Tačno pre dve godine, 24. aprila, organizovani su prvi veliki protest pod sloganom „Pokažimo im patku“, stiropornu, veliku i žutu. Vozali su je u svom kamionu (i brodiću) na još nekoliko protesta i akcija sve dok je jednog dana nadležni organi nisu kidnapovali. Članovi Inicijative su dobijali prijave, privođeni su, praćeni, prisluškivani, pritvarani, razvlačeni su po naslovnim stranama vladinih tabloida, prećeno im je, policija (mada to zvanično nije potvrđeno) ih je zagrađivala i ograđivala tramvajima i jakim kordonima…
Sve se promenilo u izbornoj noći, 2016. godine. Slučaj Hercegovačka je bio „škljoc“ nakon koga je cela Srbija saznala šta je u stvari Beograd na vodi, a veliki broj ljudi je stao iza žute patke koja je aktivnije počela da šeta beogradskim ulicama zahtevajući odgovor na pitanje ko je noću nelegalno srušio čitav kvart u centru glavnog grada Republike Srbije.
PROTESTI: Nekoliko dana nakon tog rušenja, žuta stiroporna patka dobila je crnu fantomku preko glave, bila je postavljena ispred beogradskog Starog dvora sa natpisom „Ko ruši Beograd“ oko vrata. Usledio je niz protesta.
Protest „Maske su pale“ organizovan je 11. maja. „Ne bojimo se fantomki i ovo vam neće proći – glavna je poruka protestnog okupljanja u Beogradu, na kojem je više hiljada građana negodovalo zbog toga što nadležne institucije već 15 dana ne reaguju adekvatno na incident u beogradskom kvartu Savamala“, pisao je „Radio Slobodna Evropa“ tog dana.
Dve nedelje kasnije, organizovan je protest „Čiji grad?“. „Blic“ je izveštavao: „Na protestu su sem Beograđana i ljudi iz Sombora, Niša, Kraljeva, Novog Sada… Kamion na čelu kolone sa kojeg se puštala muzika, predvodio je više hiljada ljudi koji su posle skupa ispred Skupštine grada krenuli u protestnu šetnju kroz grad. Grupa ljudi uzvikuje parole: ‘Čiji je grad? Naš grad’, ‘Gde ste sad, lopovi’… Beograđani su sa svojih terasa pozdravljali demonstrante dok su se kretali kroz Terazijski tunel, Svetogorskom, Takovskom… Građani su bacali na Skupštinu toalet-papir, a na kamionu bila je i upaljena baklja.“
Protest „Naš grad“ od 11. juna bio je do tada najposećeniji: prema nekim navodima, bilo je više od 25.000 ljudi. Ponovo su uzvikivane iste parole, toalet-papirom je gađana zgrada Vlade Srbije, tražene su ostavke premijera Vučića i gradonačelnika Beograda Siniše Malog… „Pitali smo za računicu za štand, za promenadu i bahato ponašanje, ali oni su rekli da se radi o projektu od javnog značaja. Mi više ne pitamo, sada tražimo odgovornost!“, rečeno je tad sa kamiona.
Tokom „Neće proći“ protesta, 25. juna, šetalo se do Palate Srbija gde je dvadesetak hiljada ljudi dočekala ogromna žuta patka na naduvavanje. „Kurir“ je u izveštaju sa protesta pasus posvetio i tzv. botovima: „Nekoliko ljudi presrelo je kolonu ispred Terazijskog tunela. Oni su nosili plakate sa natpisima ‘Niste ni za patku’ i ‘Patku dajte tati, a možete i mami’. Isti plakati primećeni su na prošlom protestu kada su bili okačeni na terasi u Beogradskoj ulici.“
Tokom tog protesta, aktivistkinju Inicijative Kseniju Radovanović nepoznate osobe su pokušale da prisile da krene sa njima, a nakon što je o tome obavestila prisutne uniformisane policajce, oni su ih legitimisali, međutim, nakon telefonske intervencije, pušteni su. Kasnije je list „Danas“ utvrdio da Više javno tužilaštvo u Beogradu nije pokrenulo postupak zbog spornog slučaja. Nezakonito se krilo i ime sudije koji je vodio ovaj slučaj.
Protest „Beograd nije mali“ od 13. jula je bio poslednji protest pred letnju pauzu. Desetak hiljada ljudi je tada prošetao do Savamale. „Ne pitajmo se čiji je grad – grad je naš. Pitajmo se gde je nestala država. Dok nemamo državu, nećemo imati ništa“, rekla je okupljenima Srbijanka Turajlić, profesorka Beogradskog univerziteta u penziji. Ovog puta, „po službenoj dužnosti“, kako je rekao, protestu je prisustvovao i tadašnji zaštitnik građana Saša Janković.
Stotina ljudi je u jutro 18. jula čekala gradonačelnika Malog ispred gradske skupštine da mu „uruče ostavku“. Nakon što se on i pojavio u pratnji obezbeđenja, ka njima je poletela rolna toalet-papira. Gradonačelnik je kasnije za tabloide izjavio da je u šoku zbog napada i zapitao se da li će sledeći put neko da povredi njegovu decu.
Pod parolom „Nema straha, nema predaje“, 29. septembra, održan je poslednji protest u 2016. godini na kome je bilo oko 10.000 građana. Protest je završen ispred zgrade suda i tužilaštva u Katanićevoj ulici gde je od pravosudnih organa zatraženo da „ne budu saučesnici, već da obavljaju svoj posao“. „Tamo ih je dočekala policija, prazna zgrada i poneka flaša vode koje su stanari okolnih zgrada bacili na demonstrante“, izveštavao je „Istinomer“.
Na protestu „Ostavke! Odgovornost“, organizovanom 15. februara 2017. godine, bilo je vidno manje ljudi.
Početkom marta 2017. nekoliko desetina aktivista Inicijative je danima bezuspešno čekalo gradonačelnika Malog ispred ulaza u zgradu Skupštine grada. On ih je, uz pomoć kordona policije, uspešno izbegavao kao i novinare medija koji nisu pod kontrolom vladajuće stranke.
KNJIGE, KONCERT, KAMPANJE: U julu 2016, u saradnji sa izdavačkom kućom „Kontrast“ Inicijativa je izdala zbornik „Čiji grad?“, koji predstavlja „svojevrsnu literarnu peticiju kojom se 42 autora i autorki pridružuju zahtevima za grad po meri ljudi, a ne uskih interesa pojedinaca“. Drugi sličan zbornik naslova „Naš grad!“ izdat je u januaru 2017.
Za Dan oslobođenja Beograda, 20. oktobra, na Trgu Republike organizovan je koncert. „Proslavljamo ideju grada u kome će zajednički resursi, obrazovanje, zdravstvo, prevoz i socijalna zaštita biti javni i dostupni svim građanima. Proslavljamo svesni da će borba biti teška i duga, ali još odlučniji da odbijemo strah i ne odustanemo“, poručeno je iz Inicijative.
Paralelno sa protestima u organizaciji Inicijative, pokrenuta je prljava kampanja u tabloidima poput „Informera“ i „Srpskog telegrafa“ u kome su vođe protesta nazivani „izdajnicima“, „stranim plaćenicima“, „soroševcima“… Odgovor Inicijative je usledio u februaru 2017. kada je objavljen detaljan izveštaj o tome kako su finansirane sve dotadašnje aktivnosti: „U 2016. godini, ukupno smo prikupili 1.793.455,00 dinara, a na organizaciju protesta i manjih akcija, iznajmljivanje opreme, kamiona, zvučnika, promotivne materijale, štampu, kazne za prekršajne postupke, troškove podnošenja tužbi i druge pravne procese, potrošili smo 1.701.980,00 dinara, tako da trenutno raspolažemo sa 91.475,00 dinara koji će biti uloženi u sprovođenje započetih i novih ideja“, stoji između ostalog u izveštaju Inicijative.
U oktobru 2016. formiran je Građanski front Srbije, čiji su potpisnici organizacije: Lokalni front iz Kraljeva, Udruženje predsednika skupština stanara iz Niša, Pokret Podrži RTV iz Novog Sada, Liga Roma, Multietnički centar za razvoj regije Dunav 21 iz Bora, Biro za društvena istraživanja i Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ iz Beograda.
Na pitanje da li se članovi Inicijative prisluškuju, krajem 2016. iz Ministarstva unutrašnjih poslova stigao je odgovor da se pitanje odbija zbog toga što „traženi podaci zakonski spadaju u kategoriju ‘strogo poverljivo’ i ‘državna tajna’“.
Krajem januara Inicijativa je na svom Fejsbuk profilu oglasila podršku kandidaturi za predsednika Republike bivšem zaštitniku građana Saši Jankoviću. Podržani su i protesti Policijskog sindikata Srbije i Vojnog sindikata Srbije.
Početkom godine, Inicijativa je pozvala građane da bojkotuju tabloid „Informer“ zbog „svakodnevnog drastičnog kršenja etičkih i profesionalnih normi, konstantnog vođenja hajki, odnosno orkestriranih kampanja protiv javnih ličnosti, kritičara vlasti, vređanja, nipodaštavanja i upotrebe skarednog, necivilizovanog jezika“.
U martu, Republičkom javnom tužilaštvu podnet je „Predlog za podnošenje tužbe radi utvrđenja ništavosti Ugovora o zajedničkom ulaganju u projekat ‘Beograd na vodi’ sa predlogom za određivanje privremene mere“. Inicijativa je podržala i proteste studenata „Protiv diktature“, koji se od predsedničkih izbora 2. aprila svakodnevno održavaju.
Dok ovi redovi nastaju, u utorak 25. aprila 2017. godine, Patka ponovo šeta ulicama Beograda i viče istinu – „Naš grad!“
