Zakonski predlozi koji po hitnom postupku treba da se pojave u Skupštini konačno uvode red u haos nasleđen iz tri bivše Jugoslavije; SFRJ, SRJ i SCG. Neke stvari se pojednostavljuju, a neke komplikuju, što je neizbežno, kao što će i skupštinska debata o njima biti neizbežno besprincipijelna i dosadna
Glavna prednost ova dva zakonska predloga, o odbrani i o vojsci, jeste u tome što će njihovim stupanjem na snagu da prestane važenje čitave gomile zakona o izmenama i dopunama prastarih zakona iz oblasti odbrane i vojske. To će uveliko olakšati posao svima koji se time bave: od vojnika do vrhovnog komandanta. Predlog zakona o odbrani postavlja osnove sistema koji bi trebalo da bude fleksibilan i koji postavlja svoje prioritete po pravom redu. Naime, definicija potencijalnih pretnji i procena ugroženosti prvi je korak; iz tih procena izvodi se strategija odbrane, a iz strategije doktrina i taktika. Zakonodovstvo treba da obezbedi stalni okvir u kome će izvršna vlast – šef države, vlada, ministarstva odbrane, spoljnih poslova, unutrašnjih poslova i službe bezbednosti – moći da u skladu sa promenama okolnosti podešavaju procenu ugroženosti i iz nje proizašavše strategiju, doktrinu i taktiku. Oba ova predloga veoma razumno određuju šta je čiji posao, ko kome komanduje i dokle je čija nadležnost.
S obzirom na najnovije promene nadležnosti u čuvanju državne granice, na primer, ovi predlozi dopuštaju da u slučaju jasno predviđene potrebe vojska može da pomaže pograničnoj policiji, ali to ostaje kao izuzetak. Precizno se definiše i dosta osporavana mogućnost učešća u raznim multinacionalnim vojnim misijama van granica Srbije: isključivo profesionalni vojnici na dobrovoljnoj osnovi i uz saglasnost parlamenta, a po liniji članstva u UN-u i drugim međunarodnim savezima čiji je Srbija član, ili po liniji međunarodnih ugovora koje je Srbija potpisala. Zakonski predlozi unose više preciznosti i u oblasti koje donosi tehnološki napredak: informatiku, telekomunikacije, vazdušni saobraćaj, ekologiju i kriptozaštitu. Predviđa se, na primer, da vojska bude nosilac ukupne kriptozaštite za sve državne organe, što će izazvati određene primedbe i insinuacije, uprkos činjenici da vojni instutut za primenjenu matematiku ima iza sebe veliko iskustvo i dostignuća.
Što se suočavanja sa stvarnošću tiče, zakonski predlozi predviđaju dva vida oružanih snaga: kopnenu vojsku i ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušnu odbranu. Mornarice nema, a mornarički oficiri prevode se u obične činove po postojećoj simetriji. Novost je da se uvodi novi čin za vojnike, pored razvodnika i desetara – mlađi vodnik. Podoficiri počinju od vodnika, pa ide stariji vodnik i dva zastavnika – obični i prve klase. Nema više kapetana prve klase i general-pukovnika, koji je sada samo general. Uvodi se brigadir, čin između pukovnika i general-majora; nije više pukovnik, ali nije još ni general. Tako smo se nekako uskladili sa nekim evropskim stanjem u toj oblasti. Veoma precizno definišu se radni odnosi i status profesionalnih vojnika, vojnih službenika i vojnih nameštenika (nekadašnjih građanskih lica na službi). Tu već ima primedbi na položaj ugovornih vojnih lica: naime, oni i dalje imaju trogodišnji ugovor koji se može produžavati do napunjene 40. ili 45. godine. Neki krugovi u vojsci smatraju da je starosno ograničenje pogrešno, jer „ugovorci“ mogu biti i često jesu od velike koristi i teško ih je zameniti.
Vojska je definisana kao apolitična: svoje političke preferencije vojna lica izražavaju na izborima i nikako drugačije; svako isticanje partijskih obeležja i partijska propaganda zabranjeni su. Zato, međutim, ovi zakonski predlozi dopuštaju sindikalno organizovanje, mada ne i štrajk. Verski poslovi biće regulisani posebnim aktima. Paravojno organizovanje zabranjeno je dosta obuhvatnom odredbom, što je za svaku pohvalu. Takođe je definisan pojam dobrovoljca i njegov status.
Predviđaju se veoma detaljno razrađeni mehanizmi kontrole vojske, unutrašnji i spoljni, a obećava se i „transparentnost“ na planu budžeta, potrošnje i ostalih stvari za koje se smatra da javnost ima pravo da ih zna. Za ono ostalo predviđen je i sistem klasifikacije poverljivosti podataka iz oblasti odbrane i vojske.
Izvestan i ne mali problem javlja se u odredbama Predloga zakona o odbrani koje se tiču vanrednog stanja. Problem je dvojak: ustavnopravni i praktični. Naime, u zakonskom predlogu smatra se kao svršena stvar da ratno i vanredno stanje proglašava Narodna skupština na predlog Vlade i predsednika. Ustav to ne kaže tako; Ustav samo kaže da vanredno stanje proglašava Narodna skupština, kao što je to proletos onako lepo istakao Toma Nikolić kad su ga izabrali za predsednika Skupštine. U ovim zakonskim predlozima se, međutim, ratno i vanredno stanje stalno mešaju i idu zajedno i gde treba i gde ne treba i to je druga strana problema. Ratno stanje i vanredno stanje nisu isto, niti je upotreba vojske ista u oba slučaja. Ostavimo ratno stanje po strani, jer je nesporno po definiciji. Vanredno stanje, međutim, uvodi se iz čitavog niza raznih razloga: od unutrašnjih nemira i ugrožavanja ustavnog poretka, pa do elementarnih nepogoda. Upotreba vojske sigurno nije ista u svim tim zamislivim slučajevima, a u nekima je čak veoma delikatna, ako ne i sporna, o čemu se u zakonskim predlozima ne vodi računa.
Ovi predlozi izazvaće žestoku skupštinsku debatu sa predvidivim argumentima i primedbama, opstrukcijama i ostalim cirkusom, ali da sačekamo dok debata počne.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
