Ekipa koja je na listi Branimira Nestorovića ušla u Narodnu skupštinu i Skupštinu Beograda posvađala se među sobom. Mediji sukob prate kao sapunicu, a izgleda da su se glavni akteri upoznali ispred studija na snimanju “Ćirilice” Milomira Marića
Grupa građana “MI – Glas iz naroda” jedno je od najvećih iznenađenja decembarskih izbora. I ne prestaje da iznenađuje. Pokret koji je osnovao kontroverzni pulmolog dr Branimir Nestorović, uspeo je da osvoji dovoljno glasova i za beogradski i za republički parlament. A onda je počeo da se sitni i cepa. Čitava stvar trenutno liči na sapunsku operu ili rijaliti program, a znajući aktere, ne bi bilo iznenađenje da pozovu publiku i da sukob reše glasanjem SMS porukama.
Raspad je počeo od sukoba sa nosiocem beogradske liste Aleksandrom Jerkovićem. Zapravo, počelo je od izjave Tome File, kandidata za gradonačelnika sa liste Socijalističke partije Srbije, koji je krajem januara najavio da će gradsku vlast SPS i Srpska napredna stranka lako formirati ako im se priključi jedan ili dva pojedinca iz grupe građana “Mi – Glas iz naroda”. Onda su iz ovog pokreta na društvenim mrežama sami uperili prstom u Aleksandra Jerkovića, koji je “Mi” u jednom trenutku nazvao koalicijom, pa su ga podsetili da su grupa građana. Onda je Jerković pojasnio kako je on lider pokreta “Nema nazad, iza je Srbija”, ali činjenica je da se na gradskoj izbornoj listi nije našao kao predstavnik pokreta nego kao pojedinac.
NEZAVISNI POSLANIK KOG NE VOLE KAMERE
Jerković je, inače, čovek duge, ali neupadljive političke karijere. Po zanimanju inženjer mašinstva, smer naoružanje, u političkom životu Srbije javlja se 2022. kao savetnik pokojnog generala Božidara Delića (onog što je plakao kad su se Šešelj i Toma Nikolić razišli). Nakon što se isplakao, Delić je šetao na relaciji SRS-SNS, da bi sa obema svojim ljubavima raskrstio 2020. Sa bivšim radikalom Nemanjom Šarovićem osnovao je pokret “Ljubav, vera, nada” sa sloganom “Nema nazad, iza je Srbija”. Tada im se priključuje Jerković.
Na parlamentarnim izborima 2022. bio je 23. na listi “Dr Miloš Jovanović – Nada za Srbiju”. Delić i Jerković bili su predstavnici stranke bunjevačke nacionalne manjine “Bunjevci, građani Srbije” (BGS).
Nakon što je Božidar Delić preminuo u avgustu te godine, Jerković je kao naredni predstavnik BGS postao poslanik u Skupštini Srbije. Krajem 2022. Jerković je izjavio kako je rasformiran poslanički klub koalicije NADA i da je formiran novi u kome neće biti pokreta “Nema nazad, iza je Srbija”. NADA je saopštila da je Jerković isključen jer nije poštovao koaliciju. Od tada nastupa kao samostalni poslanik. Odnosno, pokušavao je da nastupa. Najaktivniji je na društvenoj mreži Tiktok, a tu i tamo se pojavi u ponekom opskurnom podkastu na Jutubu. U jednom od njih 2021. rekao je: “Poslednih 20 godina se bavim izborima i kampanjama. Imao sam životnu priliku da obrazovanje iz te oblasti steknem u inostranstvu. Radio sam profesionalno dugo godina za mnoge stranke u Srbiji, neke su sada već bivše”.
Jedini Jerkovićev TV nastup koji se pamti jeste upad u direktno uključenje reportera N1 Dimitrija Đurića sa majskih protesta “Srbija protiv nasilja”. Đurić je u programu uživo uzimao izjavu od drugog sagovornika kada je Jerković uleteo ispred kamere, prišao i povikao: “Zanima li nekog šta ima da kaže nezavisni poslanik?” Reporter ga je zamolio da ga ne ometa u obavljanju posla, a okupljeni građani su okružili TV ekipu i sagovornika i tako “neutralisali” Jerkovića.
ODAKLE NAM JE OVAJ POZNAT
GG “Mi – Glas iz naroda” osnovalo je sedam ljudi: Branimir Nestorović, Aleksandar Pavić, Branko Pavlović, Mitar Kovač, Siniša Ljepojević, Dragan Stanojević i Jovan Janjić.
Svih sedam osnivača pokreta dobili su poslaničke mandate, a uz njih i još šest članova: Jelena Pavlović, Bogdana Grifit Koljević, Ana Krstić, Ana Ivanović, Borislav Antonijević i Branko Lukić. Ukupno, dakle, 13 poslanika. Trenutno se cepaju na dva poslanička kluba i više Bog ne može da pohvata ko je s kim. Ali, hajde prvo da vidimo ko su.
Osim Nestorovića, široj javnosti verovatno je najpoznatiji advokat Branko Pavlović. U političkom životu je od 1983. kada je postao član Saveza komunista, ali to nije zanimljivo. Zanimljivo je kako je prešao put od osnivača Građanskog saveza Srbije do Nestora. Istina, GSS je napustio 1996. kada je zajedno sa Žarkom Koraćem osnovao Socijaldemokratsku uniju i, kao deo Demokratske opozicije Srbije, nakon Petog oktobra postao odbornik u Skupštini Beograda. Poslanik u Skupštini Srbije bio je od januara 2001. do decembra 2003. i za to vreme bio član Odbora za pravosuđe i upravu Skupštine Srbije. Od aprila 2002. do jula 2003. bio je predsednik pododbora za restrukturiranje JP NIS, a član Upravnog odbora tog preduzeća od decembra 2001. do jula 2003.
SDU je napustio 2003. i formirao Inicijativu za normalnu Srbiju, a nekoliko meseci tokom 2004. bio je direktor Agencije za privatizaciju.
Nastupao je kao nosilac liste grupe građana “Zato što mora bolje” na parlamentarnim izborima januara 2007. Posle toga nije angažovan ni u jednoj partiji sve do sada.
O tome kako je od GSS i SDU, preko DOS-a stigao do “Mi” i Nestorovićevog okrilja u kom se gaje teorije o ljudima-reptilima, plavookim vanzemaljcima, svetoj zemlji Rusiji i nepostojanju virusa – nije govorio nikad.
IVERMEKTINAC AKUŠER I BUSTER OSNIVAČ
Još jedno ime koje bi široj javnosti odnekud moglo da bude poznato jeste – Borislav Antonijević, ginekolog-akušer zaposlen u GAK “Narodni front”. On je ujedno i omiljeni član pokreta “MI – Glas iz naroda” autorke ovog teksta, ali napor da se ostane objektivan mora da prevlada.
Šira javnost za Antonijevića je saznala otprilike u isto vreme kada i za ivermektin, veterinarski lek koji ljudi koriste samo ako dobiju šugu. Zajedno sa profesorkom Medicinskog fakulteta u Beogradu Valentinom Arsenijević, Borislav Antonijević bio je član Vajber grupa “Ivermektin” i “Lekari i roditelji za nauku i etiku” u kojoj je promovisano lečenje kovida 19 ivermektinom.
Bilo je u toj grupi svega i svačega, od saveta gde i kako nabaviti lek, kako u veterinarskoj apoteci slagati da imate konja da bi vam lek izdali, do zastrašujućih svedočenja ljudi koji su pogrešno sračunavali doze (formulu za razređivanje dali su lekari), pa imali probleme sa žučnom kesom i belom stolicom. Antonijević je nekoliko puta gostovao u medijima kao predstavnik ove grupe, a i danas internetom kruži snimak u kom se sprda na račun buster doza vakcina protiv korona virusa. Naime, građani Srbije mogli su ukupno tri puta da prime buster dozu (nakon inicijalne prve dve), pa je doktor Antonijević drugi buster nazvao “bubuster”, treći “bububuster”, pa se onda podsmevao kako ćemo doći do “bububububububuster” doze.
Usred haosa oko Evroprajda u septembru 2022. Antonijević je pozvan na TV Kurir da se izjasni o gorućoj temi, nejasno u kojoj funkciji, pa je uspeo da napravi haos u studiju sukobivši se sa tadašnjim direktorom Beograd prajda Markom Mihajlovićem.
“Sad je izašao program ove manifestacije gde piše da će se obilaziti škole, vrtići, manastiri, institucije. Imamo tri udžbenika gde se afirmiše homoseksualnost. Traže da deca sa 13,14 godina menjaju pol. To je kao kad bismo im dali da voze kola”, rekao je Antonijević.
Na Mihajlovićevu opasku kako to nije istina, Antonijević je nastavio: “Ne mogu da dozvolim da se ovde promovišu neprirodne stvari”, na šta mu je sagovornik rekao da odmah treba da vrati doktorsku licencu komori.
“Homoseksualnost je bila i ostala bolest. I naravno, može da se leči kao i svaka bolest”, zakucao je Antonijević. Dodao je još i to da u Srbiji nikad niko nije dobio batine zato što je gej, nego se takvi incidenti “prosto dešavaju”.
No, tu nije kraj Antonijevićevim bizarnim stavovima. To što ne razume homoseksualnost ne čini ga jedinstvenim. Ideja o zabrani predbračnih seksualnih odnosa i obrazloženje za to, međutim, jesu prilično jedinstveni u Evropi.
Pa kaže: “Što se mene tiče, ja sam za zabranu predbračnih odnosa. Ja sam za to da se što ranije venčavaju, što ranije počnu da rađaju decu, da stvaraju porodicu i da se nikada ne razvedu. Ja bih uveo ono što je uveo predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko – da svaki bračni par koji zasnuje porodicu dobije od države 60.000 evra za kupovinu stana. S tim što bih ja proširio tu njegovu odluku da svaki bračni drug prilikom razvoda isti taj iznos vrati državi. U stvari, onaj bračni drug koji je uzrok razvoda mora da vrati dupli iznos. E, tako bih ja uradio, pa mi se ne bi ni razvodili ni venčavali iz gluposti”, rekao je Antonijević u konzervativnom podkastu “Dijalog” u januaru prošle godine.
Na beogradskim izborima, održanim u aprilu 2022, bio je kandidat za gradonačelnika liste “Boško Obradović – Srpski pokret Dveri – POKS – Miloš Parandilović – Patriotski blok za obnovu Kraljevine Srbije”.
Antonijević je postao odbornik u Skupštini Beograda, ali se brzo predomislio. Godinu i po dana kasnije Antonijević je izjavio da se sa ovom strankom razišao zbog “moralno nedopustive” koalicije sa Zavetnicima.
EPIZODNE ULOGE
O ostalim poslanicima Nestorovićeve ekipe zna se tek ponešto, ali nije dosadno. Osim kad je reč o Ani Ivanović – o njoj se zna tek toliko da je hemijski tehničar. Bogdana Grifit Koljević doktorka je filozofije i ćerka Nikole Koljevića, političara, šekspirologa i prvog potpredsednika Republike Srpske, u kojoj je profesorka Grifit Koljević mnogo prisutnija u javnosti nego što je to slučaj sa državom u kojoj je sada narodna poslanica.
Dragan Stanojević je čovek čudne biografije, sa poslovima u Rusiji i Ukrajini, a samo 9 dana pre izbora Slobodna Evropa objavljuje: “U Srbiji je registrovano predstavništvo ruske nevladine organizacije ‘Druga Ukrajina’, koju je nakon odlaska u Rusiju osnovao Viktor Medvedčuk, bivši ukrajinski političar optužen za izdaju. Na čelo ove organizacije došao je Dragan Stanojević, kandidat za poslanika Srbije, koji javno podržava rusku agresiju na Ukrajinu”.
Siniša Ljepojević je novinar. Najveći deo karijere proveo je u Novinskoj agenciji Tanjug, kao novinar i dopisnik iz Velike Britanije. Živi i radi u Beogradu i Londonu. Objavio je nekoliko knjiga, među kojima: EU protiv Evrope: uspon i pad Evropske unije, Knez Arsenije Karađorđević, Promene, laži i strah: dnevnici savremenog sveta, Bregzit revolucija, Skrivena stvarnost Kosova.
Branko Lukić je advokat, inače, branilac Ratka Mladića.
Mitar Kovač je penzionisani general-major Vojske Srbije, a bio je veštak odbrane na suđenju Ratku Mladiću.
Jovan Janjić je doktor kulturoloških nauka. Od 1990. do 2010. radio je kao novinar nedeljnika NIN. U toku 2008. godine obavljao je dužnost savetnika za medije u Ministarstvu vera. Od avgusta 2011. do novembra 2013. godine bio je generalni direktor IP “Prosveta” a. d. Beograd u restrukturiranju, gde je istovremeno obavljao i dužnost glavnog i odgovornog urednika ovog izdavačkog preduzeća. Od 1. avgusta 2011. do danas obavlja dužnost direktora Preduzeća za spoljnu i unutrašnju trgovinu i finansijsko posredovanje “Prosveta trade” AD Beograd.
Aleksandar Pavić je do 1990. živeo u SAD, pa se vratio u Beograd. Dalji tok njegove karijere nije baš proverljiv, ali evo šta se može naći:
“Početkom građanskog rata u Jugoslaviji vratio se u Srbiju. Bio je savetnik predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić i saradnik ruskog portala Fond strateške kulture. Kolumnista je brojnih srpskih medija, između ostalih Novog Standarda i RT Balkan. Čest je sagovornik Sputnjika Srbija. Slovi za jednog od osnivača beogradskog odbora Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića, zajedno sa novinarom Dejanom Lučićem i komandantnom Knindži Draganom Vasiljkovićem ‘Kapetanom Draganom’. Spominjao se i u kontekstu učestvovanja u dovođenju Vasiljkovića na ratište u Republiku Srpsku Krajinu.” Knjigu Zabranjena istina o Srebrenici – priručnik zasnovan isključivo na stranim izvorima objavio je 2007.
Jelena Pavlović advokatica je iz Beograda i u trenutnom sukobu na Nestorovićevoj je strani. Uz njega su i Pavić, Borislav Antonijević, a možda i Branko Lukić, Ana Ivanović i Bogdana Grifit Koljević. Drugi poslanički klub činilo bi pet osnivača pokreta: Ljepojević, Kovač, Pavlović, Stanojević i Janjić i Ana Krstić.
A na konsultacije kod Vučića ići će Nestorovićeva struja jer je on nosilac liste.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
