U klizavoj fotelji

Berlin

Diter Kastrup, novoimenovani spoljnopolitički savetnik nemačkog kancelara, predstavljen je u štampi kao uvek ljubazan, suzdržan, promišljen i razborit diplomata. Teško je zamisliti da bi mogao da izgubi samokontrolu ili da se dere na potčinjene: jednom rečju, kako je zaključio autor dnevnika „Frankfurter algemajne cajtung“, Kastrup je po mnogo čemu sušta suprotnost svom prethodniku Mihaelu Štajneru. S potonjim će, međutim, po svemu sudeći ubuduće imati posla kosovski Albanci i Srbi, ostali Balkanci, Amerikanci, Rusi i ini igrači i statisti na međunarodnoj bini.

Štajner (52) trebalo bi da nasledi Danca Hansa Hekerupa koji je krajem prošle godine neslavno okončao svoje kratko činodejstvovanje na mestu prokonzula Kosova. Novi predstavnik Ujedinjenih nacija naviknut je na vruće krompire – već je od početka 1996. do sredine 1997. godine zamenjivao Visokog predstavnika UN-a u Bosni Karla Bilta. Izjalovila mu se želja da postane Biltov naslednik jer su tada u Bonu procenili, kako je pisala štampa, da je preterani rizik za Nemačku da se obruka eventualnim neuspehom svog čoveka na primeni Dejtonskog mirovnog sporazuma. Sličnom strahu sada nema mesta jer posle kosovskog fijaska Francuza Bernara Kušnera i Danca Hansa Hekerupa i mali pomak napred biće slavljen kao uspeh.

Uz to, u novije vreme jedan Nemac već se ovenčao diplomatskom slavom na Balkanu, barem kako je to doživljeno u većem delu ovdašnje javnosti. Neosporno je da je Bodo Hombah pokazao buldožersku upornost na mestu koordinatora Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope. Tu ustanovu sad predvodi jedan nešto vremešniji lik koga ne prati reputacija „probijača“ – Erhard Busek. Austrijanac dolazi iz države bez te diplomatske težine poput Hombahove ili Štajnerove Nemačke kojoj je stalo da u naporima za gašenje evropskog kriznog žarišta i dalje bude neposredno zastupljena.

Međunarodni interes za zbivanja na i oko Kosova slabi, prvenstveno zbog odsustva nasilja u većim razmerama, ali i zbog saznanja da nije ostalo ništa od prvobitno olako obećane brzine u rešavanju albansko-srpsko-makedonskog čvora. Amerika je u međuvremenu okupirana novim ratovima, Rusija koristi priliku da pokuša da zatre pobunu u Čečeniji, Blerova Britanija se petlja u ratove svojih bivših kolonija na indijskom poluostrvu, tako da je Evropskoj uniji preostalo da se snalazi na Balkanu.

Na Štajneru je da sada na Kosovu potvrdi svoj ugled energičnog „mahera“ koji ne zazire ni od grubljih zahvata. Odlazeći iz Sarajeva jula 1997. nazvao je Republiku Srpsku „totalitarnom i korumpiranom državom“. Biće zanimljivo da se uporedi koje će reči naći da opiše stanje koje će zateći na Kosovu i naravno s kojom sentencijom će se jednog dana oprostiti.