Tribine i braća Vučić

Oni koji u Srbiji prate fudbal, a nisu Gorčin Stojanović, sve već znaju: u FK Crvena zvezda i ove sezone pala je uprava na početku novog takmičarskog ciklusa, jer su „navijači“ to tražili, i zbog toga se podigla prašina mnogo veća nego zbog mogućeg ulaska Partizana u Ligu šampiona.

Problemi koji su se u Zvezdi videli još iz dvomeča sa kazahstanskim Kairatom u pretpretkvalifikacijama za Ligu Evrope, problemi u igri tima, prelili su se na domaće prvenstvo, a medijski skandal oko utakmice sa OFK Beogradom poslužio je da se u javnosti dodatno okrnji slika nekadašnjeg giganta.

„Navijači“ koji sebe vide kao neku vrstu Nadzornog odbora u sistemu upravljanja klubom javno su, sa tribine „Marakane“ zatražili da uprava ode iz kluba, posle remija sa Radničkim iz Niša. To je bila utakmica trećeg kola srpskog prvenstva, odigrana 1. avgusta, na kojoj je tim koji sa klupe predvodi Miodrag Božović, zvani Grof, demonstrirao veliko fudbalsko neznanje, neorganizovanost i bezidejnost.

Međutim, to da Zvezda igra slabo nije novost, naprotiv, posebno na početku sezone. To je sada već norma koja traje sedam, osam sezona, tako da jeste čudno što su „navijači“ toliko zapenili i što je njihova reakcija proizvela pad još jedne uprave ovog fudbalskog kluba.

Šesti put od 2004. godine da Zvezda ostane „obezglavljena“, pa i u tom kontekstu se može reći da je to stanje, a ne vest.

ALFA MUŽJAK: Javnost se „uzburkala“ jer je ova poslednja uprava bila čedo premijera Srbije Aleksandra Vučića, koji je sa saradnicima preuzeo klub u kasnu jesen 2012. godine. Vučić, razume se, nije sedeo u Ljutice Bogdana, ali je prema svom ukusu izabrao vodećeg čoveka, Slavišu Kokezu, svog drugara i partijskog saborca, koji je od tog trenutka alfa i omega kluba.

Kako je onda moguće da i uz podršku najmoćnijeg čoveka u Srbiji Zvezda ne uspeva da se uspravi i proba bar da liči na onaj klub koji je nekada važio za stabilan evropski tim? Kako je moguće da sada kada su svi resursi uključeni u taj pogon, a u prethodnim godinama to nije bio slučaj, nema ni rezultata, ni stabilizacije ni vizije?

Uticaj o kome govorimo video se i po načinu na koji su članovi UO-a, povezani sa Vladom Srbije, svi ko jedan, napustili klub u nekoliko dana u nedelji posle utakmice sa Radničkim i sa istim objašnjenjem: hteli smo da pomognemo, i pomogli smo, klubu je danas mnogo bolje nego pre dve godine i nije nam jasno šta tribina želi, ali ćemo postupiti kako nam kažu.

Tako su redom klub napustili Predrag Ćulibrk, direktor Telekoma Srbija, Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, Ivica Tončev, preduzetnik, Aleksandar Antić, ministar, Branko Radujko, predstavnik Gazproma, i pre njih Branislav Đurđević, pomoćnik direktora Elektromreža Srbije Nikole Petrovića. O njemu nešto više docnije u tekstu.

Da je Kokeza „alfa mužjak“ u CZ, videlo se po tome da ga niko nije pominjao kao odgovornog za lošu igru i finansijsku situaciju u klubu, da svi koji su o njemu govorili, govorili su kao „gospodinu Kokezi“, koji sve čini da pomogne klubu i tome slično.

Tako je i on doživeo svoju ulogu pa je u pismu javnosti, kojim je objasnio svoje motive za podnošenje ostavke, rekao da od Zvezde ništa nije uzeo, a da joj je mnogo dao, i vremena i novca. Kokeza nije bio poznat u poslovnim krugovima Srbije do dolaska SNS-a na vlast 2012. godine, bio je predstavljan kao kafedžija sa Novog Beograda, a odnedavno je značajan preduzetnik i bio je, između ostalog, pomenut kao vlasnik društva Eurosalon fabrika, kompanije za proizvodnju poslovnog nameštaja.

Kokeza je preuzeo ovu kompaniju pre manje od godinu dana od tadašnjeg vlasnika Slobodana Kvrgića, koji se pojavljuje kao vlasnik u preduzećima Energosoft i Prointer, koja se bave trgovinom i implementacijom različitih poslovnih softvera. Samo u poslednje dve godine Prointer je stekao status kompanije koja pobeđuje u većini tendera koje raspisuje EPS, kao i druga javna preduzeća.

Eurosalon je deo Zvezdinog sponzorskog pula, baš kao i društvo Alti, poznato po lancu prodavnica tehničke robe „Vinvin“. Alti iz Čačka, velika kompanija za maloprodaju i distribuciju kompjuterskog hardvera i softvera i ostalih električnih uređaja, koja je u 2014. godini imala prihod od gotovo 65 miliona evra, dobila je novog vlasnika u liku kompanije Prointer.

Iz ovog kratkog pregleda koji ima mnogo stranih, čudnih imena može se zaključiti da je Kokeza od trenutka kada je ušao u upravu Zvezde zauzeo mesto na nebu važnih poslovnih ljudi Srbije i da je sa tog mesta privlačio sponzore za fudbalski klub što mu je dalo za pravo da kaže da je u klub samo donosio, a da od kluba ništa nije dobio.

On je uspevao da za vreme provedeno u Zvezdi ostane po strani, da pušta druge da govore umesto njega, pa da i na taj način snose odgovornost za neuspehe. U ove dve i po godine prvo je stradao Nebojša Čović, koji je na samom početku „vanredne uprave“ izgledao kao čovek koji drži sve konce u svojim rukama, pa je nastradao Dragan Džajić posle osvojene titule, ali gubitka evropske licence, i sada je kao glavni krivac označen generalni sekretar kluba Zvezdan Terzić.

Pored ovoga, važna stvar u Kokezinom saopštenju je mesto gde se on na neki način „obračunava“ sa „Severom“, sa mestom na kome kolo vode „navijači“, jer ni njemu nije jasno zašto su tražili da uprava ide kada je ona uradila sve što je bilo moguće da se napravi tim koji treba da osvoji titulu i slučajno ne dozvoli Partizanu da po broju osvojenih šampionata pretekne Crvenu zvezdu.

Od trenutka kada je Kokeza sa Vučićem došao u klub, imperativ je bio vraćanje „na staze stare slave“ – dugoročno, a odmah je bilo nužno prekinuti Partizanovu dominaciju. U sezoni 2012/13. nabudžen je neki tim koji je uspeo da „vrati titulu“, ali se potom klub urušio jer je u dugovima koje ne može da izdrži bez neke nove poslovne politike. Ako je Vučićevo preuzimanje kluba trebalo da znači da će se uspostaviti novi sistem kojim će klub biti stabilizovan i kojim će se uspešno upravljati dugovima, sada vidimo da se ništa od toga nije dogodilo.

KUPOVINA SA JUTJUBA: Klub je danas u poziciji u kojoj je bio u proleće 2009. godine, pre dolaska Vladana Lukića na mesto predsednika, o čemu je i tada „Vreme“ pisalo. Ima još ime i veliki broj profesionalnih navijača koji preozbiljno shvataju svoju ulogu, verovatno zbog toga što nisu deo neke raspodele novca. Sada u Zvezdi novca nema, ali je uvek moguće praviti biografiju na velikom imenu i to je ONO što je neke ljude privuklo da budu i deo uprave i deo „navijača“.

foto: marko metlas

Da je Kokeza zapravo Vučić videlo se i po tome što su pomenuti članovi UO-a kao jedan sledili njegov primer i u dva dana napustili klub, jer su zvižduci upućeni upravi bili zvižduci Vučiću od koga je „Sever“ očekivao da bude ono što je Mirko Marijanović bio za Partizan u devedesetim – državna garancija rezultata i finansijske stabilnosti kluba.

Vučić je, naravno, reagovao na stanje u Crvenoj zvezdi izjavom da je tamo bolja situacija nego pre dve godine, koristeći svoje „numerološke mantre“: dug je bio toliki, a sada je ovoliki, što je umanjenje od toliko procenata, a svi znamo da su dugove napravili neki drugi… Samo je nedostajalo da kaže da su MMF i Svetska banka bili odobrili plan poslovanja kluba…

Slaba je vajda priča o tome kako sada Zvezda ima licencu za takmičenja u Evropi kada ne može da se kvalifikuje za Evropu. Slaba je priča o tome da je dug umanjen kada je klub neprestano u finansijskim problemima. S druge strane, ono što je Lukićeva uprava bila započela kako-tako, osnaživanje omladinskog pogona koji bi trebalo da bude „motor razvoja“ neke buduće Zvezde, napušteno je s idejom da se titule moraju osvajati i da se Partizanu ne može da dozvoli primat.

Partizan je, opet, apsolutno dominantan u poslednjih 15 godina, a veliki deo te dominacije proističe iz činjenice da je uspevao da proizvodi igrače koji su mu kod kuće donosili prednost a potom je uspevao da ih dobro proda napolju i obezbedi redovne prihode za klub. Za to vreme, još od generacije Nemanje Vidića i Nikole Žigića, Zvezda nije imala u timu važnog igrača, nije napravila ništa, a kupovala je loše i pravila je užasne ekipe sa još gorim trenerima. Malo je sve živnulo dok je Robert Prosinečki vodio tim, ali je i to prekinuto Lukićevom nesposobnošću da gleda nekoliko godina unapred.

Ako su prošle godine bili rekli da je cilj afirmacija talentovanih igrača iz Zvezdine škole, i jesmo videli nekoliko novih imena, ove se godine odustalo od tog koncepta i opet kupovalo „sa Jutjuba“, e da bi se napravio tim koji sigurno uzima titulu.

Vučićeva je uprava došla u klub koji je bio na kolenima, koji se održava na aparatima i koji, što je najgore, nema nikakvu ideju kako bi trebalo da funkcioniše. U klub je bio vraćen Džajić, koji je trebalo da dà kredibilitet, ali to više nije bio onaj Džajić koga je „Sever“ oterao 2004. godine, već iznureni čovek koga su hapsili i razvlačili po sudovima.

DUH KOJI HODA: Ponovilo se da klub vode ljudi koji ne znaju šta je Zvezda, koji nisu učestvovali u osvajanju nečega važnog, koji ni u svojim karijerama nemaju neke velike uspehe, a prijalo bi im za biografije da se kaže da su bili deo Zvezde. Sada kada pogledate ko je Zvezdu vodio, tu je samo Terzić bivši sportista, sa svim problemima koji idu uz njega, ali nema pored njega nijednog velikog imena za koje bi mogao da se veže bilo koji Zvezdin uspeh.

foto: fonet

Tako da ovaj sukob uprave i navijača više liči na sukob dve grupe navijača, jer da je drugačije, što bi se oni iz UO-a tangirali što im neko skandira „Uprava napolje“, ako znaju šta rade i ako veruju da dobro rade. Za one članove UO-a koji su „iz biznisa“ ovo će biti veliko olakšanje jer ih zapravo uvek uguraju u UO nečega što ili ne razumeju ili ih ne zanima. Političari beže da se ne zamere narodu, a još čekamo da vidimo šta će u nastavku sage raditi Vučićevi kadrovi.

Od svih ljudi koji su u klub došli „sa strane“, ostao je formalno samo još Nebojša Čović, za koga je odmah počelo da se govori da će preuzeti vođenje klubom, da će uraditi opet neku „magiju“ kao što je uradio sa KK CZ kada ga je preuzeo u leto 2011. godine i da on ima „navijače“ na svojoj strani. Čović je, naravno, odmah demantovao takve navode, ali on nikada nije odlazio sa nekog mesta, a da bar nije probao da uradi ono što je zamislio. Kada je u klubu bio zadužen za poslovni deo, od decembra 2012, pa do leta 2013. godine, on je zapravo vodio klub, bio je najistureniji u javnosti. Potom je sklonjen i sa tog mesta i sa mesta u prelaznoj gradskoj upravi Beograda, gde su ga takođe mnogi videli kao budućeg gradonačelnika. On se fokusirao na košarku i ove sezone je njegova verzija Zvezde osvojila sve što je moglo, prekinula dominaciju Partizana i daleko dogurala u Evropi.

Pored toga, košarkaška sekcija je vraćena u okrilje sportskog društva (kao da je to najvažnije), a Čović se u vezi sa fudbalom pominjao samo posle nereda na poslednjem derbiju u proleće 2015. godine, kada smo ga videli da posreduje između „navijača“ Zvezde i pripadnika Žandarmerije.

Čovek koji se hvalio da nema pojma o fudbalu i da nikada nije išao na fudbalske utakmice našao se zajedno sa „najzagriženijim navijačima“ na tribini, pod stare dane. Tih slika su se mnogi setili ovih dana kada je prostrujalo da je bunt protiv uprave on organizovao baš u nameri da preuzme FK CZ. O tome je javno govorio i Zvezdan Terzić kada je podnosio ostavku prošle nedelje, da bi potom malo korigovao svoj stav.

Ko ako ne Čović, čini se da bruji u javnosti i zaista se ne vidi ko bi to mogao, osim ako se ne desi nešto radikalno pa upravljanje klubom pripadne, recimo, Milki Forcan, koja inače živi u komšiluku.

Uz Čovića je često Branislav Đurđević, najmlađi bivši član uprave, ranije član uprave košarkaškog kluba zajedno sa Andrejem Vučićem, za koga se priča da mu je tribina ponudila mesto predsednika kluba ili nekog ko će klub voditi i da on nije bio spreman da to prihvati. On je poslednjih godina više u javnosti bio prisutan kao novi dečko nekadašnje supruge Vladimira Stojkovića, bivšeg Zvezdinog golmana.

„Situacija je šizofrena“, ponovio je nekoliko puta javno Terzić i zaista je tako na prvu loptu: braća Vučić su poznati zvezdaši, a sada izgleda da je tribina protiv njih; na drugoj strani je Čović koga navodno Vučić ne voli, a ovaj sve radi u dogovoru sa njim, a sada ga vole i navijači; Đurđević je došao po liniji Nikole Petrovića, desne životne ruke Vučića, a sad odlazi prvi kada se pomene da Zvezda namešta utakmice; Terzić je prošle godine došao zato što su ga zvali, a sada treba da bude žrtveni jarac…

I sve zbog „navijača“ koji i dalje nemaju ime i prezime, koji nemaju lik, koji su valjda „Duh koji hoda“ ili „Bog iz mašine koji se pojavljuje i rešava stvari“.

Njih svi poštuju ili se svi na njih vade.

Dok se TO ne razreši, fudbalski ljudi u Srbiji ipak imaju čemu da se raduju: Partizan ima šanse da igra Ligu šampiona, Vojvodina Ligu Evrope.

Nije strašno kao što izgleda?