Pre nego što će napustiti mesto glavne tužiteljke Haškog tribunala i otići u daleki Buenos Ajres na mesto ambasadora Švajcarske, Karla del Ponte se, možda poslednji put zvanično, osvrnula na obaveze Srbije prema Međunarodnom krivičnom sudu. Tokom pauze za kafu, na kraju radnog ručka članova Saveta ministara Evropske unije, ona je rekla da ne može pozitivno da oceni saradnju Srbije sa tim sudom, sve dok Ratko Mladić ne bude uhapšen i prebačen u Hag. Tužiteljka je i ranije svoje izveštaje prosleđivala briselskim zvaničnicima, ali se ovaj put lično pojavila na sastanku šefova diplomatije zemalja članica koji se održavao u Luksemburgu, da na licu mesta obrazloži svoje stavove. Evropskom komesaru za proširenje Oliju Renu nije preostalo ništa drugo nego da odloži odluku o parafiranju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju do kraja meseca, kada će Karla del Ponte ponovo doći u Beograd: „Čaša je, što se saradnje tiče, pre polupuna nego poluprazna“, dijalektički je vagao finski diplomata, da bi se nakon tog ekskursa vratio u okrilje hladnog diplomatskog jezika, poručujući vlastima u Beogradu da intenziviraju operacije potrage za haškim beguncima. Evropski komesar tokom obraćanja predstavnicima medija nije propustio da napomene kako politika uslovljavanja i pritisaka ima efekta, što je izmamilo jedva primetan osmeh na okamenjenom licu Karle del Ponte, koja je oduvek ponavljala da se Srbija jedino može prisiliti da ispunjava svoje obaveze.
NEVERICA I ČUĐENJE: Mada su pokude Karle del Ponte primljene u Srbiji sa mešavinom neverice i čuđenja, jer niko od čelnika nije ni pomišljao da će njena ocena biti negativna, mnogo ranije se moglo naslutiti u kakvom raspoloženju tužiteljka piše svoj izveštaj. Samo nekoliko dana nakon hapšenja Vlastimira Đorđevića, Karla del Ponte je počela da vrti telefone Vladimira Vukčevića i Rasima Ljajića, i da se diskretno raspituje o novim putnicima za Hag. Hapšenje Zdravka Tolimira u Beogradu, i njegovo inscenirano privođenje u ruke policije Republike Srpske, samo je potvrdilo njene sumnje da se haški begunci koriste u stranačkim nadgornjavanjima unutar vladajuće koalicije. Ljajić i Vukčević su tek od nje doznali na koji način je nekadašnji saradnik Ratka Mladića postao štićenik Haškog tribunala nakon što ga je BIA uz, po svemu sudeći, blagoslov najbližih saradnika premijera Vojislava Koštunice, uhapsila na Bežanijskoj kosi. Sam Koštunica je, nakon što su mu Ljajić i Vukčević otvoreno spomenuli ostavke, obećao da se slične ujdurme više neće ponavljati, ali je već tada postalo jasno da jedan uzak krug ljudi, u čijem sedištu sedi predsednik Vlade, podaleko od vrata institucija u čiji se legalizam pobožno zaklinju, drži u svojim rukama sudbinu čitave zemlje.
OPROŠTAJNI POKLON: Bez obzira na to što su i mediji pisali o lažnom hapšenju Zdravka Tolimira, niko se nije potrudio da opovrgne te navode. Ako biste tužioca Suda za ratne zločine Vladimira Vukčevića upitali gde je uhapšen Zdravko Tolimir, on će vam reći da to nije važno, bitno je samo da više nije na slobodi; kada Aleksandra Kostića, načelnika Službe za otkrivanje ratnih zločina MUP-a Srbije neko priupita ko je uhapsio Tolimira, on će se pravdati da to nije uradila policija, i da se nepotrebno polemisalo o mestu Tolimirovog hapšenja, s obzirom na to da Srbija ima jednu obavezu manje prema Haškom tribunalu. Da cilj u ovom slučaju opravdava sredstvo složiće se i Karla del Ponte kojoj je jedino stalo da se optuženici nađu iza zatvorskih rešetaka, jer je međunarodno pravo starije od lokalnih zakona, parcijalnih interesa pojedinih država i uskogrudih kalkulacija partijskih moćnika. Umorna od ove opore balkanske mešavine koju su joj servirali svaki put kada bi svratila do Beograda, Zagreba, Sarajeva, Skoplja ili Prištine, Karla del Ponte je na kraju odlučila da odagna sve one tanušne sumnje o njenoj popustljivosti.
Kada je francuska televizija TV5 u jednom trenutku izmamila Karlu del Ponte iz kabineta gde je već uveliko pisala kako je situacija, što se Srbije tiče, „bolja nego pre godinu dana, ali da je saradnja isuviše spora“, ona je pred kamerama jasno rekla da je Mladić u Srbiji, i da policiji jedino preostaje da ga nađe i isporuči Hagu. „To je moguće danas, sutra, u svakom slučaju pre decembra“, naručivala je Del Ponteova oproštajni poklon, s obzirom na to da krajem godine odlazi sa mesta glavog tužioca Haškog suda. Za one koji nisu ozbiljno shvatili te reči, ona je u pisanoj izjavi iznela svoje strahove da Srbija do kraja njenog mandata neće uhapsiti preostale haške begunce, dok je u telefonskim kontaktima sa zvaničnicima u Beogradu poručivala da jedino neki odlučan gest može ublažiti njenu konačnu ocenu, koja sigurno neće biti po volji državnom vrhu Srbije.
NAGRADA: Dugo je većao Savet za nacionalnu bezbednost pre nego što se odlučio za nagradu od milion evra za informaciju koja bi dovela do hapšenja Ratka Mladića, nudeći četvrtinu te svote za podatke o Stojanu Župljaninu i Goranu Hadžiću. Mada je sve govorilo da će ta prećutna pogodba biti prihvaćena, Karla del Ponte je odlučila da svoj mandat završi u glasnom krešendu. Smutnja oko hapšenja Zdravka Tolimira uverila je tužiteljku da se sa haškim beguncima u Srbiji igraju neke prljave igre, što je samo potkrepilo njena stara uverenja kako je kucnuo čas da se proglasi kraj svim nagodbama i diplomatskim taktiziranjima na koje je pristajala punih osam godina. Kraj meseca će pokazati da li su Župljaninovi i Hadžićevi brlozi važniji od parafa na sporazumu o Stabilizaciji i pridruživanju, s obzirom na to da će za potpise na ovom dokumentu biti u opticaju mnogo krupniji ulozi, oko kojih Srbija neće moći da se cenjka.
