Turneja po Kosovu

Jedanaest godina posle NATO intervencije Srpska drama Narodnog pozorišta iz Prištine vratila se svojoj publici.

Publike je svuda – u Đakovici, Prizrenu, Peći, Prištini, Orahovcu i drugde – bilo manje nego glumaca na sceni. A, uostalom, nigde nije bilo ni scene, osim razvalina i pustoši u kojima su igrane predstave Ne očajavajte nikada po Nušiću i Igra ljubavi i slučaja Pjera de Marivoa.

Prošle nedelje je u Press centru UNS-a u Knez Mihailovoj 6/III promovisana foto-monografija Pronađeno pozorište i otvorena izložba, fotografski dokument koji je na turneji s gotovo neopisivom neposrednošću načinio objektiv Anastasiosa Vamvakasa.

U Peći, pozorišnu trupu Bulevarom Veslija Klarka sprovodi policija; u centru, u dvorištu stare Mitropolije, čeka ih celokupno srpsko stanovništvo grada. Blato, razvaline, skele, dve starije gospođe u svečanoj odeći nekog prošlog vremena. Preko blata u dvorištu prebačena je PVC folija sa koje na kraju niko iz publike ne ustaje. „Ne žele da prihvate da je predstava završena. A onda na taj najlon, kao na kakvo ostrvo, među njih ulaze glumci i osoblje pozorišta. S prvim sumrakom svako mora da krene svom domu. Pomalo prazni i potrošeni, glumci odlaze iz grada ulicom Vilijema Vokera.“