ISTERIVANJE PRAVDE I POKRIVANJE BRLJOTINA: Baton Hadžiu
Čudnovati su putevi Haškog tribunala, i sve su čudniji kako se datum njegovog zatvaranja približava. Ovo je na svojoj koži iskusio poznati prištinski novinar Baton Hadžiu, bivši glavni urednik „Kohe ditorea“ i kasnije „Ekspresa“, koji je u utorak 20. maja uhapšen i prebačen u pritvorsku jedinicu Tribunala u Sheveningenu. Bilo je to drugo Batonovo pojavljivanje u Hagu; prvi put je u sudnicu ušao u maju 2002, kao svedok protiv Slobodana Miloševića. Ovaj put, međutim, Baton se našao na optuženičkoj klupi zbog nepoštovanja suda, za šta bi mogao da dobije novčanu kaznu do sto hiljada evra ili zatvorsku do sedam godina, ili i jedno i drugo.
Kako je ovaj istaknuti novinar, koji je tokom sukoba na Kosovu često bio meta kako srpske policije tako i „oslobodilaca“ iz UČK, od svedoka postao optuženi? Priča počinje pre nešto manje od godinu dana, u dalekoj Norveškoj, u stanu u kome je bio smešten zaštićeni svedok protiv Ramuša Haradinaja, kosovski Albanac koga ćemo za ovu priliku nazvati svedok X. Tokom 2007, gospodin X je u dva navrata (10. i 11. jula) ugostio svog zemljaka Bajruša Morinu, urednika prištinskog lista „Bota sot“ i savetnika u Ministarstvu za kulturu, omladinu i sport u kosovskoj vladi. Morinina poseta svedoku X nije bila privatna: on je u Norvešku otputovao o trošku Ministarstva, da ga kao dugogodišnji poznanik ubedi da ne svedoči protiv Haradinaja, čije je suđenje uveliko bilo u toku. Inače, mnogi svedoci optužbe u tom predmetu nisu se pojavili na suđenju, neki zato što su odustali, a neki zato što su likvidirani. Haradinaj je u nedostatku dokaza oslobođen početkom prošlog meseca.
Pomenuti svedok X je, međutim, ispoljio zavidnu bezbednosnu kulturu: čim mu je Morina javio da dolazi, on je naslutio razlog njegove posete, pa je o tome obavestio nadležne službe. Tako se dogodilo da su oba duga i mučna razgovora između Morine i gospodina X snimljena uređajima diskretno postavljenim u stanu. Na osnovu tih snimaka, tužilaštvo Haškog tribunala otvorilo je istragu protiv Bajruša Morine, ali i Astrita Haraćija, tadašnjeg ministra za kulturu, omladinu i sport, koji je Morinu poslao u Norvešku i dao mu instrukcije kako da razgovara sa gospodinom X.
Prištinska je čaršija mala, ali radoznala, tako da se sve brzo sazna. Kao što Haraćiju i Morini nije bilo teško da saznaju identitet i prebivalište svedoka X, tako se u istoj čaršiji brzo pročulo da su haški istražitelji razgovarali sa pomenutom dvojicom, te da imaju nameru da ih optuže zbog nepoštovanja suda. Gde je u svemu tome Baton? Njemu je u decembru prošle godine, nakon što je dokazni postupak protiv Haradinaja već bio završen, zapalo da za „Ekspres“ napiše priču o celom slučaju. Računajući da se sve ionako zna, Baton je u tekstu naveo ime gospodina X, čime se ogrešio o statut Tribunala.
Epilog priče je poznat: optužnica protiv Haraćija i Morine podignuta je prošlog meseca (obojica su izjavili da nisu krivi; suđenje im počinje ovih dana). Optužnica protiv Batona je, međutim, neko vreme bila zapečaćena. Kad mu je konačno rečeno da će biti optužen, on je sam otišao u policiju, gde se na njega spustila teška ruka zakona. Nakon što je prenoćio u pritvoru, izveden je pred sud, gde je izjavio da se ne oseća krivim, a sledećeg dana je pušten na slobodu, da čeka suđenje.
U pritvorskoj jedinici Hadžiu je možda imao prilike da se sretne sa Jovicom Stanišićem, bivšim šefom Državne bezbednosti, kog nije video od decembra 1997. Tada su se na Brezovici vodili tajni pregovori između grupe kosovskih intelektualaca (među kojima je bio i Baton) i Miloševićevog režima, koga je predstavljao Stanišić. Ideja je potekla sa albanske strane (delegaciju je vodio Mahmut Bakali), a cilj je bio da se spreči opšte krvoproliće na Kosovu, koje je uveliko bilo na pomolu. Pregovori su propali kada je Stanišiću iz Beograda stigao Miloševićev nalog da poruči Albancima da je rat neizbežan. Baton je, kao i Bakali, o tome svedočio pred Tribunalom.
Formalno uzev, nije nimalo sporno da je Baton Hadžiu prekršio Statut kada je napisao i objavio ime zaštićenog svedoka. Na suđenju će možda biti uzeto u obzir da je to učinio nakon što je dokazni postupak već bio završen, pa stoga to nije moglo da utiče na ishod. Sem toga, sud će možda ceniti i činjenicu da su identitet i mesto boravka svedoka X mesecima ranije bili poznati brojnim prijateljima Ramuša Haradinaja, pa njegov život nakon Batonovog teksta u „Ekspresu“ nije bio ništa ugroženiji nego ranije. S druge strane, teško je oteti se utisku da Tužilaštvo, nakon što nije uspelo da iza rešetaka smesti Haradinaja, ali ni one koji su za njegov račun ubijali svedoke, sada trenira strogoću na veoma lakoj meti. Njujorški Komitet za zaštitu novinara (CPJ), kao i neke druge esnafske organizacije, već su izrazile zabrinutost zbog ovog slučaja. U mesecima koji slede, lako bi se moglo pokazati da isterivanje pravde na novinarima nije najbolji način da se pokriju brljotine.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Zakleo se Vučić u vlast i u med da će u Kosjeriću da zavede red, mogla bi da glasi pesmica o apsurdno brutalnoj funkcionerskoj kampanji koja se vodi u ovoj malenoj opštini
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
