Tako blizu, a ipak predaleko

Klinička testiranja prve vakcine protiv virusa kovid-19 započela su 16. marta, istog onog dana kad su u Srbiji na snagu stupile prethodno usvojene odredbe vanrednog stanja. U plavo-sivoj, romboidnoj poslovnoj zgradi, koja se izdiže iznad stabala uređenog zelenog ostrva između auto-puta I5 i Avenije Minor u centru Sijetla, u prostorijama instituta Kaiser Permanente prvi od 45 dobrovoljaca, zdravih odraslih ljudi između 18 i 55 godina, primio je prvu dozu vakcine protiv korona virusa SARS-CoV-2.

Jedan od volontera, 46-godišnji softverski inženjer Nil Brauning iz mirnog gradića Botel severno od Sijetla poznatog po vranama, inače zaposlen u kompaniji Majkrosoft, sve do samog dana vakcinacije nije bio rekao svojoj porodici da se prijavio kao zamorac za verovatno najvažnije testiranje čijem se dobrom ishodu svet u ovom veku nada. Fotografi novinskih agencija su zabeležili trenutak kada podiže rukav košulje dok mu tehničar daje injekciju. I to je bilo sve. U narednim danima dao je nekoliko intervjua za američke medije, sada svakog dana vodi evidenciju o telesnoj temperaturi, jednom nedeljno vadi krv spremajući se za revakcinaciju i vađenje uzorka koštane srži.

TRKA S VREMENOM

Time je američki National Institute of Health (NIH), koji kroz svoj institut NIAID finansira i vodi ceo poduhvat testiranja, započeo fazu 1 testiranja vakcine mRNA-1273 koju je u rekordnom roku od samo 63 dana razvila inovativna biotehnološka kompanija Moderna. Ova samo deset godina stara kompanija iz Kembridža u Masačusetsu, na drugoj strani SAD gde se, kao i u Sijetlu, nalazi jedno od američkih tehnoloških središta, posedovala je inovativnu platformu koja se brzo mogla uposliti za otkrivanje vakcine novog tipa. Moderna je zapravo imala rešenje za svoju vakcinu samo dva dana nakon što su 11. januara kineski istraživači objavili kako izgleda genom virusa SARS-CoV-2.

Bez obzira na ishod koji će uslediti, bio je to ubedljivi rekord u istoriji razvoja vakcine. Treba reći i da je Moderna samo jedna od kompanija koje trče ovu značajnu trku. Prema evidenciji Svetske zdravstvene organizacije, vakcinu trenutno razvija čak 115 različitih instituta i kompanija širom sveta. Posmatrajući kalendar, cinik bi na to rekao da je nauka obavila svoj deo posla i pre nego što je Srbija prestala da se priprema, dvoumi i ušla u karantin.

Nevolja je, međutim, što započeti klinički deo ispitivanja na ljudima zahteva daleko, daleko više vremena od onog laboratorijskog i teško je zamislivo da će vakcina na kraju zaista biti dovoljno bezbedna ako se proizvede u periodu kraćem od godinu dana. To je u najmanju ruku, nezavisno do složenog sistema faznog ispitivanja, zapravo vreme koje je neophodno da se vidi efikasnost i usput i svi neželjeni efekti. Ostaje pitanje na šta će ličiti svet kad testiranje vakcine bude završeno.

(NE)ISPLATIVOST VAKCINA

Pokrenuta je lavina istraživanja bez presedana. Na nedeljnom nivou se trenutno u svetu objavi i više od 1000 novih naučnih radova o korona virusu, a zapaženo je da se njihov broj udvostručuje svake druge nedelje i eksponencijalno raste. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je, uporedo sa projektom „Solidarity“, koji treba da odgovori na ključna nerešena pitanja o kovidu-19 (kao što su smrtnost, zaraznost i druge karakteristike virusa), iz sasvim praktičnih razloga napravila bazu u kojoj se prikupljaju svi ovi radovi, bez obzira gde su objavljeni. Trenutno ova baza broji više od 6500 naučnih radova svih vrsta, a zanimljivo je da ih potpisuje više od 8000 naučnika iz raznih delova sveta.

Kad je reč o vakcini, ma kolika da je nužda, stvari ne smeju i previše da se ubrzaju, niti da se ukinu kontrolni mehanizmi jer, osim što treba da nas oslobodi zaraze, nova vakcina mora biti i bezbedna. U nedeljama neposredno nakon Nove godine, kada su vesti o misterioznoj bolesti pristizale iz centralne Kine, u analitičkoj i naučnopopularnoj štampi se pisalo o problemu finansiranja istraživanja vakcina za nove bolesti – komercijalnim kompanijama se, naime, krajnje ekonomski posmatrano, ne isplati da razvijaju vakcine za bolesti koje izumru pre nego što se vakcina napravi.

Međutim, kako su do kraja januara vesti iz Vuhana postajale sve dramatičnije, a zaraza se pretvorila u najveću krizu ovog veka, situacija se sasvim izmenila. Novac je prestao da bude problem, što se veoma retko događa. No, ako kliničke studije pokažu da je vakcina bezbedna i delotvorna, ogromna sredstva uložena u istraživanje i proizvodnju vakcine bi morala obezbediti da se jednom kad bude odobrena, vakcina proizvede i distribuira širom sveta u dovoljno velikoj količini.

MRAČNI SCENARIO

Mimo toga, postoji potencijalni, vrlo mračan problem koji se ne može otkloniti ni novcem, a ni kreativnošću naučnika. Sve je, naime, više vesti, mahom iz Kine, o pacijentima koji su navodno preležali kovid-19 i nakon toga se ponovo zarazili. Procenti koji se pritom pominju verovatno imaju mnogo više veze sa kvalitetom testiranja, indikacija i zdravstva nego sa definitivnom činjenicom da pobeda nad bolešću ne znači potonji trajni imunitet za obolele od istog virusa.

Trenutno nema pouzdanih naučnih zaključaka da li su antitela koja organizam razvije kao odgovor na virus dovoljna zaštita, što bi morao da bude slučaj po svoj logici i dosadašnjim iskustvima. Ako se ispostavi da ipak nije tako, ili ako, kao kod nekih drugih bolesti, virus toliko brzo mutira da antitela ne mogu da postanu trajna zaštita od novih tipova klica, onda vakcina kao ultimativno rešenje za pandemiju jednostavno – neće delovati. I scenario koji sledi nije lep.

NOVI TIP VAKCINE

Vakcina, bez obzira na tehnologiju, počiva na ideji da umrtvljena i bezopasna informacija o virusu podstakne imuni sistem da razvije antitela koja će ga potom štititi od zaraze. No, ostavljajući po strani apokaliptični scenario gde to neće pomoći protiv kovida-19, laboratorije širom sveta, nezavisno od toga, rade na razvoju više tipova vakcine, od kojih su neke zasnovane na tradicionalnim tehnologijama, na korišćenju mrtvog ili oslabljenog virusa, dok su druge zapravo „nova generacija“ vakcina, koje na inovativan način imunom sistemu dostavljaju informaciju o antitelima. Pomenuta vakcina kompanije Moderna je jedna od takvih – ona se služi molekulom mRNA-1273 koji je načinjen na osnovu genetskog materijala virusa i uopšte ne koristi sam virus.

U detaljnom pregledu „The COVID-19 vaccine development landscape“ koji je prošle nedelje objavljen u prestižnom časopisu „Nature“, istraživači organizacije koja radi na promociji vakcina CEPI analizirali su sve aktuelne zvanične poduhvate pravljenja vakcine, koji su po proceduri prijavljeni WHO. Trenutno u svetu ima čak 78 takvih istraživačkih projekata koji aktivno rade na razvoju vakcine i dele informacije o svom statusu. Uz njih postoji još 37 istraživanja kod kojih nisu svi podaci javni.

NADMETANJE IZMEĐU SAD I KINE

Prema ovim podacima, 73 je u pretkliničkoj fazi, dok je čak pet istraživanja već sada uspelo da uđe u klinička istraživanja. Nakon Moderne, u fazu 1 istraživanja ušle su vakcine INO-4800 američke kompanije Inovio, zatim vakcina Ad5-nCoV kineske kompanije CanSino Biologicals, kao i dve vakcine LV-SMENP-DC i aAPC kineskog medicinskog Geno-instituta u Šenženu. Trka se očigledno, kao i na drugim poljima oko ove bolesti, i u pogledu vakcine vodi između Kine i SAD, no prisutno je i nadmetanje između novih i nešto tradicionalnijih tehnologija. Neke od njih, uključujući i sve one koje će tek ući u kliničku fazu, vrlo će verovatno dovesti do čitavog spektra novih vakcina, koje bi mogle da odgovaraju različitim populacijama.

Kako bi trka bila još neizvesnija, američke kompanije su čak najavile da bi, ako već neće u ovoj godini moći da razviju dovoljno bezbednu vakcinu za široku populaciju, već na jesen 2020. mogle da imaju nebezbedniju verziju za najhitnije slučajeve i one koji su posebno izloženi virusu, gde je rizik od zaraze toliki da prevazilazi potencijalne opasnosti nedovršene vakcine. Nažalost, o opasnostima ćemo slušati mnogo, pošto ćemo u zenitu epidemije verovatno posmatrati i novu rundu preganjanja sa antivakcionalnim pokretima. Neki su za taj meč već zauzeli mesta na tribinama – najuspešniji srpski teniser Novak Đoković, nažalost, omaškom ili namerno, pre nekoliko dana se izjasnio protiv vakcine.