DUGAČKA SENKA: Zgrada DB-a posle bombardovanja / foto: a. anđić
U izveštaju BIA o 4. aprilu 2011. konstatuje se da "nije utvrđena nadležnost i delokrug rada Šestog odeljenja, a nije postojao ni akt koji je definisao opise poslova za radna mesta sistematizovana u ovom odeljenju". Čime su se zaista bavili ovo odeljenje i njen tadašnji pripadnik a sadašnji šef kabineta ministra pravde Dejan Carević
Pretposlednjeg dana avgusta, Srpski pokret obnove (SPO) na svom sajtu objavio je saopštenje u kojem „najoštrije protestuje zbog postavljenja Dejana Carevića za šefa kabineta ministra pravde“. Dejan Carević je, kako u saopštenju piše, bio radnik Državne bezbednosti (DB) u vreme političkih ubistava i državnog terora, i to u Šestom odeljenju beogradskog Centra Državne bezbednosti.
U tom kratkom pismu javnosti Careviću se ne prepisuje ništa konkretno već samo pripadnost kontroverznom odeljenju DB-a. Pokušavajući da dođe do zvanične biografije novog šefa kabineta Ministarstva pravde i državne uprave, „Vreme“ je kontaktiralo s nadležnim portparolom u tom ministarstvu Uglješom Mrdićem, ali traženi podaci ipak nisu stigli. Mrdić nije imao odgovor na pitanje zbog čega biografija ministrovog šefa kabineta nije transparentna, a za ceo slučaj je rekao da je to „beskrajno glup napad medija pod kontrolom Demokratske stranke“.
Sadašnji ministar pravde i Carevićev nadređeni je Nikola Selaković.
Kad se o Careviću ne zna bogzna šta pouzdano, zbog čega je onda toliko sporna ta pripadnost Šestom odeljenju i, pre svega, šta je Šesto odeljenje Državne bezbednosti?
JEDNA GODINA: Državnu bezbednost, tj. Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA), danas čini komandni vrh (direktori, načelnici, zamenici, savetnici…), 12 uprava koje se bave određenim bezbednosno-informativnim poslovima i regionalni centri.
Sporno Šesto odeljenje je pripadalo beogradskom centru tadašnje Državne bezbednosti. Osnovano je krajem novembra 1999. i to nakon otkrivanja činjenice da je u ubistvu četvorice funkcionera SPO-a na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra iste godine, korišćen kamion DB-a. Tada je direktor DB-a bio Radomir Marković. Ekspresno, kao što je i osnovano, Šesto odeljenje je ukinuto 27. februara 2001.
Nije u potpunosti jasno čime se nešto više od deset pripadnika ovog odeljenja bavilo za godinu dana svog operativnog rada. Tokom tog perioda ubijen je ubijen je Pavle Bulatović, ministar odbrane SRJ (7. februara), ubijen je i Žika Petrović, direktor JAT-a (25. aprila), desio se atentat na Vuka Draškovića u Budvi (15. juna), otet je i ubijen Ivan Stambolić (25. avgusta), sudija Nebojša Simeunović je nestao u novembru, a kasnije je pronađen mrtav, početkom decembra i nakon što je objavljen dosije o tajnom praćenju Slavka Ćuruvije, ubijen je i Luka Pejović, pripadnik rezervnog sastava Jedinice za specijalne operacije (JSO).
Načelnik Šestice je bio Ratko Romić. U saopštenju SPO-a sa početka ovog teksta, on se naziva „nespornim učesnikom u organizaciji ubistva Slavka Ćuruvije, atentata u Budvi i verovatno svih drugih političkih zločina DB-a počinjenih 1999. i 2000. godine“.
Romić je zajedno sa Milanom Radonjićem, bivšim načelnikom beogradskog centra DB-a, i Stevanom Bastom, bivšim načelnika Trećeg odeljenja tog centra, optužen za učešće u atentatu na lidera SPO-a Vuka Draškovića u Budvi. Osuđeni su u junu 2012. na sedam (Romić i Basta), odnosno osam godina zatvora (Radonjić). Romić je kasnije rekao za „Politiku“ da su Basta, Radonjić i on govorili istinu, da su osuđeni bez dokaza, a na tadašnju novinarsku spekulaciju da bi Basta mogao biti svedok saradnik u slučaju ubistva Ćuruvije, Romić je odgovorio: „Objavljuju se informacije bez utemeljenja. Bastu mogu da osude i na 77 godina zatvora. Znajući njega, ali i sve druge radnike Državne bezbednosti, oni nisu učestvovali u krivičnim delima i nemaju šta da priznaju.“
IZVEŠTAJ: U postupku za slučaj atentata u Budvi, pred Višim sudom u Beogradu, tužilaštvo je od BIA zatražilo izveštaj o Šestom odeljenju. „Blic“ je 20. januara ove godine pisao da je taj strogo poverljivi izveštaj sačinjen 4. aprila 2011. i da se u njemu konstatuje da „nije utvrđena nadležnost i delokrug rada Šestog odeljenja, a nije postojao ni akt koji je definisao opise poslova za radna mesta sistematizovana u ovom odeljenju“. Pre toga se nezvanično i od neimenovanih izvora znalo da je u vezi sa Odeljenjem postojalo samo jedno pravilo – da ima pravo da angažuje druge pripadnike DB-a za svoje operacije. Tako su na nova radna mesta iz JSO-a prebačeni Radoslav Srđan Babić (43) i Dragoslav Todorović (38). Uz načelnika Romića, ovo su jedina imena pripadnika Šestog odeljenja koja se pominju u izveštaju BIA. „Blic“ još 2011. godine objavio kompletan spisak zaposlenih: pored Romića, Babića i Todorovića, tu su i Milan Nikolić, Milutin Ateljević, Dejan Filipović, Dejan Carević, Slaviša Arsić, Živojin Jovičić, Branislav Dunić, Željko Mandić, Dušan Kuprešanin i Zoran Matarkić.
Ovaj beogradski list u tom tekstu navodi da je u septembru 2011. Nikolić bio zaposlen u Telekomu, Ateljević u Odeljenju za bezbednost pri kabinetu Ivice Dačića, da su u Žandarmeriji Filipović, Babić i Arsić, da je Jovičić u penziji, Dunić u Ministarstvu spoljnih poslova, Todorović u policiju na Čukarici, Mandić u Upravi za obezbeđenje MUP-a, da se Carević tada bavi advokaturom, a za Kuprešanina i Matarkića nema podataka.
U izveštaju BIA se navodi da je jedino objašnjenje za radna mesta u Šestom odeljenju bilo „za pripremu i tehničku realizaciju“ i napominje se da takav termin nije uobičajen u DB-u. Citira se i kratka izjava Romića da je njegovo odeljenje formirano „za vođenje obaveštajno-operativnih aktivnosti u inostranstvu“. Međutim, u delovodniku beogradskog centra, koji BIA danas poseduje, nije evidentiran „nijedan predlog za primenu operativno-tehničkih sredstava ili zavođenje složenog oblika operativnog rada potekao iz Šestog odeljenja“. Osim „jednog tajnog praćenja kao kontraobaveštajne mere“ i „jedne zaštite visokog stranog zvaničnika“, ne postoji nijedna pisana odluka, rešenje ili nalog koji su upućeni Šestom odeljenju.
Kada se, na kraju, razmotre sve ove zvanične informacije o Šestom odeljenju, ostaje nejasno šta je sve radilo, kao i njegov bivši pripadnik a sadašnji šef kabineta ministra za pravdu i državnu upravu Republike Srbije Dejan Carević?
Na internetu ne postoji fotografija Dejana Carevića, današnjeg šefa kabineta ministra pravde i državne uprave Nikole Selakovića. Ime šefa kabineta i bivšeg pripadnika Šestog odeljenja beogradske Državne bezbednosti ipak “ prolazi“ kroz Gugl.
Jedina biografija koja se može naći uz ime poput njegovog, a moglo bi se reći da se radi baš o njemu, jeste ona na sajtu Centra za bezbednosne studije u kome je, 2005. godine, pohađao neki trening za borbu protiv korupcije. U njoj piše: „Dejan Carević je rođen 1968. godine u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Trenutno je zaposlen u Ministarstvu finansija – Uprava carina, kao načelnik Odeljenja za unutrašnju kontrolu.“
Na toj istoj funkciji ime Dejan Carević se pojavljuje u medijima sredinom 2006. godine, kada je njegov službeni i, tada, novi džip „čiroki“ izgoreo u Dubrovniku. Carević je tada tvrdio da mu je u džip postavljen eksploziv, dok su hrvatski policajci tvrdili da se automobil sam zapalio. U Hrvatsku je putovao zbog učestvovanja na skupu posvećenom prekograničnoj saradnji policija i carina u regionu.
Na sajtu Ministarstva pravde i državne uprave, pretragom se može doći do podatka da u junskom roku (ne piše koje godine), u trećem odboru, Dejan Carević nije položio pravosudni ispit iz dva predmeta: građanskog i radnog prava.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
