ti koji će odlučiti pobjednika izbora u Srbiji. Realno, glasači iz Republike Srpske na malo toga mogu uticati, ali izgleda da su simbolički veoma važni i Vučiću i opoziciji
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Izbori u glavnom gradu Srbije biće ponovo održani. To je za sada jedino izvesno. Dok opozicija tvrdi da je reč o novim a ne ponovljenim izborima, Aleksandru Vučiću ostaje da se pomiri sa porazima iz prošlosti, izveštajem ODIHR-a i činjenicom da ga ne voli pevač Topalko
Pevač Milan Topalović Topalko je s punim pravom prokuvao i odlično prozreo način na koji nas Vučić “psihički maltretira” i drži kao taoce svog haotičnog diletantizma i dramatičnog nedostatka najelementarnijeg kućnog vaspitanja
