Sveci blago dele

Kada je Skupština Srbije u ponedeljak i utorak raspravljala o izmenama Zakona o vladi i o Zakonu o ministarstvima u prvi plan je izašlo to što novi kabinet ima 24 ministarstva, a 28 članova kabineta dok Austrija ima vladu od 14, Grčka od 17, Nemačka i Francuska po 18 članova kabineta, da zemlje u regionu imaju između 14 i 18 članova kabineta. Srbiji je blizu samo Makedonija sa 23.

Novi klasik Dragan Marković Palma tvrdio je da Srbija ima toliko problema da bi bilo malo i 40 ministara. Razložna predsednica poslaničkog kluba liste Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija branila je taj aranžman podsećanjem na to da novi kabinet u odnosu na sadašnji (24) i nije toliko glomazan. Žarko Obradović (SPS) podsećao je i na to da je koaliciona vlada Mirka Marjanovića iz 1994. imala 30 članova i izgurala ceo mandat, a ona iz 1998. imala je 36 resora, a da je posle 2000. bilo vlada i sa po sedam potpredsednika.

U toku rasprave stigao je amandman Marka Đurišića iz DS-a o smanjenju tog broja (Ministarstvo za manjinska i ljudska prava se spaja s Ministarstvom pravde). Pošto je Đurišić bio među 122 poslanika predlagača, to bi moglo da znači da njegov amandman postaje deo predloga, ali ovlašćeni predlagač Vlatko Ratković je u vreme kada je taj amandman već bio u proceduri govorio da je to ministarstvo od izuzetnog značaja. Mađarska koalicija je najavila da bi mogla da preispita podršku vladi, ako se ukine takvo ministarstvo.

O tome da su se sudarali funkcionalni princip s rezultatima koalicionih pregovora govori i ljutnja Milutina Mrkonjića (SPS) da su iz Ministarstva infrastrukture izdvojeni prostorno planiranje i građevina, odnosno Železnica i Putevi Srbije…

MANDAT: Da će Mirko Cvetković, dosadašnji ministar finansija, biti mandatar nove srpske vlade potvrđeno je u petak 27. jula uveče. To je odlučio predsednik Srbije Boris Tadić posle sednice Predsedništva Demokratske stranke koje su pre toga razdirale nesuglasice, koje su demokrate po temperamentu najpre same rastrubljivale po beogradskoj čaršiji, a onda s vrha stranke relativizovale i ublažavale.

Osim Cvetkovića, kao kandidati pominjani su i Vuk Jeremić, navodno kao favorit predsednika Republike i Bojan Pajtić iza koga je stajala većina članova užeg Predsedništva stranke. Pajtić, najzaslužniji za pobedu demokrata u Vojvodini, ipak je određen da vodi pokrajinsku vladu. Jeremić je, navodno, naišao na otpor zato što je mlad i što nije prošao partijsko sito, već je karijeru započeo kao predsednikov savetnik. Čulo se ponešto i o tome da se američki ambasador ljutio zbog njegovog kritičkog stava prema Bušovoj administraciji, ali u utorak, kada je nastajao ovaj tekst, izgledalo je da će Jeremić opet biti ministar spoljnih poslova.

Cvetkovićevo iskustvo je ekonomsko, što mu daje prednost u suočavanju s najtežim problemima u Srbiji, kao što su spoljnotrgovinski deficit, nezaposlenost, neiskorišćenost resursa, rastuće socijalno raslojavanje i dolazeća energetska kriza. Nagovešteno je da će vrlo brzo biti podneti na ratifikaciju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, zbog čijeg je osporavanja od strane narodnjaka pala prethodna vlada, i ratifikacija gasnog sporazuma sa Rusima, koju su odlagale demokrate i G17 plus.

Treći veliki projekat koji je započela prethodna vlada je pod većim znakom pitanja.

Austrijski konzorcijum Alpina-Por zatražio je da vlada prihvati mogućnost produženja milijardu evra vrednog koncesionog ugovora za izgradnju autoputa Horgoš–Požega sa 25 na 30 godina, a sadašnje Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je predložilo da se ugovor o koncesiji raskine, a da država preuzme izgradnju autoputa iz budžeta ili pomoću javnog duga…

OSPORAVANJA: Iz opozicije se čulo ironično pitanje da li to gospodin Cvetković kao igrač preferansa zapravo licitira koliko će biti ministarstava… Predložen kao nestranački kandidat, Cvetković će predsedavati vladi koju su partijski lideri već sastavili u koalicionoj trgovini, prvo je određen sastav vlade pa mandatar, što znači da će mu biti teško da nametne neophodni autoritet, a da upravljanje vladinom većinom koju čini 11 partija iz četiri koalicije, neće biti jednostavno. Opozicija je pritiskala u to bolno mesto („čekajte da vam Dana sedne na grbaču“, Nikolić).

Radikali i narodnjaci tvrde i da se uvođenjem institucije zamenika premijera krši Ustav u kome postoje samo premijer, potpredsednik vlade i ministar.

Od strane opozicije osporavano je i rešenje po kome premijer može imati zlatni glas koji bi mogao da upotrebi onda kad nije moguće doneti odluku zbog pata karata u vladi. Predsednik Zakonodavnog odbora Ristić (DS) tvrdio je da ovakva rešenja postoje u Sloveniji i Hrvatskoj, da i to pravilo važi i u našem ustavnom sudu. S Ristićem su se oponenti malo sprdali podsećajući na njegovo svojevremeno tumačenje da Skupština Srbije zapravo nema 250 nego 248 poslanika.

Rekavši da niko ne može da krši Ustav zbog svojih koalicionih potreba, predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović je u tom kontekstu na startu nove parlamentarne sezone dao znak da evoluira u legalistu – od nekoga ko je osporavao donošenje Ustava iz 2006. predstavio se kao ustavobranilac, što je jedna od zanimljivijih promena koje su se dale uočiti. Svojevremeni pravni nihilizam vladajuće elite kojoj je pripadao on je obrazlagao činjenicom da su tadašnja ustavna rešenja bila zapravo konstruisana da onemogućavaju tranziciju, ali da je sada godina 2008.

HUMOR: U zanimljive obrte spada i onaj trenutak kada je Aligrudić iz DSS-a ironično tvrdio da je u opisu nadležnosti zamenika premijera nacrtan dežmekasti Dačić. Obradović (SPS) je pozvao narodnjake da se ne ljute toliko, pošto su oni nešto slično nudili u pregovorima. Kad je Aligrudić to negirao i pojačao ljutnju, Nikolić ga je upozorio da bira reči da ne bi bila ugrožena koalicija radikala, narodnjaka i SPS-a u Beogradu, a Aligrudić je, spuštajući loptu, ponovio da će se DSS tog sporazuma držati…

Poslovično sumorne, snuždene, osorne i zamišljene narodnjake sada je krasio „smeh obešenog“ – novu vladajuću koaliciju su nazivali „semafor koalicija“ (crveno-žuto-zelena), tvrdili su da SPS i DS spaja 4. jul, samo što je za jedne to Dan borca, a za druge američki Dan nezavisnosti.

Humor naših parlamentarnih rasprava je inače bajat. Valtazar Bogišić (7. XII 1834. – 24. IV 1908, autor studije „Pravni običaji Slovena“) sigurno se prevrće u grobu zbog tolikog ponavljanja njegove izreke „Što se grbo rodi vreme ne ispravi“. I tako dalje i tome slično.

LIČNI OPIS RESORA: Više nego što se to ranije dalo primetiti radikali su svoju retoriku prilagodili pravno-proceduralnom žargonu, ali su na momente koristili stari repertoar. Predsednika Republike nazivali su „žuti diktator“ i „veća šteta od četiri godine suše u Srbiji“ (Krasić). Za pojedine poslanike i ministre olako su upotrebljavali uvredljiv izraz „lopuža“ tvrdeći da je to njihova politička ocena…

Veroljub Stevanović, poslanik ZES-a i gradonačelnik Kragujevca, na to je kazao da je on kao „kriminalac“, kako ga je nazvala Vjerica Radeta (SRS), ubedljivo pobedio u Kragujevcu, da je to ono što o njemu ljudi misle. Tvrdio je da on prima jednu platu, a da je odlučio da bude i poslanik zato što tako lakše može završiti poslove za svoj grad. Na toj krivini ga je dočekao upravo kolega Kragujevčanin, Tomislav Nikolić (SRS), upozorivši da upravo u takvom svršavanju poslova postoji konflikt interesa – jer Skupština Srbije nema veće predsednika opština.

U toj polemici je bilo i izliva velikodušnosti u šta spada i Nikolićeva konstatacija da ako Fijat počne da proizvodi u Kragujevcu, Stevanović treba da ostane doživotno na vlasti. Naravno, i ta verbalna velikodušnost se završila obrtom na račun Mlađana Dinkića. Zamerano je što su u opisu nadležnosti „njegovog“ ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj upisana i skijališta. Čulo se i ironično pitanje zašto nije, na primer, predviđeno ministarstvo za besplatne akcije.