U pokušaju da održi započeti posao sa poljoprivrednom zadrugom, Ilija Danilov pozajmljuje oko 20.000 maraka od uličnog dilera Slobodana Grubora Sikire. Pozajmljenih 20.000 pretvara se u 125.000 maraka, a očekivani sudski epilog u tragediju
Obezbeđenje ispred Opštinskog suda u Odžacima sada je na svom mestu i teško da neko može ući u zgradu bez detaljne kontrole. Na istom mestu nalazili su se i 8. juna, ali čitulja ubijenog sudije, crna zastava na zidu zgrade i ostavljena crvena ruža svedoče o njihovom tragičnom propustu. Tog dana čovek sa štakom i veoma otežanog kretanja uspeo je da unese „magnum 357“ sa šest metaka, usmrti dve osobe, izađe iz zgrade suda i preda se policiji!? Kako? Prema prvim i nezvaničnim rezultatima istrage postoje dva najvažnija razloga koja su omogućila osumnjičenom Iliji Danilovu da neprimećeno unese pištolj u zgradu. Prvi je da se tog tragičnog dana na ulazu u opštinski sud nalazio poznanik Ilije Danilova koji ga nije detaljno kontrolisao (detektorom za metal!) iako je morao znati da bi na tom ročištu moglo doći do incidenata. Drugi razlog krije se u veličini oružja koje je, usled kratke cevi, relativno lako sakriveno među zavojima koji su se već duže vreme nalazili na njegovoj nozi. Na taj način ispunili su se uslovi za završni čin lične drame Ilije Danilova koja je trajala poslednjih deset godina.
KO JE ILIJA DANILOV: Ilija Danilov, prema rečima onih koji ga poznaju, mogao bi se uvrstiti među ljude koji se nisu plašili poslovnih rizika i koji su zbog toga skupo platili. Krajem osamdesetih u Deronjama (šira okolina Sombora) Danilov formira privatnu zadrugu „Donja Branjevina“ preko koje ulazi u veoma isplativ posao sa Agrokomercom iz Velike Kladuše. Reč je o udruživanju i organizovanju zemljoradnika koji su proizvodili povrće za potrebe tada jednog od najvećih trgovinskih lanaca nekadašnje Jugoslavije. Posao dobro ide nekoliko godina i za to vreme Danilov uspeva da postane jedan od viđenijih ljudi u svom mestu. Kada razgovarate sa meštanima Odžaka i Deronja gotovo svi će istaći njegov korektan odnos prema zaposlenima i saradnicima. „Da njemu vrate ono što je on drugima pozajmio, ponovo bi bio bogat čovek“, uobičajan je odgovor koji dobijete od većine ljudi. Sa ratovima, raspadom zemlje i ekonomskom krizom dolaze i prvi veći problemi. Da ne bi bilo zabune, u mutnim vremenima uglavnom se najbolje snađu oni „najmutniji“. Ilija Danilov se ne bi mogao ubrojati među „najmutnije“, ali… Preko poslova sa naftom, veštačkim đubrivom i ko zna čime još Danilov pokušava da održi započeti posao sa poljoprivrednom zadrugom. Tu nastupa Slobodan Grubor, široj javnosti poznat i kao Sikira, nekadašnji ulični diler iz Bačke Palanke koji sredinom devedesetih pozajmljuje Danilovu 20.000 nemačkih maraka. E, sada, ko u vreme prosečne plate od pet maraka ima toliko gotovine i kako je do te gotovine došao… možda Bracika Kertes zna odgovor? Uglavnom, kao garanciju da će dug biti vraćen, Danilov zalaže svoju kuću i oko 30 jutara zemlje. Uz mesečnu kamatu od deset odsto dug je vrlo brzo dostigao cifru od 125.000 maraka a čitav slučaj završio je pred sudom u Novom Sadu. U međuvremenu, Danilov rizikuje još jednom i podiže kredit u Kontinental banci, ali i taj poslovni plan žalosno propada. Potom su usledili dugotrajni i mučni sudski procesi, izgubljene parnice, pa moždani udar, šećerna bolest, rasprodaja imovine i na kraju postupci o izvršenju plenidbe imovine… Pre samo nekoliko meseci Danilov je izgubio spor sa Kontinental bankom i ostao bez dva lokala koja je založio kao garant za odobreni kredit. Ishod nesrećnog ročišta zakazanog za 8. jun bio je očekivan. Danilov, njegova dva sina i supruga ostali su bez kuće i zemlje.
EPILOG: Da se vratimo na sam dan ove tragedije. Dakle, poznato je kako je Danilov naouružan ušao u sudnicu. Isto tako, poznato je da se o tragičnom epilogu kao mogućnosti već neko vreme spekulisalo. Prema nezvaničnim informacijama bliskim istrazi čini se da je Danilov sačekao da njegov zahtev za odlaganjem presude bude odbijen. Iako je sudija Cvetanović mogao da svoju presudu saopšti pismenim putem nekoliko dana nakon završetka ročišta pa čak i da pozove obezbeđenje ukoliko proceni da je to neophodno, on to nije uradio. Može se pretpostaviti da je teško zdravstveno stanje u kojem se Danilov nalazi, ali i poverenje u kontrolu na vratima navelo sudiju Cvetanovića da proceni da lična bezbednost nije ugrožena. Kada je postalo jasno da će presuda biti izrečena, nastaje haos. Prema nezvaničnim informacijama Danilov je izvadio pištolj i dozvolio sudskoj zapisničarki Slađani Mitrović da pobegne iz sudnice. Zatim je, sa ne više od dva metra razdaljine, ispalio četiri metka u Zorana Savanovića, pravnog zastupnika Slobodana Grubora. U međuvremenu, sudija Cvetanović pokušava da se sakrije ispod stola, Danilov okreće pištolj prema njemu i sa manje od jednog metra ispaljuje preostala dva metka. Danilov ostavlja pištolj u sudnici i kreće prema policiji koja ga privodi. Istraga koja je u toku ima zadatak da potpuno raščisti sve detalje ove drame i njene rezultate treba očekivati za najviše za mesec dana.
Nakon toga slučaj najverovatnije odlazi u ruke okružnog tužioca u Somboru, koji bi po članu 114. krivičnog zakona (napad na lice koje vrši službenu dužnost) mogao da zatraži i kaznu do 40 godina zatvora.
Zoran Cvetanović rođen je 1961. godine u mestu Ratkovo, nekoliko kilometara udaljenom od Odžaka. Nakon završenog Pravnog fakulteta Cvetanović se vraća u rodnu opštinu gde dobija posao u lokalnom sudu. Cvetanović je stručnoj javnosti više poznat kao sudija „krivičar“, odnosno većina slučajeva odnosila se na krivična dela, a ne parnice i sudska izvršenja poput slučaja „Grubor protiv Danilova“. Kao što je poznato, dobar deo lokalne javnosti naklonjen je Danilovu i u pokušaju da pronađe opravdanje za počinjeni zločin često se mogu čuti i spekulacije da je Zoran Cvetanović bio korumpiran. Za sada nije utvrđen niti jedan čvrst dokaz koji bi potvrdio ove sumnje. Sudija Cvetanović bio je oženjen i imao je dve maloletne ćerke.
Kakva su bila očekivanja građana 2001. i kakva mogu biti 2026? Šta spaja ondašnju političku realnost sa današnjom? Zbog čega su organizovani kriminal i sistemska korupcija i dalje među najvećim problemima Srbije? Šta je najvažnija politička zaostavština prvog demokratski izabranog premijera? Koliko na njegovom primeru može naučiti vlada koja dolazi posle naprednjaka
Nije Đinđić sam mogao da transformiše Srbiju. Rečenica koja kaže “s njim bi bilo drugačije, a sada je sve gotovo” jednostavno je defetistička. Ako toliko poštujete Zoranovo delo, uradite ono što bi on uradio – borite se sada, verujte u sebe i nemojte da posrnete i odustanete
Prošle godine je delovalo da bi neki delovi tužilaštva i pravosuđa mogli da se probude baš kao što su studenti tražili na početku svoje pobune. Režim nije sedeo skrštenih ruku i sada želi da ih sve koji su “digli glavu” eliminiše na “zakonit način”, ali i da spreči da se naprednjački velikaši pojave pred sudom
Od “ne pada mi na pamet da gubim vreme” do “primiće vas šef diplomatije”, od optužbi da je svaki poslanik koji trči u susret delegaciji Evropskog parlamenta “poslušni podanik”, do najave da će se skoro svi predsednici poslaničkih grupa pojaviti na sastanku, kako god to posle objasnili svojim biračima
Šešeljev četnički projekat devedesetih bio je pokušaj institucionalizacije četničkog identiteta u politici. Sa šubarom i kokardom ostavio je dubok trag na političkoj kulturi. U tome je, doduše, uspešniji ipak bio Vuk Drašković. Zapravo, dok su se Vuk i SPO brendirali kao četnici iz filmova Veljka Bulajića, Šešelj i ekipa (u kojoj je bio i Vučić) brendirali su se na osnovu najstrašnijih priča o četničkom pokretu: velika Srbija, zarđale kašike i sto Muslimana za jednog Srbina
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
