Opšta ocena je četvorka, poštujući pritom potencijal koji se vrlo lako može izgubiti, pogotovo ukoliko se neke od najava ne ostvare u toku 2015. godine
Bez mnogo pompe i lovorika srpsko zdravstvo je u proteklih godinu dana sa poslednjeg, 37. mesta na evropskom Health Consumer Indexu skočilo za čitave četiri pozicije. Ovaj mali, ali veoma značajan pomak svakako govori o pozitivnom trendu koji je započet, imajući u vidu činjenicu da se Rumunija (kao članica Evropske unije) sada nalazi iza Srbije. Ovaj pokazatelj ukazuje na još jednu važnu stvar – da put evropskih integracija ne garantuje reformu zdravstvenog sektora i da ćemo morati sami da ga uređujemo.
Stiče se opšti utisak da je Vlada u slučaju zdravstva više bila fokusirana na implementaciju nego na promociju, jer se u medijima nije mnogo govorilo o aktivnostima Ministarstva zdravlja ili RFZO-a u pogledu reformskih aktivnosti.
DOSTUPNOST ZDRAVSTVENE ZAŠTITE – NAJVEĆI USPEH: U proteklih godinu dana, sa aspekta krajnjih korisnika, došlo je do smanjenja lista čekanja u nekim oblastima i za značajnih 15 procenata, što svakako predstavlja neverovatan napredak. Čak i ukoliko se deset odsto otpiše na takozvano administrativno smanjenje (postignuto ažuriranjem i boljom evidencijom) smanjenje od pet odstio govori o potencijalu za postizanje efikasnosti pre svega dobrom upravom, čak i u situaciji kada nema ekonomskih podsticaja prema zaposlenima. Štaviše, kada je došlo do smanjenja plata u javnom sektoru. Ipak, postoji prostor za unapređenje, pogotovo u domenu transparentnosti podataka i pravljenju javno-privatnih partnerstava kako bi se unapredile usluge.
S druge strane, nastavlja se trend nabavke ozbiljne i vrhunske opreme, uz zanemarivanje jeftinijih metoda i boljeg iskorišćenja postojećih kapaciteta. Nabavljen je moderan gama nož, koji je svakako neophodan za adekvatnu neurohirurgiju i učiniće Srbiju regionalnim centrom u tom smislu. Najavljena je i nabavka deset akceleratora za lečenje onkoloških pacijenata, koji su preko potrebni imajući u vidu tragičan broj obolelih od kancera koje Srbija ima.
Međutim, uprkos obećanjima dva poslednja ministra zdravlja i dalje nisu vraćena savetovališta za dijabetes, koja bi pružala usluge velikom broju hroničnih pacijenata sa ovom bolešću i time vršila proces sekundarne prevencije. Ni na nivou primarne prevencije, pogotovo skrining programa, nije napravljen značajan pomak – te se srpsko zdravstvo ne može pohvaliti da radi u skladu sa poslovicom „bolje sprečiti, nego lečiti“, što bi bilo očekivano s obzirom na jako mala izdvajanja za zdravstvo u odnosu na druge evropske zemlje.
Kada je u pitanju rekonstrukcija četiri klinička centra, činjenica je da u proteklih pet godina ništa nije urađeno, tako da proces nije mnogo odmakao ni u proteklih godinu dana. Odgovornost za implementaciju tog kapitalnog projekta svakako ne može snositi samo ova vlada, ali postojalo je očekivanje da će se taj značajan posao ubrzati.
U pogledu dostupnosti zdravstvene zaštite koja se ne može ostvarivati u Srbiji, napravljen je značajan pomak ka uređenju i adekvatnom regulisanju te oblasti formiranjem Budžetskog fonda i donošenjem „Zojinog zakona“.
Zahvaljujući ovim merama, već šestoro dece poslato je na lečenje u inostranstvo, što definitivno pruža nadu i sigurnost porodicama u zemlji u kojoj bi briga o deci trebalo da bude na najvećem mogućem nivou.
FINANSIRANJE U ZDRAVSTVU I REFORMA RFZO–A: U domenu reforme zdravstvenog finansiranja, stvari su još na nivou najava. Čini se da je Ministarstvo konačno preuzelo stvari u svoje ruke, a samim tim i odgovornost, u pogledu implementacije plaćanja državnih bolnica prema učinku i da je taj proces nakon više od pet godina pokrenut sa mrtve tačke. Promenom nekih odredaba Zakona o zdravstvenom osiguranju i smanjenjem Upravnog odbora RFZO-a, čini se kao da će konačno komunikacija između ova dva glavna stuba zdravstva biti unapređena i da se krenulo u unapređenje efikasnosti RFZO-a.
Uz mnogo muke i štucanja, sprovedene su centralne javne nabavke i značajno smanjene cene lekova, što je omogućilo da se kvalitet zdravstvene zaštite održi koliko-toliko na istom nivou, bez obzira na smanjenje priliva u zdravstvenu kasu. Ipak, koliko su ove mere održive na duži rok i da li će doprineti ili odložiti stvarnu reformu Fonda za zdravstveno osiguranje tako da on bude održiv, a ne samo trenutno isplativ, vreme će pokazati.
Takođe, opet u domenu najave, ali ovoga puta vrlo ozbiljno, pominje se i integracija privatnog zdravstvenog sektora u zdravstveni sistem Srbije. Ovu integraciju potrebno je sprovesti na način koji će biti na dobrobit pacijenata, a to, pre svega, znači angažovati privatni sektor u onim oblastima u kojima je on efikasniji i tamo gde državni sektor nema dovoljno kapaciteta niti planira da ih razvija. Signali koji se čuju iz Vlade ukazuju na razumevanje potrebe donosioca odluka i kreatora politika da sa uvođenjem konkurencije i delimičnog tržišnog principa u zdravstvu poveća kvalitet i efikasnost.
Međutim, svaki poznavalac reforme zdravstvenog sistema zna da se ovakva reforma ne može sprovesti preko noći, a ni preko kolena, tako da će biti vrlo interesantno videti sa kakvim predlogom će Ministarstvo zdravlja izaći pred stručnu javnost. Ostaje bojazan da će, kao i njihovi prethodnici, i ovo Ministarstvo ovakve odluke donosti bez ozibljne ekonomske analize i javne rasprave. Ali ko zna, možda nas i iznenade.
BORBA PROTIV KORUPCIJE I ZAŠTITA PRAVA PACIJENATA: Čitajući nedavno objavljen Alternativni izveštaj za 2014. godinu o sprovođenju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana koji je objavio Beogradski centar za ljudska prava, prvi utisak je da je Ministarstvo zdravlja ozbiljno pristupilo sagledavanju veličine problema korupcije u zdravstvu, i to, pre svega, formiranjem radnih grupa za analizu zakonodavstva i procenu koruptivnog rizika.
Međutim, dalja implementacija mera, pogotovo na nivou promene zakonodavnog okvira, do sada je izostala, te ovaj izveštaj preporučuje da Ministarstvo uputi jasne predloge Vladi i Narodnoj skupštini Republike Srbije koja bi dovela do izmene legislative.
U pogledu prava pacijenata, pozitivan trend predstavlja spremnost Vlade i Ministarstva zdravlja da brzo reaguju na inicijative nevladinog sektora, makar u vidu brzih odgovora i mogućnosti za dijalog. S druge strane, nije potvrđena Evropska povelja o pravima pacijenata i to prevashodno zbog proceduralnih problema sa Ministarstvom spoljnih poslova, niti je došlo do unapređenja implementacije ili promene zakona o zaštiti prava pacijenata.
Vraćajući se na početak teksta, opšta ocena rada Vlade u oblasti zdravstva u proteklom periodu je četvorka, poštujući pritom potencijal koji se vrlo lako može izgubiti, pogotovo ukoliko se neke od najava ne ostvare u toku 2015. godine.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
