U nepriznatoj Donjeckoj i Luganskoj narodnoj republici je proglašena opšta mobilizacija, primirja se praktično ni jedna strana više ne drži, desetine hiljada ljudi zbog straha od eskalacije sukoba beži na sigurno, Rusija i Belorusija su zbog „povećanih vojnih aktivnosti“ blizu njihovih granica produžile združene vojne vežbe, a Zapad uvek nanovo resetuje odbrojavanje do početka navodne ruske ofanzive
Prema izveštaju posmatračke misije OEBS-a za Ukrajinu u regionu Donjecka je zabeleženo 591 slučaj kršenje primirja, uključujući 553 eksplozije, dok su prethodnog dana zabeležena 222 kršenja primirja.
U oblasti Luganska Misija OEBS-a je zabeležila 975 slučaja kršenja primirja, uključujući 860 eksplozija. U prethodnom izveštajnom periodu je primirje kršeno 648 puta. U izveštajima se ne kaže koja strana više krši primirje.
Crveni krst istovremeno upozorava da zbog oštećenja civilne infrastrukture usled oružanih sukoba veliki broj stanovnika može da ostane bez električne energije i bez vode.
U Rostovsku oblast u Rusiji je do nedelje u podne stiglo više od 40 hiljada stanovnika Donjecka i Luganska, samoproglašenih, nepriznatih narodnih republika, saopštio je vršilac dužnosti načelnika ruskog Ministarstva za vanredne situacije Aleksandar Čuprijan. Radi se uglavnom o ženama sa decom i starijim ljudima. Vlada Rostovske oblasti je saopštila da stanovnici „Donjecke i Luganske narodne republike koji imaju rusko državljanstvo i koji će biti smešteni u Rusiji kod rođaka imaju pravo na paušalne isplate od 10.000 rubalja (114 evra)“.
Ukraine TensionsNa putu u privremeno izbeglištvo: Starija žena sa ruskim i pasošem nepriznate Donjecke narodne republike / Foto: AP Photo/Alexei Alexandrov
Učenici iz Donjecka i Luganska biće raspoređeni po školama u Rostovskoj oblasti, saopštio je krizni pres centar tog regiona, te da su obrazovne institucije regiona spremne da organizuju obrazovni proces za sve učenike koji su stigli iz DNR i LNR. Po potrebi će im biti pružena psihološka pomoć i podrška.
Ruske izbeglice iz kriznog područja su u Rostovskoj oblasti smeštene u objektima za privremeni smeštaj u kojima se dele topli obroci. Čuprijan kaže da je preko 2 hiljade ljudi prevezeno vozovima u Voronješku i Kursku oblast. Ministarstvo za vanredne situacije saopštilo je da planira da u nedelju 20. februara sa još šest vozova preveze 5.000 izbeglica iz Donbasa u oblasti Belgorod, Brjansk, Voronjež i Kursk. Jedan voz sa evakuisanim žiteljima Donbasa upućen je u Njižnij novogorod.
Foto: AP Photo/Vadim GhirdaKolaterlana šteta razmene vatre u Luganskoj oblasti / Foto: AP Photo/Vadim Ghirda
Nakon što je u nepriznatoj Luganjskog i Donjeckoj narodnoj republici proglašena opšta mobilizacija pozvani su svi muškarci između 18 i 55 godina da se po ratnom rasporedu jave vojnim komitetima. U Lugansku su u nedelju zavijale sirene za opasnost. Ministarstvo za vanredne situacije LNR pozvalo je stanovnike da ostanu mirni i prestanu sa svim „manifestacijama panike“ pošto je u pitanju bila tehnička provera.
Ministarstvo odbrane Belorusije saopštilo je da su Moskva i Minsk produžile zajedničke vojne vežbe za koje je ranije bilo planirano da se okončaju danas, 20. Februara. „Odluka o produženju je doneta zbog povećane vojne aktivnosti u blizini granica Rusije i Belorusije i nakon eskalacije situacije u Donbasu“, navodi se u saopštenju. „Njujok tajms“ piše da SAD to tumače kao pripreu snaga za invaziju na Ukrajinu.
Nakon što su Kijev i Moskva razmenili optužbe za novo granatiranje blizu granice razdvajanja između proruskih pobunjenika i ukrajinskih snaga, i Francuska i Nemačka su pozvale svoje državljane u Ukrajini da napuste krizni region.
M.M.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Intervju: Tanja Ćirković Veličković, profesorka Hemijskog fakulteta i članica SANU
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!