Nakon odluke Vlade Srbije da uvede vanredno stanje, deci je jednog dana saopšteno da se od sutra školska nastava emituje na televiziji. Rutina daje deci sigurnost, a od tada se njihov život ne odvija rutinski.
Istraživanja pokazuju da deca nisu ugrožena virusom korona. Mogu da se zaraze, ali se onda javljaju veoma blagi simptomi ili se ne vide nikakve reakcije. Međutim, iako ne utiče na njihovo fizičko zdravlje, haos koji je virus izazvao u društvu može da utiče na njihovo psihičko stanje. Čak i kada su deca veoma mala i ne razumeju o čemu razgovaramo, ona osećaju emocije odraslih i mogu da prožive njihove strahove i nervozu.
BEZ CENZURE
Psihološkinja Vesna Nenadić kaže za „Vreme“ da je vanredno stanje trenutno naša realnost: „O tome i svim stvarima koje su realne, a tiču se dece, treba razgovarati sa njima. Način na koji to činimo treba prilagoditi detetovim kognitivnim sposobnostima i trenutnom emotivnom stanju, vodeći računa da ne dajemo lažne informacije. Dobro bi bilo da detetov strah od novog i nepoznatog predupredimo govoreći im da će i ovo proći. Epidemije i zaraze su postojale i ranije, neke smo i lično doživeli i preživeli. O tim iskustvima im možemo pričati jer su nam bliska, a i oni će nas lakše razumeti.“
Mnogi roditelji su u nedomumici da li treba da cenzurišu razgovore o virusu pred decom ili treba otvoreno da razgovaraju pred njima. Svako veče sa televizora odzvanjaju poruke upućene građanima, saopštavaju se novi podaci o broju obolelih i umrlih. Deca čuju delove emisija, vide snimke pacijenata na respiratorima, sve ovo, bez objašnjenja, može da stvori veoma komplikovanu priču u njihovoj mašti.
„Ne bi trebalo da ih zastrašujemo i opterećujemo detaljima, na primer, koliko je ljudi na respiratoru ili koliko ih je umrlo. Isto tako ne treba ni da krijemo da će osobe lošijeg zdravstvenog stanja, kojih najviše ima među starijima, teže preležati ovu bolest, možda i umreti. Naša cenzura u vezi sa obiljem informacija kojima su deca sada izložena treba da se sastoji u selekciji podataka. Ukoliko smo sami sposobni da razlikujemo ‘žito od kukolja’, treba i njih da učimo tome šta su činjenice, a šta lažne informacije koje se produkuju sa namerom ostvarenja nečijeg interesa“, kaže Vesna Nenadić.
Kada je reč o konferencijama za medije na kojima su prisutni više politički govori od pružanja relevantnih informacija, one svakako ne pomažu da dete shvati situaciju i mogu da doprinesu povećanju anksioznosti, smatra naša sagovornica.
PARADNI PRIMERI
Primerenu komunikaciju sa decom imali smo prilike da vidimo u Norveškoj kada je premijerka Erna Solberg konferenciju umesto novinarima posvetila deci i njihovim pitanjima o virusu korona. „U redu je ako se plašite, ali biće sve u redu“, poručila im je ona. Solbergova je strpljivo odgovarala na dečija pitanja u vezi s virusom.
„Ovo su posebni dani. Ali, deco, u redu je da ste uplašeni kada se toliko stvari dešava u kratkom vremenskom periodu. Čak i ako je vaša škola kontaminirana tj. zaražena, biće sve u redu. Isto je i ako su mama i tata inficirani. Biće i oni dobro“, rekla je norveška premijerka.
Internetom su se brzo proširile i ilustrovane publikacije namenjene deci koje objašnjavaju šta je virus, pružaju interesantne informacije o njemu i uputstva kako da se zaštitimo. Na sajtu „Live Science„-a može se pronaći „Ultimativni dečiji vodič za novi virus korona“, u kome se između ostalog objašnjava i poreklo imena strašnog virusa: „Zove se virus korona jer corona na latinskom znači kruna. A virus izgleda kao da nosi šiljastu krunu.“ Lokalna Inicijativa „Ne davimo Beograd“ takođe je priredila izdanje na srpskom jeziku dečije knjige „Galaktički vodič o korona virusu za radoznale dečake i devojčice“, koju su kreirali italijanski dečji muzeji. Ovde se, recimo, nalazi podatak da je „virus toliko sitan da se na vrh jedne igle može nastaniti 350 hiljada takvih virusa, gotovo isto onoliko koliko stavnika ima Firenca.“
SIGURNOST DOMA
S obzirom da deca sada većinu aktivnosti obavljaju kod kuće, važno je da im pomognemo da se osećaju sigurno. Beogradske kulturne institucije reagovale su brzo i ponudile poučne i zabavne sadržaje koji mogu da se prate onlajn. Pozorište lutaka „Pinokio“ će, na primer, igrati predstave i prenosiće ih uživo preko društvenih mreža. Teatar „Vuk“ će takođe organizovati izvođenje i čitanje srpskih narodnih bajki. Ipak, dani bi trebalo da budu struktuirani, a pravila jasna.
„Naše prisustvo, zadavanje zadataka koje mogu i treba da obave u kući, praćenje sada uspostavljenog obrazovanja od kuće, doprinosi da se deca osete sigurno. Na ovaj način pokazujemo im da i kada je vanredno stanje, život ne staje, mi ih i dalje volimo i brinemo o njima“, objašnjava Vesna Nenadić.
STRAH I NEIZVESNOST
Roditelji i staratelji koji se brinu za mentalno zdravlje svoje dece savete mogu da potraže i na sajtu Svetske zdravstvene organizacije.
„Direktnim pitanjem ‘čega se bojiš?’ teško ćemo doći do odgovora. Zato bi trebalo dete koje se plaši zagrliti i pričati o nekim njemu bliskim i poznatim stvarima, ljudima, junacima iz crtanog filma, knjiga, ne bi li došli indirektno do toga čega se ono zapravo boji. Ako je to, recimo, strah za sopstveni život, trebalo bi mu onda reći da od ovog virusa deca ne umiru. Ako se boji da mu mogu umreti baka ili deka, onda mu treba predočiti da su svi ljudi smrtni. Takođe, treba ih osloboditi i od eventualnog straha da su oni nekom svojojm nepažnjom doprineli da se baka i deka zaraze“, smatra Vesna Nenadić.
Izazovi u karantinu su brojni. Deci je teško da shvate da njihovi roditelji sada rade od kuće. Stručnjaci savetuju da im se objasni da ovo nije odmor i da mama tata moraju da rade, a da će se igrati u dogovoreno vreme. Kada ni razgovor više ne pomaže, može se potražiti lek u humoru. Poput jednog domišljatog tate, koji je svojoj deci objasnio da će za nagradu, ako budu bili dobri, svako veče u 20 časova dobiti veliki aplauz od komšiluka.
