Rat na relaciji navijači – uprava Partizana dobio je nove razmere Apelom za slobodan Partizan koji su potpisali bivši igrači kluba, njih skoro 80. Legende kluba iz Humske ponavljaju zahtev za smenom uprave, a taj se zahtev godinama uzvikuje na tribinama i na protestima navijača. Međutim, rukovodstvo u liku Milorada Vučelića i Miloša Vazure i dalje odoleva pritiscima. Da li je konačno došao trenutak da se na ovu, isuviše dugu priču, stavi tačka i da se “parni valjak” prepusti nekome ko bi njime bolje upravljao
Loši rezultati, dominacija Crvene zvezde u domaćoj ligi, neispunjena obećanja, oronuo stadion, nezadovoljni igrači i nemar aktuelnog rukovodstva – ukratko, Fudbalski klub Partizan pamti daleko bolje dane. Višegodišnje nezadovoljstvo navijača zbog stanja u kom se našao klub odavno se prelilo sa stadiona na ulice, koje su za ogroman broj pristalica “crno-belih” zamenile tribine u Humskoj.
“Uprava napolje”, dve su reči koje se najčešće čuju na utakmicama Partizana. Ove dve reči su nedavno osvanule i preko cele istočne tribine. Ipak, uprkos brojnim protestima, saopštenjima i skandiranjima, kako na tribinama, tako i van njih, rukovodstvo “crno-belih” se i dalje grčevito drži za svoje fotelje.
Tu se, pre svega, dva imena – predsednik kluba Milorad Vučelić i generalni direktor Miloš Vazura. “Posmatramo klub koji volimo i vidimo bolesnika u terminalnoj fazi, a ništa ne možemo da uradimo da mu pomognemo. Donekle postoji krivica i nas kao navijača zbog toga što smo dozvolili da to sve prođe, da se oni ne obraćaju nikom i ne polažu račune nikome”, kaže za “Vreme” dugogodišnji navijač “crno-belih” Vili Carević.
I nešto mlađi navijači dele slično mišljenje. Dvadesetdvogodišnji Miloš Zekić, praunuk nekadašnjeg predsednika Jugoslovenskog sportskog društva generala Zekića, po kome je i dobio ime, ističe za “Vreme” da je “jako teško gledati propadanje onog što voliš od malena, a još je teža misao da rešenje nije ni na vidiku”.
APEL ZA SLOBODAN PARTIZAN
Uprava Partizana je do sada ostajala gluva na povike sa tribina. Međutim, okolnosti rata na relaciji navijači–uprava su se promenile. Borbi protiv aktuelnog rukovodstva prvi put su se, imenom prezimenom, pridružili i bivši igrači kluba. Apel za slobodan Partizan potpisali su ljudi koji su ostavili trag u detinjstvu nekoliko različitih generacija: od Ivana Golca, Nikice Klinčarskog, Dževada Prekazija i Zvonka Varge, preko Gorana Bogdanovića, Damira Čakara, Gorana Troboka i Saše Ilića – koji je za Partizan odigrao čak 876 utakmica – pa sve do Vladimira Stojkovića, Lazara Markovića i Nikole Ninkovića. Ukupno njih 79 stoji iza apela u kom se traži odgovornost uprave, kako kažu, otetog i zarobljenog kluba.
“Revoltirani nečasnim radnjama rukovodećih ljudi Kluba koji su uzurpirali pravo i pravdu i koji, kršenjem zakona, ovlašćenja i Statuta FK Partizan, Klub vode u propast, mi – bivši igrači, treneri i istaknuti sportski radnici – zahtevamo od pravosudnih organa Republike Srbije, državnih institucija i nosilaca izvršne vlasti da se bez odlaganja uključe u rešavanje situacije u FK Partizan. Stojimo čvrsto ujedinjeni i odlučni da u toj borbi istrajemo, da bi se konačno stalo na put protivzakonitom delovanju nelegalno izabranih organa Uprave i daljem unižavanju i urušavanju Kluba, koji tumara kroz noć kao olupina nekad veličanstvenog gorostasa”, piše u ovom apelu.
Zahtevi su izričiti, a najvažnije tačke uključuju neopozive ostavke svih rukovodećih organa kluba, uključujući potvrdu ostavke predsednika, neopozive ostavke generalnog direktora i članova Upravnog odbora, raspuštanje sadašnjeg saziva Skupštine i neopozive ostavke svakog od 41 predstavnika. Takođe, zahteva se i uvođenje privremenih mera u FK Partizan u skladu sa zakonom, inicijativa za hitno sazivanje izborne skupštine FK Partizan na kojoj bi se izglasao novi Statut Kluba i hitno sprovođenje istražnih radnji javnog tužioca protiv rukovodilaca FK Partizan na osnovu Članova 224a i 227 Krivičnog zakonika koji se odnose na krivična dela protiv privrede.
“RIBA SMRDI OD GLAVE”
Jedan od potpisnika apela je i Dževad Prekazi, legendarni fudbaler Partizana i reprezentativac Jugoslavije, koji je u Humskoj proveo devet godina. On kaže za “Vreme” kako ne veruje da će uprava svojevoljno napustiti svoje funkcije.
“Da su hteli svojevoljno da ih napuste, učinili bi to pre nekoliko godina. U sportu, pogotovo fudbalu, posle loših rezultata ljudi bi trebalo da odu i da dođe neko drugi. Ili da sazovu skupštinu na kojoj će se izabrati novi predsednik i nova uprava. Njima to nije palo na pamet ni posle svih katastrofalnih rezultata. I dalje su tu. Ko ih tu drži – to ne znam. Pretpostavljam da imaju debelu zaleđinu”, ističe nekadašnji prvotimac “crno-belih”.
Ipak, Prekazi veruje da do promena može doći: “Više se ne može trpeti urušavanje jednog velikana kao što je Partizan. Neko je to gradio godinama, od 1945. pa na ovamo. Nadamo se da ćemo naći način da uspešno prebrodimo najveću krizu koja je ikad zadesila FK Partizan i, uopšte, Jugoslovensko sportsko društvo. Ja sam uvek optimista. Da se ne nadam, ne bih uopšte prilazio tome”.
Tužan je bivši fudbaler Partizana i Galatasaraja i zbog načina na koji se rukovodstvo “crno-belih” ophodi prema klupskim legendama.
“Poznajući šta se dešava već dugi niz godina u Partizanu, to je strašno bolno. Meni nisu produžili ugovor u akademiji samo zato što sam u jednom intervjuu rekao da ‘riba smrdi od glave’. Smeta im istina. S najboljim namerama sam došao, a oterali su me kao krpu. Nisam jedini. To su uradili mnogima. Nikici Klinčarskom, koji je najveće utakmice igrao u Partizanu. Pa pokojnom Moci Vukotiću. Turniru koji su napravila njegova deca niko iz Partizana nije prisustvovao. To je sramota. Časni, dobri, pošteni ljudi koji su napravili karijere – to njima smeta. I naravno da im smeta, jer ko su oni? Ko su ti ljudi koji vode klub, koje, izuzev Milorada Vučelića, niko ni ne zna?”
PREKO KUMOVSKIH VEZA
Odgovor na pitanje “ko su oni” nije teško dati. Istovremeno, njihova radna biografija u deceniji vođenja Partizana može dati odgovor na drugo pitanje – kako je klub iz Humske postao senka nekadašnjeg velikana.
Prvi na pozornicu stupa Miloš Vazura. On je u Humsku došao 2014. godine, na inicijativu tadašnjeg potpredsednika Jugoslovenskog sportskog društva Vojislava Nedića, oca Novaka Nedića, generalnog sekretara Vlade Srbije i člana Srpske napredne stranke. Nedić mlađi je, igrom slučaja, i kum Miloša Vazure. Tako je 27-godišnji Miloš, prilično oskudne biografije – u kojoj je najznačajnija stavka bila to što je dve godine bio savetnik i pomoćnik tadašnjeg ministra pravde Nikole Selakovića – dospeo na najodgovorniju poziciju u FK Partizan zavalivši se u fotelju generalnog direktora. U njoj se nalazi i deset godina kasnije.
Odnos Miloša Vazure prema klubu možda najbolje opisuje anegdota iz 2017. godine. Tada je Partizan, vođen trenerom Markom Nikolićem, uspeo da osvoji titulu državnog prvaka. Međutim, šampionska parada navijača “crno-belih” na ulicama Beograda protekla je bez pehara jer je Miloš Vazura odlučio da trofej odnese na svadbu prijatelja. Prema navodima medija, tamo su ga ukrali navijači Crvene zvezde, pa je Vazura morao da plati da mu se trofej vrati. Da li je ceh platio iz svog džepa ili iz kase kluba, do danas nije poznato.
Dobro obavešteni izvor “Vremena”, čije je ime poznato redakciji, potvrđuje da je Vazura na funkciju postavljen po partijskom ključu.
“Srpska napredna stranka je 2012. počela da ulazi u institucije i organe, a FK Partizan je tome uspeo da odoli oko dve godine. Tada je izvršeno porobljavanje, odnosno harmonizacija sa državom. Partizan, poput nekih drugih struktura, nije imao puno sreće jer su mu zapali, rekao bih, zlonamerni i nesposobni ljudi. Miloš Vazura je ubačen u Partizan po partijskom ključu, kao kum Novaka Nedića. Momak koji je pre toga organizovao isključivo aspolventske ekskurzije na Pravnom fakultetu postavljen je na mesto sa kog bi trebalo da vodi vrlo kompleksan sistem. Kako je to moguće”, pita se naš sagovornik.
On dodaje da Vazurinu ulogu u Partizanu opravdavaju rezultati kluba u prethodnim godinama. “Učinak može da se analizira sa različitih strana, i rezultatski i organizaciono i infrastrukturno… Sa koje god strane se pogleda, katastrofalan je. Prosto je nemoguće da neko do te mere ne ume da radi posao koji mu je dodeljen”.
MILORAD VUČELIĆ – OSIGURAČ I AMORTIZER
Dvojac ne bi bio potpun bez predsednika FK Partizan Milorada Vučelića. Ako je Vazura na funkciju stupio kao čovek potpuno nepoznat javnosti, za njegovog starijeg saradnika to se svakako ne može reči. Vučelić na mesto predsednika Partizana dolazi 2016. godine, nakon višemesečnih natezanja i nekoliko neuspelih izbornih skupština. Njegova radna biografija je bogata. Poznat je kao nekadašnji visoki funkcioner SPS-a i generalni direktor RTS-a iz vremena Miloševićevog režima, a danas kao glavni i odgovorni urednik “Novosti” i osnivač nedeljnika “Pečat”.
Međutim, njegova trenutna funkcija u Partizanu nije jasna. On je, zvanično, prošlog leta – po drugi put – podneo ostavku, da bi u narednim mesecima nastavio da se pojavljuje na događajima u funkciji predsednika kluba. Statut Partizana nalaže da se on, nakon podnošenja ostavke, na toj funkciji može zadržati najviše 30 dana. Naš izvor objašnjava da je, po statutu, novi predsednik morao da bude izabran u roku od mesec dana, kao i da je, po slovu zakona, Upravnom odboru istog trenutka kada je Vučelić podneo ostavku prestao mandat.
“Mimo statuta, vidim ga kao neku vrstu osigurača u Partizanu, koji je politički postavljen da, na neki način, amortizuje pritiske odozdo i odozgo”, smatra naš sagovornik. On dodaje i da je Vučelićeva gromobranska uloga jasna iz anegdote od pre sedam godina, kada je Partizan poslednji put odneo titulu državnog prvaka.
“One čuvene 2017. godine, kada je Partizan osvojio titulu, negde od 15 do 20 hiljada navijača otišlo je u Niš da brani prednost na tabeli. Više ljudi na zapadnoj tribini stadiona Čair posvedočilo je da je Vučelić polovinu vremena proveo na telefonu, navodno razgovarajući sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem, koji se u tom trenutku vraća iz Kine i drži mu besni monolog zbog skandiranja navijača Partizana”.
Upitali smo klub iz Humske koju ulogu Milorad Vučelić danas obavlja u Partizanu i da li je i dalje na poziciji predsednika kluba, ali do pisanja ovog teksta nismo dobili odgovor.
ORONULA GRAĐEVINA U HUMSKOJ
Rezultatski, Partizan sedam godina uzastopno nije šampion Superlige. Trofeju je bio najbliži u sezoni 2021/22. kada je ostao dva boda ispod Crvene zvezde. Narednu sezonu je završio na četvrtom mestu na tabeli, pritom pretrpevši neke od najtežih poraza u svojoj istoriji – primer je utakmica protiv Mladosti GAT u dvorištu “crno-belih” završena sa 0:4 u korist gostiju.
Organizaciono i infrastrukturno – stadion Partizana ni u jednom aspektu ne može da parira domu večitog rivala. Iako i “Rajko Mitić” ima svoje nedostatke, nalazi se u neuporedivo boljem stanju. Istina je da Crvena zvezda, poslednjih godina redovni učesnik grupne faze evropskih takmičenja, ima i znatno veće prihode od svog rivala. Međutim, to ne opravdava činjenicu da je stadion Partizana celog prošlog leta bio bez struje. Ili to da tunel za izlaz na teren liči na ruševine. Ili što je drvenarija u loži za novinare izlepljena selotejp trakom.
Znaju se u Humskoj 1 prioriteti. Kada je svečana loža na stadionu u septembru prošle godine demolirana, nije trebalo dugo da se vrati u pređašnje stanje. Revoltirani navijači su uništili stolice i na zidovima lože ostavili poruke upravi “crno-belih” ponovo ih pozivajući na odgovornost. Međutim, zidovi su ubrzo prekrečeni, uništene stolice ekspresno zamenjene, a oni koji u njima sede nastavili su da rade ono što najbolje znaju – a to je ignorisanje.
BEG I TUŽBA NEMANJE JOVIĆA
Finansijsko stanje “parnog valjka” iz godine u godinu je sve lošije. Danas Partizan duguje više od 35 miliona evra prema izveštaju koji je prošle godine objavila Agencija za privredne registre. U poređenju sa tim, na kraju 2014. godine – prve godine Miloša Vazure u klubu – Partizan je imao dug od oko 15 miliona evra.
Iako je Milorad Vučelić po funkciji iznad Miloša Vazure, glavna meta besnih navijača je, ipak, sportski direktor. Pored pomenutih skandala, Vazura je posredno odgovoran i za dešavanja na terenu. Preciznije, za igrače koji, neisplaćeni, glavom bez obzira beže iz Humske. Najsvežiji je slučaj Ksandera Severine, koji je u februaru napustio klub zbog zaostalog bonusa i zatražio raskid ugovora. Tadašnji šef stručnog štaba Igor Duljaj lično je otputovao u Holandiju da vrati odbeglog vezistu.
Severina se vratio, ali mnogi drugi nisu. Među njima su najslikovitiji slučajevi Takume Asana i Nemanje Jovića. Jović je u leto 2023. godine dobio raskid ugovora sa Partizanom na osnovu neisplaćenih zarada. Nekadašnji đak Partizanove škole, a kasnije prvotimac “crno-belih”, u maju je dobio i sudski spor protiv bivšeg kluba pred Sudom za sportsku arbitražu u Lozani. Zapravo, tamo je samo potvrđena presuda Fudbalskog saveza Srbije, pa će Partizan morati da isplati bivšem igraču više od 250.000 evra zbog neisplaćenih zarada, ali i bonusa za potpisivanje ugovora.
DOBRO POZNATI ŠABLON
Dve godine pre Jovića Humsku je napustio Takuma Asano. I od Japanca je na adresu Partizana ubrzo stigla tužba zbog neisplaćene zarade. I ovaj put je presudio Sud za sportsku arbitražu u Lozani, koji je potvrdio dugovanje i naložio Partizanu da isplati japanskog internacionalca i troškove postupka. Prethodno je FIFA presudila da se radi o sumi od oko 460.000 evra.
Dobro upućeni sagovornik “Vremena” objašnjava da su ovi slučajevi dovoljni pokazatelji kako Miloš Vazura nije kompetentan da vodi Partizan.
“U bilo kojoj demokratskoj državi, neviđeno je da funkcioner koji dva puta na sudu izgubi proces vođen protiv njega zbog zanemarivanja javnog dobra ostane na toj funkciji. Govorim o slučajevima Asano i Jović. Utvrđeno je da Joviću 42 meseca nije uplaćeno zdravstveno i socijalno osiguranje. Radi se o momku koji potiče iz Partizanove škole i koji je pre tri godine bio zvezda promotivnog spota, igraču na koga se ozbiljno računalo i za čiji se transfer verovalo da će doneti veliki novac klubu”, ističe naš izvor.
Partizan je zbog dugovanja kažnjen uslovnom zabranom registracije novih fudbalera u naredna tri prelazna roka. Ukoliko ne isplati dugove, vicešampion Srbije će na pojačanja moći da računa tek od 2026. godine. Kako je preneo “Sportklub”, pretpostavlja se da se radi upravo o neizmirenim dugovanjima Japancu.
Jović i Asano nisu izuzeci. Oni su potvrda šablona po kojem čelnici Partizana posluju. To je potvrdio i Igor Duljaj u oktobru 2023. godine kada je nakon utakmice sa Spartakom iz Subotice sa mesta trenera rekao da igrači ne primaju plate, da mora da razmišlja o tome da li su platili kiriju i hoće li doći neko da ih izbaci iz stana.
PROFESIONALNI, VREDNI I PARTIZANOVI LJUDI
Kada se sve sabere – nezainteresovana uprava, loši rezultati i milionsko dugovanje – šta preostaje istinskim navijačima “crno-belih” kao rešenje za spas kluba? Proslavljeni fudbaler Dževad Prekazi veruje da bi dolazak pravih ljudi mogao da bude lek. “Stara izreka je da na mladima svet ostaje. Partizan bi trebalo da preuzmu ljudi bez ikakvog ličnog interesa u tome. A ne oni koji dođu u Partizan misleći da su bogovi. Ne, dolazi se da se klub učini boljim nego što je to učinila prethodna uprava”, kaže on.
Dobro upućeni sagovornik “Vremena” daje i jednačinu za idealno rukovodstvo Partizana. “Za sve godine koliko pratim ovaj klub, Partizan je tri godine imao nešto što je ličilo na upravu koja je profesionalna, vredna i vodi računa o interesu kluba. To je period kada je Gordan Petrić bio generalni sekretar, Ivan Tomić sportski direktor, a Slaviša Jokanović trener. To je bila postavka ostvarenih sportskih radnika koji su Partizanovi ljudi, sa mnogo relevantnog međunarodnog iskustva. To su tri kvaliteta koja duboko verujem da idealan kandidat mora da poseduje. Bojim se da su danas ova tri kvaliteta u drugom planu u odnosu na podobnost i neku vrstu prećutne saglasnosti koja mora da bude data sa vrha države”, ocenjuje naš sagovornik.
On dodaje da je do njega došlo ime Stojana Dangubića, preduzetnika i predsednika Košarkaškog kluba “Hercegovac” iz Gajdobre, kao potencijalnog kandidata za novog generalnog direktora kluba. Pre svega, ističe naš sagovornik, radi se o velikom partizanovcu i čoveku koji nije kompromitovan.
Dangubić je za “Vreme” potvrdio kako je dobio ponudu da uđe u Upravni odbor kluba, ali i da je istu odbio. Kako je rekao, iako voli Partizan, ne bi želeo da “bude deo ove priče”.
A na tu priču bi, po svemu sudeći, uveliko morala da se stavi tačka.
Ovih 10 godina, Vazura (na slici) je bio akter brojnih kontroverzi i skandala. Nedićeve bliske veze sa vođama navijačkih grupa prelile su se i na generalnog direktora Partizana. Kao jedan od čelnika kluba, navodno je Vazura godinama održavao bliske odnose sa navijačkom grupom “Janjičari” koju je predvodio Aleksandar Stanković, a kasnije preuzeo Veljko Belivuk. Vazurino ime pominjalo se u poznatom slučaju koji se vodio protiv Belivuka – onom za ubistvo Vlastimira Miloševića. Naime, Belivuk je na saslušanju tvrdio da je u vreme ubistva spavao, ali da se tog dana oko podneva našao upravo sa Vazurom na stadionu Partizana. Generalni direktor Partizana nikada nije ispitan u vezi sa ovim tvrdnjama.
U maju 2017. Vazura je uhapšen pošto ga je na Voždovcu zaustavila policija i u njegovim kolima pronašla pištolj. Pošto mu je ovo bio prvi prestup, iskoristio je oportunitet, odnosno – uplatio je 400.000 dinara u humanitarne svrhe da bi tužilaštvo obustavilo postupak. Četiri godine kasnije, protiv njega je pokrenuta istraga zbog sumnje za zloupotrebu službenog položaja. Preciznije, tužilaštvo ga je sumnjičilo za malverzacije prilikom sklapanja ugovora između fudbalskog i biciklističkog kluba Partizan tvrdeći da su ovi ugovori bili fiktivni. Ipak, Više tužilaštvo u Beogradu obustavilo je postupak protiv Vazure i još tri osobe pošto su uplatili gotovo 2,5 miliona dinara u humanitarne svrhe.
Godinama se kao rešenje za bolesno stanje srpskog fudbala navodi privatizacija klubova. Predsednik Pokreta slobodnih građana i deklarisani navijač “crno-belih” Pavle Grbović kaže za “Vreme” da je ova solucija i dalje daleko. Pre svega, kako smatra, zbog nepostojanja političke volje.
“Problem je što uprave klubova u našoj zemlji, a pre svega uprave Partizana i Crvene zvezde, zavise neposredno od državnog vrha. Ceo sistem je tako ustrojen da će od nečijih simpatija ili prezira prema jednom od tih klubova zavisiti nečiji uspeh”, kaže Grbović i dodaje da su i Partizan i Crvena zvezda “idealni poligoni za namirivanje stranačkih kadrova”.
“Ti klubovi su veoma primamljivi za stranačko rukovodstvo i zbog odnosa sa menadžerima i velikog procenta koji mogu da dobiju prilikom transfera igrača. Koruptivni potencijal učešća u fudbalskim klubovima Partizan i Crvena zvezda je gotovo neograničen”, dodaje naš sagovornik i objašnjava da je upravo to razlog zbog kojeg vladajuća struktura drži oba kluba u šakama.
“Mislim da se SNS nikada neće odreći mogućnosti da mešetari kroz klubove, a dokle god se to bude dešavalo, mi ćemo imati smenjivanje na prvom mestu na tabeli u domaćoj ligi u zavisnosti od toga da li je na čelu države rukovodstvo koje više favorizuje jedan ili drugi klub, ali bez ikakve šanse da bilo koji od njih napravi neki iskorak na međunarodnoj sceni”, zaključuje Grbović.
Osim sukoba sa navijačima, Milorad Vučelić (na slici) nije u prijateljskim odnosima ni sa prvim čovekom Košarkaškog kluba Partizan Ostojom Mijailovićem.
Mijailović je u martu prošle godine izglasan za novog predsednika Jugoslovenskog sportskog društva Partizan (JSD), nasledivši na tom mestu upravo Milorada Vučelića. Međutim, predsednik fudbalskog kluba nije bio preterano raspoložen da funkciju prepusti mlađem kolegi koji je takođe blizak SNS-u.
Tako je buknuo rat između dvojice funkcionera, koji do danas ne jenjava. Upravni odbor JSD je prošle godine uveo prinudnu upravu u fudbalski klub – drugim rečima, smenio tandem Vučelića i Vazure – i raspustio skupštinu fudbalske sekcije. Međutim, FK Partizan je zatim saopštio da istupa iz Jugoslovenskog sportskog društva. Odlukom skupštine fudbalskog kluba, Milorad Vučelić je ostao predsednik, Ivan Ćurković počasni predsednik, a Miloš Vazura generalni direktor, čime je ignorisana odluka JSD-a.
Statut kluba praktično onemogućava promene institucionalnim putem. Član 39 Statuta propisuje da se novi saziv skupštine bira tako što Upravni odbor konstatuje izbornu listu kandidata koju mu je uputila Klupska izborna komisija i upućuje je aktuelnom sazivu skupštine na odlučivanje. U članu 40 navodi se da skupština javnim glasanjem odlučuje o sastavu narednog saziva skupštine.
Član 48 Statuta zatim propisuje da novi saziv skupštine, kada za to dođe vreme, bira predsednika, članove Upravnog odbora, članove Nadzornog odbora, generalnog direktora i počasnog predsednika kluba.
U prevodu, prema Statutu kluba, postoji zatvoren sistem biranja i odlučivanja. Upravni odbor konstatuje listu kandidata za skupštinu, a ista ta skupština, nakon što je izglasana, odlučuje o tome ko će biti funkcioneri kluba. Tako se krug zatvara.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Na prvom učešću na Evropskom prvenstvu posle 24 godine naša državna reprezentacija nije se proslavila i završila je učešće nakon prvog kruga na poslednjem mestu u grupi, uz dva remija i jedan poraz. I što je posebno razočaravajuće, uz bezidejnu i dosadnu igru, kakvu je malo ko pružio tokom prve faze turnira u Nemačkoj
Znalo se, nažalost, da će navijači nekoliko balkanskih zemalja praviti najviše problema organizatorima i policiji. Više nikoga ni ne iznenađuje što se, osim na terenu, brukamo i na tribinama i ulicama nemačkih gradova. Potvrdilo se ponovo pred celim svetom da su mnogi “na ovim prostorima” i dalje zatrovani i zaslepljeni mržnjom, i zahvaljujući takvima čini se da brojni ljubitelji fudbala širom Evrope, a i sami organizatori, jedva čekaju da nam svima “vide leđa”
