Svilen gajtan za koalicionog partnera

Od 26. februara, dana kada je prvi put pomenuta, rekonstrukcija Vlade Srbije je cilj i projekat jednog čoveka – potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića. Dok nastaje ovaj tekst (30. jul, utorak), promene u Vladi ušle su u fazu belog političkog usijanja – reč „izbori“ na mnogim je usnama. Međutim, kod Vučića, kao glavnog promotera rekonstrukcije i čoveka od koga zavisi sudbina Vlade, upadljivo je samo jedno – to koliko gromoglasno ćuti. Trenutno, na stolu je sledeće: premijer Ivica Dačić više ne želi u Vladi Mlađana Dinkića, kog je, zapravo, on u tu istu Vladu i uveo; iz saopštenja predsednika Srbije Tomislava Nikolića da se zaključiti da je na strani premijera.

„Prvo sam predložio da Dinkić ostane u Vladi i da sam predloži koji resor želi da preuzme. Dinkić je obavestio da želi da bude potpredsednik Vlade za investicije i da vodi agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza, da bude ministar za trgovinu, turizam, telekomunikacije i informatičko društvo. Ali sam to odbio“, rekao je Dačić na konferenciji za novinare održanoj 30. jula po podne. Zatim je dodao: „Ne mogu da prihvatim da se ponovo pravi super ministarstvo bez obzira na to da li je sastavljeno od delova tri, četiri ili pet ministarstava, čime smo danas veoma ozbiljno doveli u pitanje i opstanak u vladi nekih drugih koalicionih partnera kao što je Rasim Ljajić.“ Dačić je rekao da nije želeo da ponižava Ujedinjene regione Srbije predlogom da ta stranka ostane u Vladi bez svog lidera Mlađana Dinkića. Premijer Srbije i lider socijalista je ocenio da su finansije i ekonomija jedan od najvećih problema i da su najvažnije za budućnost Srbije i da je zato predložio da Dinkić više ne obavlja te dužnosti.

Ni pun sat nakon što je Dačić završio obraćanje medijima, ekspresnu konferenciju za novinare održao je i Mlađan Dinkić, lider Ujedinjenih regiona Srbije i ministar finansija i privrede. Dinkić je rekao da je premijer obmanuo javnost i da je predložio uklanjanje te stranke iz vlade zato što se plaši izbora. „Nisam ja poremetio odnose sa njim. On se boji za svoju poziciju premijera, imajući u vidu podršku koju ima Aleksandar Vučić. On vidi Vučića kao suštinskog premijera, ali on želi da formalno bude premijer, kako je juče rekao, barem još neko vreme“, rekao je Dinkić. Naveo je i da mu je Dačić saopštio „da je njegovo premijersko mesto ugroženo, ukoliko ne bude promene na čelu Ministarstva finansija, jer ukoliko se naprednjacima daju i Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede, neće biti izgovora za raspisivanje prevremenih izbora. Debatovali smo sinoć četiri sata jer ja nisam mogao da pronađem veliku vezu između mog napuštanja Ministarstva finansija i njegovog ostanka na mestu premijera“, rekao je Dinkić.

UZ KOGA JE VUČIĆ: Nakon konferencije za novinare na kojoj je obelodanio svoje viđenje buduće Vlade, Ivica Dačić se uputio u zgradu Predsedništva Srbije kako bi predsednika Tomislava Nikolića izvestio o detaljima rekonstrukcije. Desetak minuta kasnije, potpredsednik Vlade i predsednik SNS-a, trenutno najjače stranke u Srbiji, Aleksandar Vučić pridružio se sastanku predsednika i premijera. Nakon tog susreta Predsedništvo je izdalo saopštenje u kom se kaže: „Predsednik Republike upućuje posebnu poruku SNS da se izdigne iznad partijskih interesa koji joj sada govore da ide na nove izbore, zbog ugleda koji uživa u narodu. Da pokušamo svi zajedno, svi koji dobro Srbije vide kao najvažniji cilj, da očuvamo stabilnost institucije vlade koja treba da nastavi naš evropski put.“ Ipak, iz saopštenja Predsedništva jasno se vidi da Dinkić nema podršku predsednika Srbije: „Pokazalo se, međutim, da pojedini ministri, čija je primarna briga trebalo da budu ekonomski i socijalni oporavak naše zemlje i dalje smatraju da su nezamenljivi iako je očigledno da nisu pokazali rezultate koje su građanima obećali.“

Iako je poruka Tomislava Nikolića da SNS sada treba da se uzdrži od izbora prilično jasna, medijski nastupi predsednika Skupštine Srbije i potpredsednika SNS-a Nebojše Stefanovića u utorak uveče bili su drugačije intonirani.

„Nismo razgovarali o tome da li će biti izbora ili ne. Ovo je nova situacija i želimo da dobro razmotrimo sve i donesemo dobru odluku“, rekao je Stefanović povodom predloga premijera Srbije Ivice Dačića da Vlada nastavi da ide dalje bez URS-a ili da se, u slučaju da SNS to odbije, ide na izbore ili da se formira druga koalicija. Predsednik parlamenta je naveo da je razlog za različiti stav SPS-a i SNS-a o partiji Mlađana Dinkića „vizija da što šira grupa ljudi treba da radi dobro za Srbiju. Lider SNS-a Aleksandar Vučić je želeo da svi koji su uradili nešto dobro nastave sa tim i da se to dobro i realizuje. To je bio razlog našeg drugačijeg pogleda, ali to nije ni podrška ili nekakva ‘nepodrška’“, rekao je Stefanović i najavio da će SNS konačnu odluku o Dačićevom predlogu doneti u sredu.

Aleksandar Vučić se opet nije oglasio. Za to vreme i jedan i drugi lider SNS-ovih koalicionih partnera, Dačić i Dinkić, imali su šta da kažu o Vučićevom odnosu prema njima. Dačić je naglasio da je Aleksandar Vučić prisustvovao svim sastancima u vezi sa rekonstrukcijom, bio veoma korektan i izražavao spremnost da se nađe najbolje rešenje sa željom da se Dinkiću ponudi deo onoga što po koalicionom sporazumu pripada Srpskoj naprednoj stranci. Ali, takođe, iz Daćićevih reči bilo je jasno da ne zna šta o njegovoj odluci da ukloni Dinkića iz Vlade misli SNS: „Ukoliko SNS to ne prihvati, rešenje je da idemo na izbore ili da se pravi neka nova koalicija bez SPS, na primer SNS, DS i URS.“

Dinkić je, sa druge strane, izjavio da mu je Vučić pružio podršku i saglasio se da preuzme mesto potpredsednika Vlade zaduženog za investicije: „Obojica su se složila oko promene resora ako ja prihvatim da promenim resor i da ne vodim ni finansije ni privredu“, rekao je Dinkić. On je ujedno istakao da su rad i saradnja sa Aleksandrom Vučićem bili dobri i korektni, dok je saradnja sa Dačićem bila nešto drugačija jer je on, kako kaže, razmišljao o nekim drugim stvarima, a ne o narodu. „Vučiću su bili prihvatljivi resori koje sam ja prihvatio, osim onog dela ministarstva koje bi ulazilo u resor koji sada vodi Rasim Ljajić“, pojasnio je Dinkić prenoseći detalje sastanaka koji su vođeni povodom rekonstrukcije vlade.

RAZVOD BRAKA IZ INTERESA: Rasplet u vezi sa rekonstrukcijom Vlade u trenutku pisanja ovog teksta okončan je tek delimično. Izvesno je, međutim, da je ovo kraj jedne političke ljubavi, one koja je pre nešto više od godinu dana planula između Socijalističke partije Srbije i Ujedinjenih regiona, a koja je krunisana 10. jula prošle godine, ulaskom u koaliciju sa Srpskom naprednom strankom i, konačno, formiranjem aktuelne vlade. Podsetimo, u to vreme, još uvek je bilo neizvesno ko će oformiti skupštinsku većinu. Pobeda Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima već je bila na stolu, ali su i SPS i URS još pregovarali sa Demokratskom strankom Borisa Tadića. Onda su, 17. juna prošle godine u prostorijama SPS-a, Dačić i Dinkić potpisali sporazum o zajedničkom nastupu dve partije u postizbornim pregovorima. Zapravo, samo zahvaljujući sporazumu sa SPS-om, URS se na kraju i našao u Vladi.

Tada bratski složni, Dačić i Dinkić sada umesto na razvedene partnere više liče na zavađenu braću koja se otimaju za naklonost oca, odnosno, Aleksandra Vučića.

Majka svih pitanja u vezi sa rekonstrukcijom Vlade, od samog početka bilo je: šta je njen cilj i zašto Aleksandar Vučić na njoj toliko insistira? Sada, nakon velikog preokreta u odnosima unutar vladajuće koalicije, slobodno se može reći da je cilj, makar za Vučića, bio – betoniranje naprednjačke dominacije. To može ostvariti kako ostankom „nasamo“ sa SPS-om u Vladi kada Dačić „odradi“ izbacivanje URS-a iz vladajuće koalicije, tako i sa eventualnim izborima, s tim da će odgovornost za pad kabineta pasti na premijerova pleća. Da je Vučiću tesno u koži drugog čoveka Vlade odavno je očigledno, naročito u paradoksalnoj situaciji u kojoj nema premijersko mesto, a predvodi najjaču stranku u parlamentu. Pritom, njegova stranka je jedina koja ne gubi ništa, kako god da se situacija rasplete.

POLITIČKE SUDBINE: Do samog finiša rekonstrukcije Vlade teško da je iko mogao da nasluti scenario koji se ovih dana odvija. Počelo je prilično naivno, Vučićevim izjavama datim krajem februara i početkom marta o potrebi za kadrovskim promenama u Vladi. „Kada bude jasno da li dobijamo datum ili ne, postavljeno pitanje legitimiteta nas dovodi do toga da otvoreno kažemo onima koji bolje mogu da vode Srbiju, jer se nismo rodili u foteljama, spremni da kad god kažu, kada izraze sumnju u naš legitimitet, da smo spremni da idemo na izbore“, glasi jedna od najranijih Vučićevih izjava o rekonstrukciji, data Radio-televiziji Srbije. Tada je najavio da će SNS do 15. marta razmotriti rad svih ministara i da će potom predložiti premijeru da razmotre pitanje rekonstrukcije njegovog kabineta. „Prva varijanta je rekonstrukcija vlade, druga da idemo na izbore“, rekao je Vučić. Usledio je Briselski sporazum, a potom i zakazivanje početka pregovora sa Evropskom unijom. Okončanjem ta dva pitanja suštinski se rastočilo ono što je do tada činilo esenciju politike vladajuće koalicije, a postalo je jasno da Vlada više nema izgovora da se ne bavi ekonomijom i standardom građana.

Paralelno uz izjave o ekonomiji kao noćnoj mori, Vučić je insistirao na rekonstrukciji, najavivši njen finiš za 27. jul, što je rok koji je očigledno probijen, ali je rezultat rekonstrukcije spektakularniji od očekivanog. Šta god da bude, opet su dve stvari izvesne. Prva je da su se prevarili svi oni koji su tvrdili da će rekonstrukcija biti samo kozmetička; druga – da su tačne bile procene da će rekonstrukcija uticati na odnose u vladajućoj koaliciji i izmeniti prethodno ustanovljenu preraspodelu moći u okviru vlasti.

U vezi sa kozmetičkom prirodom rekonstrukcije i prognozama da će se sve svesti na nekoliko personalnih rešenja, pobornicima ove teorije ipak treba dati popust, jer je sve do ove nedelje zaista izgledalo da će biti tako. SPS se rešio jednog ministra time što je Milutin Mrkonjić sam podneo ostavku, dok je SNS „žrtvovao“ četiri mesta: Vučić se sam povukao sa mesta ministra odbrane, a povučeni su ministarka sporta Alisa Marić, ministar kulture Bratislav Petković i ministar poljoprivrede Goran Knežević. Smene u javnim preduzećima tek slede, ali činjenica je da ništa od toga niti preterano zanima javnost niti suštinski menja krvnu sliku u političkom životu Srbije.

Pravi preokret nastupio je kada su i SNS i SPS odlučili da povuku iz Vlade određeni broj svojih ljudi, a URS ustvrdio da nema primedbi na rad svojih ministara – Dinkića, ministarke regionalnog razvoja i lokalne samouprave Verice Kalanović i potpredsednice Vlade Suzane Grubješić. Ipak, Ujedinjeni regioni Srbije doneli su u nedelju odluku da ostanu deo Vlade Srbije i prihvatili podelu Ministarstva finansija i privrede, uz uslov da Dinkić zadrži resor finansija. No, kasnije se pokazalo da time nisu osigurali ostanak u vladi.

Kakva god da bude politička sudbina Mlađana Dinkića i Ujedinjenih regiona, izvesno je da resori finansija i privrede više neće biti u rukama URS-a, a sva je verovatnoća da prelaze u ruke SNS-a. Ovime se stvari za naprednjake naglo uozbiljuju: do sada su mogli da upere prstom na koalicione partnere i pokažu krivca za loše staje u ovim sektorima. No, Vučićeva želja za uvećavanjem političke moći je nešto što čak i on sam podrazumeva, a kao vešt političar svestan je da se moć uvećava samo preuzimanjem još veće odgovornosti. Stoga, mogućnost da SNS preuzme najvažnije ekonomske resore treba tumačiti iz tog ugla.

NIJE KRAJ: Koliko god da se priča o rekonstrukciji činila kao tema koja služi samo da se tokom leta i politička temperatura održi na određenom nivou, jasno je da ona to nije. Iako je sukobom Dačić–Dinkić nekakav čir očigledno pukao, rekonstrukcija zapravo ni približno nije gotova, a ni mogućnost novih izbora nije sasvim isključena.

Nekoliko pitanja, čak i sa onim što se trenutno zna, ostaje da visi u vazduhu. Prvo, zašto je Ivici Dačiću bilo neophodno da čitavu stvar u vezi sa rekonstrukcijom preokrene u javnosti i javno pozove SNS da se izjasni o opstanku URS-a u Vladi? I koliko je to stvarno njegova odluka, a koliko čitanje misli i izlaženje u susret željama svog „najvažnijeg koalicionog partnera“? Drugo, da li je zbog navedenog u svom obraćanju odlučio da zapreti čak i izborima, kad izbori, bar na osnovu raspoloživih istraživanja, njemu odgovaraju mnogo manje nego SNS-u? Treće, kako to da se odjednom kao glavni realizator ideje rekonstrukcije pojavljuje Dačić, kad je ona od samog početka ideja Aleksandra Vučića?

Dačićevo preuzimanje vodeće uloge u rekonstrukciji može da ukazuje na još jedan scenario: premijer i prvi potpredsednik zapravo sve vreme igraju staru igru dobrog i lošeg policajca. Ali, isto tako, može da bude i da je Dinkić u pravu: da Dačić žrtvuje njega da bi zaštito sebe, bar na neko vreme. Jer, kao što je Vučić svestan da njegova politička moć iz dana u dan raste, sigurno je da je toga svestan i Dačić. Poslednjim potezima samo pokušava da odloži trenutak kada će i njemu stići „svilen gajtan“. Najavu toga imao je prilike da vidi kada su u javnost plasirane njegove veze sa saradnicima Darka Šarića. Dovoljno je iskusan da zna kako je, u njegovoj situaciji, rok političkog trajanja ipak ograničen. Zato sada Vučiću potura Dinkića, kao Ivica u bajci o Ivici i Marici, kada umesto svog prsta zloj veštici podmeće pileću kost, da ova ne primeti da se ugojio i da može da ga pojede.

Ipak, potezom koji je povukao u utorak, kada je saopštio da ostanak Dinkića u Vladi za njega nije prihvatljiv, a onda prebacio odluku na teren SNS-a, Dačić je dao autogol. Čak i da dobije podršku naprednjaka za to, moraće da živi sa činjenicom da je premijer bez autoriteta. On od početka jeste neka vrsta taoca političke volje Srpske napredne stranke, ali to nikad nije bilo očiglednije nego u trenutku kada je, izbacujući Dinkića iz Vlade, nastupio sa pozicije premijerskog autoriteta. Ali, čak i funkcija premijera bez prave moći odlučivanja za Dačića je bolja od opcije kojom sam preti – izbora.

Kad se sve to uzme u obzir, još je jasnije da je insistiranjem na rekonstrukciji Aleksandar Vučić postigao cilj. U poslednje vreme nije krio da su mu koalicioni partneri kamen oko vrata. Umesto da se tog balasta sam reši, pusto ih je da se grizu među sobom, pa ko preživi: ako se reši Dinkića, ima ključni dokaz da je sproveo sveobuhvatnu rekonstrukciju kako je i obećavao; ako natera Dačića da podnese ostavku tako što bi eventualno podržao URS, dobiće izbore koji, u ovom trenutku, za njegovu partiju predstavljaju jedva prikrivenu želju. Međutim, kada je reč o ovoj drugoj opciji, mora se računati i na takozvani strani faktor kome je, u prvom redu, stalo do implementacije Briselskog sporazuma, pa zato nema mnogo razumevanja za unutrašnjopolitička prestrojavanja u Srbiji. Čini se da je to jedina činjenica o kojoj Vučić mora voditi računa. Zato će, po svemu sudeći, do početka pregovora sa Evropskom unijom morati da se pomiri sa prolongiranjem izbora i nastavkom političkog delovanja sa tanjom parlamentarnom većinom. Problema u Skupštini, kako stvari stoje, neće biti: broj onih koji bi sebe voleli da vide u koaliciji sa naprednjacima nije mali, a tu bi trebalo uračunati i one koji tvrde da na to nikad ne bi pristali.

Stranci pomagajte

OTKUD ON: Dominik Štros-Kan

Pozivajući se na izvore bliske Srpskoj naprednoj stranci, beogradski dnevnik „Danas“ objavio je u utorak, 30. jula, da bi Stros-Kan, bivši direktor Međunarodnog monetarnog fonda, mogao da bude savetnik u Vladi Srbije.

„Danas“ je tom prilikom podsetio na sednicu Glavnog odbora SNS-a (petak 26. jul) kada je Aleksandar Vučić pomenuo mogućnost da stranac dobije bitnu funkciju u rekonstruisanoj Vladi Srbije.

Izvori tog dnevnika tvrde da bi takav aranžman bio „velika dobit za Srbiju, koja bi doprinela boljem kvalitetu vođenja državnih poslova, naročito u oblasti ekonomije, a postoji i ozbiljna namera da se u Ministarstvo privrede dovede ‘ugledni britanski stručnjak’. Najveća dilema u realizaciji ovih planova mogla bi da bude mogućnost plaćanja ovakvih, svetski poznatih stručnjaka.“

Ovu vest demantovao je Frans pres: „Netačno. Ne znam o čemu je reč“, rekao je 30. jula agenciji Frans pres izvor blizak Stros-Kanu i opovrgao postojanje kontakata tog ekonomiste i srpskih vlasti.

Dominik Stros Kan bio je ministar finansija Francuske i direktor Međunarodnog monetarnog fonda. Vlasnik je konsultantske firme u Parizu i član nadzornog odbora Ruske regionalne razvojne banke. Ostavku na mesto šefa MMF-a podneo je 2011, pošto je optužen za seksualni napad na sobaricu u njujorškom hotelu s kojom je postigao dogovor o vansudskom poravnanju.

Ali, Stros-Kan čeka i na suđenje za svodništvo; reč je o povezanosti sa navodnom mrežom prostitucije u hotelu u Lilu, saopštili su 26. jula francuski tužioci.

Inače, srpskoj vladi u njenim naporima pomažu strani eksperti.

Ivan Simič je vršilac dužnosti direktora Poreske uprave od 1. februara 2013. Simič je rođen u Sloveniji, a pored slovenačkog ima i srpsko državljanstvo. Od 2006. do 2008. godine bio je direktor Poreske uprave Slovenije. Bio je član Fiskalnog saveta Slovenije. U avgustu 2012. godine Simič je postavljen za savetnika ministra finansija i privrede Srbije Mlađana Dinkića, zadužen za reformu poreskog sistema.

Ivan Simič je u ponedeljak, 29. jula, rekao da je Vladi Srbije „dao na raspolaganje svoj mandat iz moralnih razloga zbog pisanja lista Alo“, u kojem su, prema njegovim rečima, „objavljene neistine da izbegava plaćanje poreza“. Simič je od vlade zatražio „da odluči da li i dalje mogu da obavljam ovu funkciju, jer ne želim da radim u atmosferi tabloidnih pritisaka i laži koji su, pretpostavljam, posledica jednakog tretmana svih poreskih obveznika posebno kada je reč o blokadama računa zbog neizmirenih obaveza“.

Dve Hrvatice naredne dve i po godine radiće u Beogradu na projektu Evropske unije koji se finansira iz IPA fondova i čiji je cilj da pomogne Srbiji da uskladi zakonodavstvo s evropskim, olakša izradu propisa i omogući jačanje institucija. Reč je Tamari Obradović-Mazal i bivšoj poslanici HDZ-a Mariji Pejčinović-Burić.

Pejčinović-Burić je vođa projekta, a Obradović-Mazal glavna pravna savetnica.

Od Tamare Obradović-Mazal se očekuje da ona svojim znanjem pomogne Srbiji da uskladi svoje zakonodavstvo s evropskim. Za takvu ulogu je preporučuje prethodna karijera: bila je u pregovaračkom timu zamenik glavnog pregovarača, ali i državni sekretar u Ministarstvu ekonomije u vladama Jadranke Kosor i Ive Sanadera. U aktuelnoj vladi Hrvatske je bila zamenik ministra privrede Radimira Čačića, a hrvatsku administraciju je napustila 1. marta.

Dragoslav Grujić i Dokumentacioni centar „Vreme“
foto: reuters

foto: emil vaš / beta