Selo Borač u kome se održava Mudijada (videti tekst o Mudijadi). foto: a. anđić
Letnja turistička sezona potrajaće još malo, ali "last minute" ponudâ, poput onih koje u izobilju nude hoteli u Turskoj, Tunisu i Grčkoj ne bi li bar malo popraviti rezultat slabe sezone, za naše destinacije, bar u većim agencijama – nema
Mada letnja turistička sezona u Srbiji još nije završena, već sada se može zaključiti da svetska ekonomska kriza i kišoviti jun nisu mnogo pogodili domaći turizam.
Iako su domaćini na za nas najpopularnijem domaćem turističkom odredištu, Zlatiboru, strahovali da je sezona propala – možda i s razlogom jer je u junu posećenost opala deset odsto u odnosu na prošlu godinu – situacija se znatno popravila tokom jula i avgusta. Pojedini stručnjaci procenjuju da je tokom poslednja tri meseca svaki dan na ovoj planini boravilo između 15.000 i 20.000 gostiju. Ukupan promet zlatiborskih ugostitelja za prvih osam meseci ove godine jednak je prošlogodišnjem, a sve češće svraćaju i strani gosti. Posle naših građana, najbrojniji turisti su iz Republike Srpske, Makedonije, Slovenije i Crne Gore, a Zlatibor poslednjih godina počinju da posećuju i turisti iz Evropske unije. Cene hotelskog smeštaja kreću se od 1500 do 4000 dinara (za polupansion), dok se sobe i apartmani kod privatnih ugostitelja mogu iznajmiti za pet, šest, pa i deset evra. Među turistima koji letuju na ovoj planini naročito su popularni izleti za Sirogojno i Stopića pećinu, za zlatarska jezera i Mokru goru, koji koštaju oko 700 dinara.
Ljiljana Čerović, šef odseka za odnose sa javnošću Turističke organizacije Srbije, ipak u razgovoru za „Vreme“ napominje da je za preciznu procenu turističke sezone još rano, pošto nisu sumirani avgustovski podaci. Vlasnici ugostiteljskih objekata i predstavnici turističkih agencija u Srbiji nisu nezadovoljni, a svi očekuju dobar septembar.
MILION TURISTA: Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, od januara do juna posetilo nas je ukupno 994.682 turista, od toga manji broj odlazi na strance – 298.949. Najveći broj njih bio je u Beogradu – ukupno 261.656 dolazaka i 519.784 noćenja. Prestonica je, inače, ubedljivo najatraktivnija destinacija u Srbiji, ali se i tu i te kako oseća kriza: u prvoj polovini godine u Beograd je došlo 12 odsto manje ljudi koji su ostvarili devet odsto manje noćenja (dakle, nešto se duže zadržavali) nego u istom periodu prošle godine, saopšteno je iz Privredne komore Srbije.
U Beogradu, osim što se sve češće na ulici čuju najrazličitiji strani jezici i vide turistički autobusi i automobili sa stranim tablicama, primetna je i iznenadna popularnost jednog vida smeštaja – hostela. Strani turisti su u beogradskim hostelima u prvoj polovini godine proveli 24.943 noći, čak 22 odsto više nego u istom periodu prošle godine, saopštila je Turistička organizacija Beograda. I domaći turisti otkrili su hostele – oni su ostvarili 6616 noćenja, čak 61 odsto više nego 2008, pokazuju podaci Zavoda za statistiku. Samo Beograd ima oko 44 hostela, sa smeštajnim kapacitetom oko 1604 kreveta. Noćenje u njima, u zavisnosti od broja ležaja u jednoj sobi, košta između 12 i 25 evra.
Osim na Zlatibor, domaći turisti su ove godine u velikom broju išli i u Vrnjačku Banju – 60.442 i na Kopaonik – 46.637. Više posetilaca nego inače imali su i Subotica i Gornja Trepča u kojima su boravili naši građani, dok su se stranci (iz Bosne i Hercegovine, Slovenije, Crne Gore, Hrvatske, Italije, Nemačke, Makedonije, a povećan je i broj turista iz Poljske i Slovačke) opredeljivali za Prolom Banju, Divčibare i Sokobanju (gde je prema nekim podacima u junu i julu boravilo oko 40.000 gostiju, tri odsto više u odnosu na 2008. godinu).
Podaci iz Novog Sada su, sudeći prema podacima v. d. direktora Turističke organizacije tog grada Jovana Ivanova, veoma dobri. Ivanov je nedavno izjavio da je u odnosu na prošlu godinu, u ovoj sezoni zabeležena za oko 30 odsto veća turistička poseta Novom Sadu. Ivanov je dodao da očekuju da će zbog brojnih kulturnih manifestacija koje privlače turiste, od septembra taj broj još više porasti.
Kišni jun je negativno uticao i na Gornji Milanovac, međutim, sudeći po julu i avgustu, ovogodišnja sezona će biti još bolja od prethodne, a procenjuje se da će Gornji Milanovac i okolinu posetiti oko 15.000 turista. Dobra posećenost očekuje se i u septembru. Povoljnosti ovog kraja su blizina Beogradu i planina Rudnik, koji je proglašen za vazdušnu banju. Najčešći gosti su Beograđani i Vojvođani.
I Tari su, kao i Zlatiboru, još uvek okrenuti uglavnom domaći turisti, međutim, kako je za „Vreme“ objasnio Obrad Pavlović, referent za turizam Turističko sportskog centra Bajina Bašta, uvođenje novih objekata i novih sadržaja privući će više stranih gostiju koji iz godine u godinu dolaze u sve većem broju. Ovogodišnju letnju sezonu i na Tari je pokvarila kiša u junu, ali se zato u julu i avgustu tražio krevet više, što, prema Obradovićevim rečima, nije izuzetak, jer Tara iz sezone u sezonu ima sve više gostiju, a samim tim i potrebu da proširi kapacitete.
PRAVLJENJE AJVARA: Statistike o gostima koji praktikuju seoski turizam ne postoje, ali činjenica je da ovaj, za nas relativno nov vid turizma postaje sve popularniji. Prema rečima Slavke Nedeljković iz Udruženja seoskih domaćinstava, seoski turizam je sve primamljiviji domaćim, ali pre svega stranim gostima, naročito ljudima iz dijaspore, Kanade, Australije, Amerike… Od stranaca, najčešće dolaze Italijani i Rusi, ali će, objašnjava Slavka Nedeljković za „Vreme“, daljim obogaćivanjem sadržaja koji se seoskim turistima nude, i ostali prepoznati čari sela.
Cene na selu su više nego pristojne – od 1300 do 1800 dinara za pun pansion do 25 evra koliko koštaju apartmani. Osim bogate trpeze i čistog vazduha, gostima su u ponudi i radionice gde mogu da gledaju ili učestvuju u pravljenju ajvara, da vezu, idu na jutrenja u crkvu o velikim verskim praznicima, posećuju istorijske spomenike ili mesta u okolini, šetaju u prirodi…
Tokom letnjih meseci popunjeno je oko 80 odsto kapaciteta, tako da mesta, kaže Slavica Nedeljković, uvek ima. Sudeći po knjigama utisaka, gosti imaju samo reči hvale i obećavaju da će se vratiti, a do sada se, tvrdi, niko nije žalio ni na uslove smeštaja ni na zabavne sadržaje. Naročito se hvali gostoljubivost domaćina. Međutim, iako Ministarstvo poljoprivrede pomaže razvoj seoskog turizma, Slavka Nedeljković ističe da bi trebalo da se njime pozabavi i čitava država, jer razvoju ove turističke grane smeta nerazvijena infrastruktura – seoski putevi su najčešće u katastrofalnom stanju, potrebno je omogućiti razvijene sisteme za komuniciranje (interenet i telefon) i obezbediti zdravstvene usluge, jer je gost koga, na primer, ujede stršljen ili krpelj, u sadašnjim okolnostima, prepušten sebi i domaćinu.
Letnja sezona u Požarevcu počinje tek u avgustu, uoči tradicionalnih Ljubičevskih konjičkih igara, koje ove godine počinju 4. septembra. Na osnovu ranijih iskustava, domaćini očekuju da će ih posetiti između 15.000 i 20.000 ljudi. Sezona poseta Viminacijumu tek treba da počne, zajedno sa školskom godinom i đačkim ekskurzijama. Osim toga, vikendom Viminacijum poseti između 200 i 300 ljudi, kako nam je objasnio jedan od vodiča kroz ovaj arheološki lokalitet, sve češće dolaze i strani turisti koji svoje krstarenje Dunavom obogate i posetom Viminacijumu.
Dugoročne vremenske prognoze Hidrometeorološkog zavoda kažu da nas očekuje topao septembar, kome su se svi domaći hotelijeri i ugostitelji i nadali. „Last minute“ ponudâ, poput onih koje u izobilju nude hoteli u Turskoj, Tunisu i Grčkoj ne bi li bar malo popraviti rezultat slabe sezone, za naše destinacije, bar u većim agencijama – ipak nema.
Predstavnici najvećih domaćih turističkih agencija slažu se da najveće interesovanje naših sugrađana ovog leta vlada za Grčku, Tursku, Tunis i Egipat, isto kao i prošle godine.
Iako zvaničnih statističkih podataka o broju građana Srbije koji su ovog leta negde otputovali nema, turističke agencije procenjuju da je 20 odsto manji nego prošle godine. U agencijama se nadaju da će se mnogi na putovanje odlučiti tek u septembru, očekujući niže cene aranžmana. U pojedinim agencijama kažu da se samo broj turista koji su boravili u Grčkoj nije smanjio, a da su lepo prodavali i aranžmane u bugarskim hotelima. Drugi tvrde da nisu prodali manje aranžmana, ali da su se tražili uglavnom jeftiniji.
Prema podacima ankete koju je na početku turističke sezone sprovela Juta, Nacionalna asocijacija turističkih agencija, na uzorku od 20.000 ispitanika, oko 40 odsto građana Srbije izjavilo je da će letovati u Grčkoj. Drugo mesto podelile su Turska i Bugarska za koje se odlučilo oko 19 odsto ispitanika, a iza njih slede Tunis i Egipat.
Neki proračuni kažu da je prosečan srpski turista ove godine putovao u Grčku, na Halkidiki, gde je odseo u hotelu sa tri zvezdice, sa uslugom na bazi polupansiona. Aranžman je platio oko 400 evra, a do destinacije je putovao autobusom domaćih autoprevoznika. Mnogi od njih letovanje plaćaju u ratama.
Podaci Narodne banke Srbije kažu da su naši građani ove godine u inostranstvu potrošili čak 34 odsto manje novca nego prošle.
Prema istraživanju Visa Inc. globalnog lidera u oblasti elektronskog plaćanja, gotovo 60 odsto ispitanih iz Srbije izjavilo je da će u proseku u inostranstvu trošiti na osnovne potrebe i osveženja 25 evra dnevno. Trećina ispitanika troši manje od 50 evra dnevno, a osam odsto njih će trošiti 100 evra dnevno. Tek tri odsto ima neograničen dnevni fond, veći od 100 evra.
Prema istraživanju agencije Galup, 48 odsto Evropljana planira da ove godine provede odmor u vlastitoj zemlji, u poređenju sa 43 odsto u 2008. godini. Britanci su smanjili broj putovanja za 10 odsto.
Španija je prošle godine izgubila mesto druge najposećenije zemlje na svetu, kada su je pretekle Sjedinjene Američke Države s 58 miliona posetilaca, u poređenju sa španskih 57,3 miliona. Španija je u prvoj polovini ove godine imala 11,4 odsto manje turista, a tokom leta situacija se nešto popravila – oko 10 odsto manje turista.
Pošto su ove sezone prihodi od turizma dosta opali zbog ekonomske krize, Parižani ovih dana situaciju pokušavaju da poprave produženjem radne sedmice – usvojen je zakon koji dozvoljava da više prodavnica bude otvoreno nedeljom.
U prvoj polovini 2009. godine, francusku prestonicu posetilo je 11,1 odsto manje stranaca u odnosu na prvih šest meseci 2008, kažu u Turističkoj agenciji Pariza. Izostanak turista iz Amerike, koji su u Parizu tradicionalno najbrojniji, osetio se još prošle godine, dok je proletos blago porastao – za 1,1 odsto. Međutim, još drastičnije je opao broj japanskih turista (25,4 odsto), kao i kineskih (17,3 odsto). Predviđa se da će u 2009. ukupan pad broja turista biti oko šest odsto.
Direktor Pariske turističke kancelarije Pol Rol rekao je da grad „računa na Amerikance“ i zbog velikog pada u posetama francuskoj prestonici Britanaca, Japanaca i Kineza. Naveo je da je američka ekonomija prva pogođena krizom, pa očekuje i da će se prva izvući. Rol je izrazio nadu da će veći broj prodavnica otvorenih nedeljom uticati da više stranih turista u Parizu provodi vikende.
Prema prvim podacima, crnogorski turizam osetio je blaže udare krize. U Ministarstvu turizma su izbrojali da je do kraja avgusta trebalo da se pojavi milioniti ovogodišnji turista, a do kraja sezone oko 1,1 milion. Većina hotelijera najavila je da će cene smeštaja u septembru biti niže i do 40 odsto nego prošle godine, i za oko 20 odsto nego u julu i avgustu.
Ove brojke, međutim, ne raduju crnogorske ugostitelje, jer je u toku jula ove godine, prema podacima Zavoda za statistiku Crne Gore Monstat, u toj državi boravilo oko 306.000 turista, što je, umesto mnogo više, za 1,6 odsto manje nego u istom mesecu prošle godine. Osim toga, turisti su ostvarili 4,4 odsto manje noćenja, ukupno 1,97 miliona. Od 306.000 turista, 33.000 su bili domaći, što je četiri odsto više nego prošle godine, dok je stranih turista bilo za oko 10.000 manje. Svetska turistička organizacija (WTO) prognozirala je inače da će na Mediteranu ovogodišnji turizam doživeti pad od deset odsto.
Pošto u Crnu Goru uglavnom ne putuju preko agencija, broj naših turista koji su ove godine bili u toj zemlji trenutno je teško proceniti.
U Sloveniji je u julu registrovano 344.000 turista, pet odsto manje nego u istom mesecu 2008. godine. Od januara do kraja jula ovu zemlju posetilo je 1,49 miliona turista, četiri odsto manje nego u istom periodu prošle godine, a ovo smanjenje bilo je na uštrb stranih turista kojih je bilo 13 odsto manje. U Sloveniju su uglavnom dolazili Nemci, Holanđani, Austrijanci, Belgijanci i Britanci.
Hrvatski turizam u prvih sedam meseci imao je manji pad od Španije i Francuske, zaključili su zvaničnici u ovoj zemlji. Ministar hrvatskog turizma Damir Bajs ocenio je da su postignuti dobri rezultati, naročito ako se uzmu u obzir nedavna predviđanja o mogućem padu turističkog prometa od 25 odsto. „Među našom konkurencijom na Mediteranu bolji je samo Tunis, a znatno smo ispred Francuske, Grčke, Španije, Portugala ili Malte“, rekao je Bajs.
Inače, u sedam meseci ove godine Hrvatsku je posetilo oko 5,6 miliona turista, pet odsto manje nego u istom razdoblju 2008. Zabeleženo je 30,36 miliona noćenja, što je za tri odsto manje nego 2008. godine. Turisti su u hrvatskim letovalištima u proseku proveli po 5,4 noći. Među njima je najviše gostiju iz Nemačke, Austrije, Poljske, Slovačke i Velike Britanije.
U prvih sedam meseci Hrvatsku je posetilo sedam odsto više turista iz Srbije, ostvarivši 17 odsto više noćenja nego u istom periodu prošle godine. Procene s početka leta bile su da će oko 100.000 građana Srbije otići tamo ovog leta, a ta brojka iz godine u godinu raste. Naime, prošle godine u Hrvatskoj je letovalo 87.633 građana Srbije, što je 14 odsto više nego 2007. godine, kažu podaci hrvatskog ministarstva turizma.
Albaniju je u periodu januar–jun posetilo 1,58 miliona turista, za 36 odsto više u odnosu na prošlu godinu. Albansko ministarstvo za turizam saopštilo je da su turisti doneli prihod od 212 miliona evra. Prosta računica kaže da je na svakom od njih zarađeno 135 evra. Ministarstvo je saopštilo da je više od 90 odsto turista u Albaniji došlo iz Evrope, a da su povećanju broja turista doprineli poboljšanje infrastrukture i promotivne aktivnosti u susednim zemljama usredsređene na niske cene u Albaniji.
Prema procenama Turističke zajednice Hercegovačko-neretvanske županije, u Neumu, jedinom izlazu BiH na Jadransko more, ovog leta će biti ostvareno oko 240.000 noćenja, 20 odsto manje nego 2008, a najveći broj onih koji tu letuju su iz srednje Bosne i iz tuzlanske regije. Beogradski mediji ovih dana preneli su da su ugostitelji u Neumu kivni na paradajz turiste. Jedan od njih je za „Blic“ objasnio svoju muku: „Sve što im treba na moru ponesu od kuće, na plaži jedu i stvaraju nered, a mi od njih nemamo nikakve koristi. Gosti iz inostranstva koji se ovde odmaraju čudom se ne mogu načuditi kada vide kako se ti ljudi ponašaju. Mnogi spavaju u automobilima, na plažama i parkinzima. Zauzimaju mesta na oko 80 odsto plaža, pa gosti hotela često nemaju gde postaviti ležaljke.“
Rekonstrukcija vlade i Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica u svojim Telegram kanalima i na Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Skidanje pa vraćanje semafora na raskrsnici kod Ušća koja je pretvorena u kružni tok je još jedan eksperiment in vivo na Beograđanima
Šefica Evropske komisije donela je pohvale Vučiću. Ali, ništa lično, pa ona je ionako došla samo zbog posla, a ne zbog nekakvih „evropskih vrednosti“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
