Zaštitnik zaljubljenih
Živeo je u trećem veku, dakle, još uvek u doba progona hrišćana, u vreme vladavine rimskog cara Klaudija II Gotikusa. Bio je sveštenik i lekar. Jedna druga verzija kaže da sv. Valentin nije postojao, već da se iza tog imena krije Nimrod, biblijski „silni lovac“, koga su Rimljani zvali Valentin, od „valentius“ odnosno, „valens“, što znači „biti snažan, jak, moćan, silan“. U to doba veoma popularni Nimrod bio je u stvari narodni junak ili narodni Valentin. Ima i drugih tumačenja.
Šta kaže Crkva: Rigidne struje su protiv proslavljanja Dana zaljubljenih, ali je načelno taj praznik prihvaćen pre svega zbog ogromne popularnosti u narodu. Valentin je katolički svetac, a ikonografija i običaj darivanja kojim se obeležava praznik sveštenstvo smatra čistom amerikanizacijom sveta. Vremenom su ga prihvatili i pravoslavci, najpopularniji je upravo u Grčkoj, čija se Crkva smatra najzdravijom od svih pravoslavnih.
Šta im smeta: Dan zaljubljenih potiče iz Starog Rima gde se i jedino i veoma dugo proslavljao. Pre dolaska hrišćanstva na vlast, Rimljani su tog dana slavili paganskog boga Luperkusa u čiju je čast organizovana velika Lutrija – mladi muškarci izvlačili su iz kutije imena devojaka koje će im biti ljubavnice narednu godinu dana. Hrišćanske vlasti kasnije su preinačile običaj pa su se u kutiju stavljala imena svetaca koja su izvlačili muškarci i žene da bi se ugledali na osobine onog sveca kojeg im je Bog dodelio. (Možda je slučajnost – kod pravoslavaca Sveti sinod na sličan način bira patrijarha.) Da bi potpuno istisnula narodsku posvećenost Luperkusu, Crkva je taj dan proglasila Danom svetog Valentina, koji je zaista ubzo postao veoma popularan.
Zašto baš sv.Valentin: U doba kad je taj svetac živeo, rimski car Klaudije zabranio je venčanja u celom rimskom carstvu jer je smatrao da su oženjeni muškarci loši vojnici. Sveštenik Valentin ipak je tajno venčao jedan zaljubljeni par i zbog toga završio u tamnici. Sticaj okolnosti je hteo da mu dugi zatvorski dani i noći budu lakši zbog društva slepe tamničareve ćerke. Kad mu se smrt približila, Valentin joj je u poslednji čas poslao poruku ljubavi i zahvalio joj se na dobroti i društvu. U trenutku Valentinove smrti njegovoj voljenoj vratio se vid.
Otkud srce probodeno strelom: Do dana današnjeg za ovaj praznik ostao je vezan simbol čistog paganizma – mali gologuzi dečačić s krilima, lukom i strelom, koji je zapravo grčki bog Eros (rimski bog Kupidon), simbol plodske ljubavi. Bog Eros je po nagovoru svoje ljubomorne majke Afrodite trebalo da kazni prelepu devojku Psihu ljubavlju prema čudovištu, ali se on, kada ju je ugledao, momentalno zaljubio. Duge noći Bog i smrtna žena vodili su zabranjenu ljubav, pod jedinim uslovom za Psihu: da ga nikada ne sme pogledati. Ona je to ipak jedne noći učinila zbog čega je Eros ostavio. Ljubav je Psihu odvela čak i na vrata njegove razjarene majke Afrodite koja ju je mučila zagonetkama. Psiha je svojom upornošću zadivila i povratila svog dragana, a raznežio se i Zevs koji joj je kao venčani dar poklonio besmrtnost. Crveno srce probodeno strelom zapravo je simbol ljubavnom strelom probodenog Psihinog srca.
Šta slave pravoslavci tog dana: Svetog Trifuna.
Da li se i taj svetac zaljubljivao: Bože sačuvaj. Sveti Trifun je pravoslavni svetitelj iz III veka koji se praznuje na dan njegovog pogubljenja 1. februara po starom kalendaru (14. februar po novom). Nema nikakve veze s ovozemaljskim zaljubljivanjem, svoj kratki život (ubijen je u 21. godini) u potpunosti je posvetio Gospodu. U gradu Kampsadi bio je čuvar gusaka, ali je imao i dar da čini čuda i mnoge je izlečio molitvom. Tako i poludelu Gordu, ćerku rimskog cara Gordijana, koji ga je zbog toga obilato darivao. Sveti Trifun je sve razdelio siromasima. Mučio ga je i ubio namesnik sledećeg rimskog cara Akvilin, kojeg je nervirala sve veća slava Trifunove isceliteljske molitve.
Imaju li išta zajedničko sv. Trifun i sv. Valentin: Oba svetitelja su iz trećeg veka i obojici su (različiti) rimski imperatori odrubili glavu zbog vere u Hrista. Sv. Trifun je umro 248 a sv. Valentin 270. godine.
Iako nema naznake da li će biti vanrednih parlamentarnih izbora i da li će oni biti spojeni sa redovnim predsedničkim koji moraju da se održe do proleća 2027. godine, vlast se pokrenula na ovim nivoima. U tu svrhu pokrenula je inicijativu na tri nivoa – institucionalnom, digitalnom i stidljivom izlasku na ulicu. Vodeću ideju svega toga svojevremeno je formulisao SPS: “Ako se izbori organizuju kako treba, narod na njih ne mora da izlazi”
Jezik Teofila Pančića najviše je nalik lavini: kreće se ogromnom brzinom i krši sve pred sobom. Zatrpa li te – gotov si. Doduše, obrušiće se na tebe samo ako si zaslužio. Nije uočeno da je lavina poklopila bilo koga ko tu lavinu nije prizvao glupošću, bezobzirnošću, gmizavošću ili izborom da zaudara na fašizam
Iz (“levičarskog”) prsta isisana “Afera Arkadija” pokazuje nam, mimo uobičajenih prljavština dnevnopolitičke borbe na srpski način, dokle se dospelo u fenomenalnom civilizacijskom regresu koji je Srbiji donela Miloševićeva era
Da li se u Srbiji vodi rat generacija? Prema poznatim statistikama o podršci studentima, dvoje od troje penzionera podržava režim, a među radnim stanovništvom od 30 do 65 godina je sasvim suprotno – dvoje od troje podržava studente. To je jedna neobično velika neravnoteža koju režim eksploatiše, a koja se, s obzirom da je Srbija sve starije društvo, ne sme ignorisati
Važno je stalno podsećanje na ključne elemente vizije boljeg društva, bez rasplinjavanja i zbunjivanja. Takođe i na isti način, posredna sugestija delovanja nakon pada režima umesto pretnji, jer će pretnje konsolidovati masu onih koji će se uplašiti da će i oni biti na udaru iako nisu ideološki vojnici režima
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
