Vilijam Montgomeri, ambasador SAD u Beogradu, preneo je nedavno ministru policije Srbije Dušanu Mihajloviću da je američka administracija zainteresovana za slučaj streljanja i otkrivanja masovne grobnice u Petrovom Selu u koju su zakopani američki državljani braća Agron, Mehmet i Jul Bitići. Američka administracija očekuje da će srpske vlasti smaknuće Amerikanaca temeljno ispitati, što je ministru Mihajloviću donelo dodatne nevolje. Drugim rečima, vlada SAD očekuje da će demokratske vlasti u Srbiji povesti istragu i utvrditi ko je i po čijem nalogu počinio zločin.
…i nove humke…
O tome ministar Mihajlović kaže: „Tri tela muškaraca pronađena su na vrhu jedne od grobnica i bila su u boljem stanju od ostalih. Bile su im vezane ruke, imali su poveze preko očiju i prostrelne rane u predelu glave. U džepu jednog od njih pronađeno je rešenje sudije za prekršaje iz Kuršumlije od 27. juna 1999. godine u kome se navodi da su braća Bitići kažnjena sa 15 dana zatvora zbog ilegalnog ulaska u SRJ. Uvidom u sudske spise iz Prokuplja u i informativnim razgovorima saznali smo da su Batići ušli ilegalno u SRJ iz Albanije i da su otkriveni na teritoriji Kuršumlije 26. juna. Dan kasnije su osuđeni, a 8. jula upravnik Orkužnog zatvora u Prokuplju ih pušta. U zatvor je tada otišao jedan od policijskih inspektora, zadužen za strance, koji je trebalo da im uruči rešenje o zabrani ulaska u SRJ. On ih nije zatekao, jer su već napustili zatvor. To je sve što znamo za sada.“
O leševima braće Bitići niko od zvaničnika nije govorio, verovatno u nadi da će oni biti poistovećeni sa ostalim žrtvama albanske nacionalnosti sa Kosova. Međutim, kao da je bilo zaboravljeno da je ekipa Haškog tribunala prisustvovala iskopavanju i identifikaciji braće Bitići i o tome podnela izveštaj nadležnima u Hag.
…u Petrovom Selu
Teško je poverovati u tvrdnju ministra Mihajlovića „da je to sve što znamo za sada“. Masovna grobnica u Petrovom Selu nalazi se odmah pored baze specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) MUP-a Srbije u kojoj su tada boravili specijalci. Na mnoga pitanja „za sada“ nema odgovora, odnosno nemoguće je da policija ne može ili neće da utvrdi ko je, na primer, po isteku kazne iz zatvora u Prokuplju izveo braću Bitići i u Petrovom Selu ih likvidirao mecima u potiljak. „Bivši načelnik policije topličkog okruga Milisav Vučićević najavio je da će doći pripadnici MUP-a da iz zatvora preuzmu braću Bitići koji su sa izdržavanja kazne bili otpušteni 8. jula 1999. godine“, rekao je nekadašnji upravnik Okružnog zatvora u Prokuplju Aleksandar Đorđević. Vučićević svakako zna ko su dvojica mupovaca i po čijem su nalogu oni došli po braću Bitići. Ipak ostaje nada da će MUP Srbije najzad doći do saznanja i javno obelodaniti ko su „neidentifikovana službena lica“ koja su učestvovala u likvidacijama i prikrivanja zločina počinjenih na Kosovu.
Očekuje se da će obdukcioni nalaz 75 leševa iz grobnice u Petrovom Selu biti završen u septembru dok će utvrđivanje identiteta potrajati mnogo duže. Zemni ostaci žrtava sahranjeni su blizu masovne grobnice i obeleženi su brojevima, kojima je obeležena i njihova odeća, a pronađene su i dve uniforme pripadnika OVK. Bilo je neobično da 4. jula kada su i nastale ove fotografije kod masovne grobnice u Petrovom Selu nije bilo obezbeđenja niti bilo koga drugog iako su na konopcima visila odela žrtava, što je veoma važnan detalj na osnovu koga bi porodice ubijenih mogle da prepoznaju svoje nestale.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Odluka studenata da režimu upute zahtev za raspuštanje državnog parlamenta i raspisivanje vanrednih republičkih izbora nije pala s Marsa. O ovoj opciji se na plenumima već dugo žustro diskutovalo, a stvar je presečena onda kada je svima, ali baš svima, postalo jasno da vlast ne samo da ne želi da ispuni studentske zahteve nego na političku krizu odgovara sve jačom represijom i sve prljavijom propagandom. I kada više niko nije mogao da ospori činjenicu da je upravo režim generator svih društvenih i političkih anomalija, te da zahvaljujući njemu novosadska nadstrešnica svakom građaninu ove zemlje visi nad glavom
Kakvo je interesovanje među najvišim univerzitetskim radnicima za direktno učešće u politici, na “studentskoj listi”, ukoliko bi u Srbiji bili raspisani vanredni parlamentarni izbori
Poziv na raspisivanje izbora je poziv režimu, a trebalo bi da se vidi da li će postojati i studentski poziv svim ostalima na društveni dogovor o tome kako se suprotstaviti režimu na budućim izborima. Oni mogu biti raspisani neočekivano brzo, a možda ih i ne bude pre nekog “redovnog termina” ako ne bude izuzetno jakog pritiska na ulici
Možda je tačna verzija da je Aleksandru Vučiću pozlilo pa se zato vratio u zemlju. Ali i dalje cela stvar ostavlja mnogo otvorenih pitanja. Za početak, zašto je predsednik naše zemlje išao na donatorsko veče namenjeno unutarpolitičkim ciljevima druge zemlje? Zašto je išao na događaj na koji se ne može ući ako se ne donira novac? I ko ga je zvao? Ako se ova sapunska opera posmatra kao izolovan događaj, van domaćeg konteksta, zaista je reč o nečemu što izmiče zdravom razumu
Bez razumevanja zla koje je činjeno u našoj neposrednoj istoriji u poslednje tri, četiri decenije, to bi bilo parcijalno i licemerno. Zakasnilo se i za ono što se dogodilo pre šest meseci, sve sada je nadoknada. Ako ne dođemo do ozbiljnog suočavanja sa prošlošću, sa snažnim programom stvaranja nenasilnog društva, promene će imati kratak rok trajanja. A u toj promeni roditelji ubijene dece mogli bi da budu ambasadori procesa normalizacije ovog društva. Oni su spremni na tu ulogu i bilo bi dobro da ih i studenti uključe u svoje debate, da razumeju šta se dogodilo i koji su putevi suočavanja
Klecavo vrhovno biće uzda se u lokalne izbore u Kosjeriću i Zaječaru. Ne sme se zaboraviti da on 13 godina teškim otrovima zasipa naročito u provinciji, te da je detoksikacija dug i mučan proces
Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
