Nemac Mihael Štajner na mestu specijalnog predstavnika UN-a za Kosovo i Metohiju ima izvesnu prednost: posle kosovskog fijaska Francuza Bernara Kušnera i Danca Hansa Hekerupa i mali pomak napred biće slavljen kao uspeh
Berlin
Diter Kastrup, novoimenovani spoljnopolitički savetnik nemačkog kancelara, predstavljen je u štampi kao uvek ljubazan, suzdržan, promišljen i razborit diplomata. Teško je zamisliti da bi mogao da izgubi samokontrolu ili da se dere na potčinjene: jednom rečju, kako je zaključio autor dnevnika „Frankfurter algemajne cajtung“, Kastrup je po mnogo čemu sušta suprotnost svom prethodniku Mihaelu Štajneru. S potonjim će, međutim, po svemu sudeći ubuduće imati posla kosovski Albanci i Srbi, ostali Balkanci, Amerikanci, Rusi i ini igrači i statisti na međunarodnoj bini.
Štajner (52) trebalo bi da nasledi Danca Hansa Hekerupa koji je krajem prošle godine neslavno okončao svoje kratko činodejstvovanje na mestu prokonzula Kosova. Novi predstavnik Ujedinjenih nacija naviknut je na vruće krompire – već je od početka 1996. do sredine 1997. godine zamenjivao Visokog predstavnika UN-a u Bosni Karla Bilta. Izjalovila mu se želja da postane Biltov naslednik jer su tada u Bonu procenili, kako je pisala štampa, da je preterani rizik za Nemačku da se obruka eventualnim neuspehom svog čoveka na primeni Dejtonskog mirovnog sporazuma. Sličnom strahu sada nema mesta jer posle kosovskog fijaska Francuza Bernara Kušnera i Danca Hansa Hekerupa i mali pomak napred biće slavljen kao uspeh.
Uz to, u novije vreme jedan Nemac već se ovenčao diplomatskom slavom na Balkanu, barem kako je to doživljeno u većem delu ovdašnje javnosti. Neosporno je da je Bodo Hombah pokazao buldožersku upornost na mestu koordinatora Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope. Tu ustanovu sad predvodi jedan nešto vremešniji lik koga ne prati reputacija „probijača“ – Erhard Busek. Austrijanac dolazi iz države bez te diplomatske težine poput Hombahove ili Štajnerove Nemačke kojoj je stalo da u naporima za gašenje evropskog kriznog žarišta i dalje bude neposredno zastupljena.
Međunarodni interes za zbivanja na i oko Kosova slabi, prvenstveno zbog odsustva nasilja u većim razmerama, ali i zbog saznanja da nije ostalo ništa od prvobitno olako obećane brzine u rešavanju albansko-srpsko-makedonskog čvora. Amerika je u međuvremenu okupirana novim ratovima, Rusija koristi priliku da pokuša da zatre pobunu u Čečeniji, Blerova Britanija se petlja u ratove svojih bivših kolonija na indijskom poluostrvu, tako da je Evropskoj uniji preostalo da se snalazi na Balkanu.
Na Štajneru je da sada na Kosovu potvrdi svoj ugled energičnog „mahera“ koji ne zazire ni od grubljih zahvata. Odlazeći iz Sarajeva jula 1997. nazvao je Republiku Srpsku „totalitarnom i korumpiranom državom“. Biće zanimljivo da se uporedi koje će reči naći da opiše stanje koje će zateći na Kosovu i naravno s kojom sentencijom će se jednog dana oprostiti.
Vraćajući se krajem prošlog leta sa zamornog putovanja po Aziji izgubio je živce na moskovskom aerodromu dok je nemačka delegacija čekala da avion Luftvafe napuni gorivo. Vulgarno je izvređao kaplare koji su se brinuli o putnicima i na kraju zatražio (i dobio) kavijar da bi delegacija prekratila čekanje. No, vojnici su presavili tabak i uputili zvaničnu pritužbu, a vladi nenaklonjen tabloid „Bild“ obavio ostatak posla „provaljujući“ aferu.
Štajneru se stolica prethodno već poprilično klatila. Neko je bio dostavio štampi poverljivu diplomatsku depešu u kojoj je nemački ambasador u Vašingtonu zabeležio sadržaj američko-nemačkih poverljivih razgovora na vrhu u martu 2001. godine. Na tom sastanku kancelara Šredera i predsednika Buša Štajner je, kako je navedeno u depeši, izjavio da mu je libijski vođa Gadafi poverio da je Libija učestvovala u više terorističkih napada na američke ciljeve, kao što je bilo rušenje aviona Panam iznad Lokerbija u Škotskoj. Zvanično je u Berlinu posle rečeno da je to bila „greška u prenosu“ sadržaja razgovora, ali se na kopiji depeše video Štajnerov potpis. Već ranije je bilo izveštaja o surevnjivosti između šefa diplomatije Joške Fišera i Štajnera.
Potonjeg bije glas da ima faze neobično snažne aktivnosti posle kojih sledi povučenost. Neoženjen je, pripisuje mu se ljubav prema Mocartovoj muzici. Od 1991. do 1997. bavio se zbivanjima na jugoistoku Evrope u različitim svojstvima. Početkom 1998. postavljen je za ambasadora u Pragu, da bi već krajem te godine bio ustoličen za Šrederovog savetnika za međunarodnu politiku. Ukoliko dobije mesto u Prištini, biće drugi Šrederov savetnik koji je prethodno morao da napusti svoj berlinski položaj zbog afera. Bodo Hombah, bivši šef ureda saveznog kancelara, dao je ostavku posle upornih izveštaja u štampi da je bilo nepravilnosti prilikom finansiranja izgradnje njegove kuće.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
