Ujedinjene nacije definišu neki rat kao „veliki“ kada je broj žrtava veći od hiljadu godišnje. Po toj metodologiji, na planeti se trenutno vodi 12 „ozbiljnih ratova“, a broj sukoba na listi „skoro pa velikih ratova“ teško je i odrediti. To što Kongo, Mali, Liban u ovom trenutku ne zadovoljavaju kriterijume velikog rata, ne znači da stradanje u tim zemljama nije masovno, ili da neće ubrzo biti još tragičnije.
U nekim državama, poput Avganistana i Somalije, već decenijama ginu stotine ljudi svakodnevno. Negde, kao u Ukrajini, rat plane skoro preko noći; na nekim područjima nasilje eksplodira posle kraćeg zatišja, poput izraelsko-palestinskog sukoba, Libije, Jemena. Kao razlozi sukoba se pominju religija, pripadnost naciji ili plemenu, borba za demokratiju protiv diktature, ali zajednička karakteristika ratova novog doba je masovno stradanje civila, koji danas čine više od 75 odsto ubijenih i ranjenih.
AVGANISTAN: Najkrvaviji postojeći rat na planeti počeo je 1978. godine u Avganistanu, posle državnog udara i potonje oružane pobune. Decembra 1979. godine u Avganistan su ušle trupe Sovjetskog Saveza, da bi ga napustile posle deset godina ratovanja. Sukobi dotadašnjih saveznika, različitih mudžahedinskih grupa, počeli su odmah po povlačenju Sovjeta. Talibani su 1996. godine ovladali skoro čitavom zemljom. Posle terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine, SAD su predvodile koaliciju zemalja u invaziji na Avganistan koja je srušila talibanski režim, ali rat se nije završio. Borbe talibana protiv okupatora i bezbednosnih snaga nove vlade traju i danas, uporedo sa sukobima mnogih etničkih i sektaških paravojski, bandi švercera droge. Procene broja žrtava kreću se između 600.000 i 2.000.000 ljudi.
PAKISTAN: Zbog etničko-religiozne, političke, pa i geografske povezanosti, Avganistan i Pakistan često opisuju kovanicom „Av-Pak“. Od kada se 2004. godine pronela vest da se na severozapadu zemlje, u graničnom području sa Avganistanom, možda krije Osama bin Laden, ta oblast je postala mesto gde se sukobljavaju pakistanska vojska, podržana od SAD, i lokalna plemena. Situaciju nije promenila ni Bin Ladenova smrt. Američke bespilotne letelice, dronovi, godinama izvode akcije u ovoj oblasti za koje tvrde da su usmerene protiv talibana i Al Kaide, uz veliki broj civilnih žrtava.
IRAK: Invazija snaga SAD i Velike Britanije 2003. godine na Irak srušila je Sadama Huseina, ali rat se nastavio sukobima okupacionih snaga sa različitim islamističkim grupacijama koje su nabujale u zemlji, kao i sektaško-nacionalnim ratom različitih sunitskih, šiitskih, kurdskih grupa. Povlačenje okupacionih snaga 2011. godine nije promenilo situaciju. U poslednja dva meseca došlo je do nove eskalacije, kada je ekstremna grupa Islamska država Iraka i Sirije (IdIS) zauzela velike delove severnog i zapadnog Iraka, uključujući drugi po veličini grad Mosul. Gornje procene broja poginulih u Iraku kreću se do 1.450.000.
SIRIJA: Rat u Siriji počeo je u martu 2011. godine. Demonstracije protiv predsednika Bašara el Asada protumačene su širom sveta kao deo Arapskog proleća, borba protiv okoštalog režima za više slobode i demokratiju. Međutim, rat je munjevito prerastao u sektaško-nacionalni sukob, u kome je, po nepotvrđenim procenama, za tri godine poginulo više od 170.000 ljudi, a milioni su napustili svoje domove. I u ovoj zemlji IdIS drži pod kontrolom velika područja, uz granicu sa Irakom.
POJAS GAZE: Moglo bi se reći da rat između Palestinaca i Jevreja traje od formiranja države Izrael 1948. godine, sa manjim prekidima. Najnoviji sukob u toj oblasti planuo je između izraelske vojske i palestinskog Hamasa, koji je na vlasti u Gazi, posle ubistva tri izraelska mladića, potom ubistva i spaljivanja palestinskog tinejdžera. Hamas je ispalio brojne rakete na Izrael, izraelska vojska je bombardovala Gazu, potom prešla u kopnenu ofanzivu. Broj poginulih Palestinaca za prve dve nedelje novog palestinsko-izraelskog rata je oko 600, većinom civila, a Izrael je imao 27 poginulih, od toga dva civila.
SOMALIJA: Početak i uzrok rata u Somaliji 1991. godine kao da je zaboravljen. Tada je koalicija različitih plemena srušila vojnu vladu, da bi potom različite grupe počele da se bore za vlast i uticaj. Osim Somalilenda na severu, gde je relativno mirno, ostatak zemlje je i danas obeležen ekstremnim nasiljem i potpunom anarhijom. Najpoznatija organizacija od mnogobrojnih sukobljenih strana u Somaliji je islamistička grupacija Al Šabab.
JUŽNI SUDAN: Višedecenijski građanski rat u Sudanu bio je jedan od razloga zašto je Južni Sudan 2011. godine proglasio nezavisnost. Međutim, ni novostvorena država nije dugo uživala u miru. Građanski rat u Južnom Sudanu počeo je u decembru 2013. godine. Zvanični razlozi su političke nesuglasice tadašnjeg rukovodstva, trvenja plemena Dinka i Nuera, a u pozadini je borba za kontrolu izvoza nafte, gotovo jedinog prihoda novostvorene države.
NIGERIJA: Rat u Nigeriji tinja od 1953, a razbuktao se punom snagom 2001. godine, formiranjem islamističke grupe Boko Haram. Poslednjih godina sukobi u Nigeriji postaju sve nasilniji, uz masovna pogubljenja, otmice, silovanja, uništavanje i spaljivanje crkava, džamija, kuća, kako hrišćanskog stanovništva tako i muslimana koji se ne uklapaju u viđenje sveta Boko Harama, ili se nađu na putu pohoda vojske.
LIBIJA: Svet je ubistvo Moamera el Gadafija u oktobru 2011. nazvao krajem rata u ovoj zemlji. Mnogobrojne pobunjeničke grupe nisu se, međutim, razoružale. Sukobi među njima su izbijali povremeno u različitim delovima Libije, da bi ove godine eskalirali u Bengaziju, na istoku zemlje i borbama oko međunarodnog aerodroma u Tripoliju.
CENTRALNOAFRIČKA REPUBLIKA: Slabo praćen od ostatka sveta, građanski rat u Centralnoafričkoj Republici traje od decembra 2012. godine. U početku su sukobljene strane bile vladine snage koje su ratovale protiv koalicije različitih pobunjeničkih grupa. U leto 2013. godine, u sukob se uključila i Francuska, bivša kolonijalna sila na ovim prostorima.
MEKSIKO: Rat u Meksiku nije „klasičan“. Međutim, sukob između meksičke vlade potpomognute američkim službama i narko-kartela, koji se obračunavaju i među sobom, po broju žrtava, intenzitetu, nedelima, jedan je od najgorih ratova u svetu. Odsecanje glava i druge brutalnosti, masovna ubistva, otmice, normalna su pojava u tom ratu. Zvaničan broj žrtava meksičkog narko-rata do sada je 70.000, ali se veruje da premašuje cifru od 100.000 ljudi, jer postoji veliki broj nestalih ljudi.
UKRAJINA: Jedini rat na teritoriji Evrope trenutno se vodi u Ukrajini. O sukobima proruskih i vladinih snaga na istoku ove zemlje čitaćete u drugim tekstovima ovog broja „Vremena“.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
