U Srbiji, zemlji bogate filmske tradicije i potencijala, pre svega u kreativnim resursima, saradnja sa evropskim institucijama pokazala se kao neophodna. Uplivom raznih fondova, regionalnih ili evropskih, domaća kinematografija dobila je oslonac za razvoj. S obzirom na to koliko je danas film skupa umetnost, i koliko je neophodno "umrežavanje" filmskih industrija kako bi se početna ideja uspešno realizovala do kraja, više se ne može ni govoriti o nacionalnim produkcijama. Saradnja među producentima i zajednički rad na stvaranju filma, sa svim "ograničenjima" koja takav film ipak mora da pretrpi, pokazuje se sve više kao nužnost na nivou cele Evrope
Ovo je jedan tekst iz dodatka „Vreme Evrope“, broj 7.
Tema dodatka: Srpska kinematografija i evropska filmska industrija – mogućnosti i perspektive
Ostali tekstovi:
Intervju: Miroljub Vučković, Filmski centar Srbije
Snimati u Srbiji: Srpska filmska asocijacija (Stranci u Srbiji)
Filmska studija u Srbiji
Budućnost „Avala“ filma
Intervjui: Nataša Ninković, Srdan Golubović, Stefan Arsenijević, Branko Baletić, Mila Turajlić…
Najnovija vest glasi da će na ovogodišnjem filmskom festivalu u Kanu, u programu „Izvestan pogled“, biti zastupljena i srpska kinematografija. Film rumunskog autora Katalina Mituleskua Loverboy, inače koprodukcija kompanija iz Rumunije, Švedske i Srbije, biće prikazan u zvaničnoj selekciji ovog najprestižnijeg festivala u Evropi. Druga vest kaže da je za program „Izvestan pogled“ kao predsednik žirija najavljen slavni filmski stvaralac Emir Kusturica.
Pogledamo li unazad, videćemo da je domaća kinematografija ovoj zemlji decenijama obezbeđivala i ugled i novac. Slavna „holivudska“ vremena „uzmuvana“ posetama svetskog glumišta i režije, producenata, scenografa, tehničara, brisala su sve granice između nas i Zapada i već tada prilično otvoreno društvo i kinematografiju učinila još savremenijim i još otvorenijim. Sunovrat se dogodio mnogo kasnije, devedesetih, zajedno sa ratovima, sankcijama i nemaštinom, nakon čega se i dalje nastavila nebriga i svojevrsno rasturanje srpske kinematografije. Država se, nažalost, već dugo ponaša kao da kinematografiji neće vratiti ništa od onoga što je od nje toliko decenija uzimala, ni ugled ni novac.
Zakon o kinematografiji, koji bi definisao i uredio sve elemente, i koji je već pripremljen – nikako da se donese. U međuvremenu, bioskopi su rasprodati, Institut za film asimilovan je u novo „državno“ telo „Filmski centar Srbije“, jedan od najvećih i najboljih filmskih studija u Evropi „Avala film“ već dve decenije prepušten je zubu vremena i samo se čeka trenutak kada će biti rasparčan u zemljišne kvadrate i prodat. Jedinu filmsku laboratoriju koju ima, doduše privatnu, država ne pomaže iako joj to svako malo obećava, a filmske stvaraoce finansira sa mnogo manje sredstava od odobrenih 2,4 miliona evra što je takođe najmanje izdvajanje za kinematografiju u odnosu na okruženje. Čak je i Rejf Fajns, koji je svoj film Koriolan producirao u Srbiji, poručio državnim organima da strani producenti koji rade u okruženju imaju neuporedivo više olakšica koje privlače strani kapital.
U Srbiji, zemlji bogate filmske tradicije i potencijala, pre svega u kreativnim resursima, saradnja sa evropskim institucijama pokazala se kao neophodna. Uplivom raznih fondova, regionalnih ili evropskih, domaća kinematografija dobila je oslonac za razvoj. S obzirom na to koliko je danas film skupa umetnost, i koliko je neophodno „umrežavanje“ filmskih industrija kako bi se početna ideja uspešno realizovala do kraja, više se ne može ni govoriti o nacionalnim produkcijama. Saradnja među producentima i zajednički rad na stvaranju filma, sa svim „ograničenjima“ koja takav film ipak mora da pretrpi, pokazuje se sve više kao nužnost na nivou cele Evrope.
Kod nas broj snimljenih filmova raste. U poslednjih nekoliko godina koje se poklapaju sa članstvom Srbije u glavnom evropskom filmskom fondu „Eurimaž“, broj koprodukcija čini 25 do 40 odsto ukupne proizvodnje dugometražnih filmova. Samo „Eurimaž“ je do sada podržao proizvodnju 20 filmova iz Srbije, većinskih ili manjinskih koprodukcija. To je zavidan bilans međunarodne filmske saradnje za jednu zemlju čak i po evropskim standardima. Efekti te saradnje mnogo su veći od samih ulaganja, a to se odražava i na producente, stručnjake i umetnike koji ne prolaze samo kroz živi transfer znanja nego i kroz međusobni transfer kreativnosti.
Takođe, nadolazeća generacija umetnika sve je prisutnija na raznim evropskim festivalima, čak i sa svojim niskobudžetnim, ali posve originalnim ostvarenjima. Tako se među vestima od prošle i ove godine moglo naći i sledeće: da je za najbolji dugometražni film Filmskog festivala „Grossmann“ u Sloveniji proglašen Život i smrt porno bande mladog reditelja Mladena Đorđevića iz Srbije, koji je već bio osvojio nagrade na festivalima u Brazilu i Kanadi; da je film Srđana Koljevića Žena sa slomljenim nosem dobio najznačajnije priznanje filmskog festivala u Cirihu; glumica Hana Selimović dobitnica je nagrade za najbolju žensku ulogu u filmu Beli beli svet Olega Novkovića, na Internacionalnom filmskom festivali Pau u Francuskoj; dokumentarac Mile Turajlić Cinema Komunisto proglašen je za najbolji Filmskom festivalu u Trstu; a Tilva Roš Nikole Ležaića osvojio je 11 filmskih nagrada na festivalima u Sarajevu, Moskvi, Portugalu, Holandiji…
Ovaj dodatak je napravljen uz podršku Evropske unije. Sadržaj ovog dokumenta je isključiva odgovornost nedeljnika „Vreme“ i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske Unije. Projekat („Vrline života u porodici evropskih naroda“) finansira Evropska unija kroz program Medijski fond u okviru evropskih integracija, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji a realizuje BBC World Service Trust.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
