Da li će se na pomoćnim vojnim aerodromima koje koristi Vazduhoplovni savez Srbije igrati golf i uzgajati pečurke, a ako neće, zašto neće
Pre nešto više od dva meseca u domaćoj štampi se pojavila informacija da šest vojnih aerodroma C kategorije odlazi „na doboš“. Aerodromi „Lisičiji jarak“ u Beogradu, „Mira“ u Leskovcu, „Pančevo“ u istoimenom gradu, „Glibovac“ u Smederevskoj Palanci, „Odžaci“ u Trsteniku i aerodrom „Ečka“ u Zrenjaninu našli su se na spisku nepokretnosti ponuđenih na prodaju, koji je Vojska Srbije i Crne Gore objavila na svom sajtu i u određenim sredstvima javnog informisanja.
Prodaji se prvi (i jedini) usprotivio Vazduhoplovni savez Srbije (VSS), jer se svih šest aerodroma trenutno nalazi pod zakupom aeroklubova i koristi u svrhe sportskog vazduhoplovstva, pa je otud, smatraju u VSS-u, bilo logično da Vojska o svojim namerama prethodno obavesti njih. S obzirom na to da to nije učinjeno, u VSS-u pretpostavljaju da je prodaja aerodroma „gotova stvar“ i upozoravaju da će ovaj „vojni manevar“ naneti ogromnu i nenadoknadivu štetu Republici Srbiji i otvoriti niz značajnih imovinskih i pravnih problema koji su u suprotnosti sa Ustavnom poveljom i sa Zakonom o sprovođenju Ustavne povelje. Sudeći prema do sada objavljenim novinarskim tekstovima i po rečima čelnika Vazduhoplovnog saveza Srbije, sudbina ovih aerodroma je da, nakon prodaje, postanu golf tereni, unosno građevinsko zemljište ili poljane za uzgoj pečuraka. Istovremeno, na desetine domaćih aeroklubova ostaje bez svojih vazdušnih luka, bez takmičenja, aeromitinga i sličnih aktivnosti, a Srbija, praktično – bez sportskog vazduhoplovstva. Vojni krugovi, međutim, tvrde suprotno.
ZAMENA TEZA: „Vojska Srbije i Crne Gore neće prodavati vojne aerodrome. Bar ne u skorije vreme i svakako ne bez saglasnosti Vlade Republike Srbije“, kaže za „Vreme“ referent vojnog katastra Vojske Srbije i Crne Gore Slaviša Božić. „Vojska za ove aerodrome nije raspisala ni javni konkurs, niti ih je do sada ponudila bilo kome. Tender za ove aerodrome nije čak ni u pripremnoj fazi. Oni su samo uvršteni u spisak objekata predviđenih za otuđenje. Ovde je reč samo o različitom tumačenju onoga što su ljudi iz Vazduhoplovnog saveza Srbije videli na našem sajtu.“ Vojska je, objašnjava Božić, prošle godine krenula u pripremni postupak prodaje bezmalo 200 vojnih kompleksa, a u tom postupku za sada uopšte nisu aerodromi C klase.
U VSS-u smatraju da Vojska SCG ni u kom slučaju, i ni u kom trenutku, nije pravno ovlašćena za prodaju navedenih kompleksa. Spisak razloga koji se navode u prilog ovome je poduži, ali kao glavni se navode sledeći: sporni kompleksi se ne nalaze u vlasništvu VSCG, već u vlasništvu Republike Srbije, te su otud za njihovu prodaju ovlašćeni jedino republički organi; u vreme primanja aerodroma, tadašnja Vojska Jugoslavije (VJ) je kod većine kompleksa upisana kao korisnik nepokretnosti, a ne kao njihov vlasnik; ista VJ nikada nije izvršila kupovinu predmetnih nepokretnosti, već su kompleksi samo dati na korišćenje sa namenom da se koriste kao aerodromi C klase, odnosno kao pomoćni aerodromi. Ključno je, upozoravaju u VSS-u, to da Ustavna povelja predviđa da VJ može zadržati samo imovinu neophodnu za obavljanje svojih zadataka. Sva ostala imovina koja nije neophodna za izvršavanje vojnih zadataka pripada republikama na čijoj se teritoriji nalazi. Shodno tome, sva imovina koju je vojska oglasila za višak, automatski mora postati imovina Republike Srbije, odnosno vojska nema pravo da njome raspolaže.
„Pre svega, Zakon o imovini državne zajednice još nije donet“, kaže Božić, „što se tiče ovih aerodroma i što se tiče zemljišta koje čini aerodromske komplekse, to zemljište je u vlasništvu Republike Srbije i tu ništa nije sporno. Međutim, to da je ‘vojska samo korisnik’ se po mom mišljenju pogrešno protumačilo. Vojska, naime, ima pravo korišćenja na državnoj imovini. Država jeste vlasnik te imovine i baš kao takva ona i dodeljuje pravo korišćenja državnim instutucijama, pa i vojsci. Vojska, jasno, nema ingerenciju da proda te komplekse bez prethodno pribavljene saglasnosti vlasnika, odnosno Vlade Republike Srbije. Mi tu saglasnost još nismo dobili“, kaže on. Kako je objasnio, procedura za prodaju je precizno definisana: predlog zaključka koji se podnosi Vladi priprema Direkcija za imovinu Republike Srbije. Vojni organi su u neposrednom kontaktu sa Direkcijom i preko nje utvrđuju šta bi bio predmet otuđenja, pri čemu sa obe strane postoji ozbiljna kontrola rada. U slučaju da su za pravo korišćenja nekih kompleksa zainteresovane pojedine opštine u Srbiji, postoji mehanizam zamene nepokretnosti, ali i tada se radi tenderska/licitaciona dokumentacija. Zakup/prodaja omogućeni su tek po završetku kompletne imovinsko-pravne i tehničke dokumentacije. Čitav taj elaborat šalje se Republičkoj direkciji za imovinu sa pribavljenom procenom vrednosti koju vrši jedini merodavni organ – Poreska uprava Srbije. Direkcija na osnovu svega toga pribavlja potrebnu saglasnost u okviru nadležnih republičkih organa i ako Vlada odobri da vojska može predmet te dokumentacije otuđiti prodajom, Vojska po tome i postupa. „Mi, kao prvo, ne možemo prodati nešto što nije čisto, a pogotovo Republička direkcija za imovinu ne može prihvatiti nešto što nije takvo“, tvrdi Božić i dodaje da Vlada za sada nema pred sobom nikakav dokument vezan za ovu prodaju.
NAMENA: Druga sporna stvar na koju ukazuje VSS je „da postoji opasnost da se prodajom aerodroma promeni njihova namena“. Zakonom o prostornom planu Republike Srbije, pojedinačno nabrojani, ovi sportski aerodromi su zaštićene zone kojima se ne može menjati namena, niti vršiti gradnja koja bi ometala letenje. „Jedini motiv eventualnih kupaca je da aerodrome iskoriste kao građevinsko zemljište. Oni se nalaze u blizini naselja a izgrađeni su i prilazni putevi. U takvim okolnostima sasvim je izvesno da kupci teško da mogu biti zainteresovani da zadrže sadašnju namenu, jer to ne obezbeđuje visok nivo zarade za kratko vreme. Pretvaranjem aerodroma u građevinsko zemljište, kupci bi za kratko vreme stekli znatan profit, a region bi ostao bez aerodroma“, tvrde u VSS-u. Božić, međutim, tvrdi da Vojsci nije svejedno: „Ukoliko i kada do postupka otuđenja ovih aerodroma uopšte bude došlo, VSCG će svakako ostati zainteresovana da oni ostanu u operativnoj funkciji. Vojska trenutno nema potrebe da ih koristi u mirnodopske svrhe, ali u nekim izvanrednim situacijama – svakako da.“
Dopis koji je Vazduhoplovni savez Srbije 25. oktobra uputio predsedniku republičke vlade sa predlogom da se odmah obustavi prodaja svih kompleksa zemljišta i parcela na kojima se nalaze aerodromi za sportsku i opštu avijaciju, stoji i spisak objekata velikih površina i velike vrednosti koji su izgrađeni iz sopstvenih sredstava klubova i saveza. Spisak obuhvata piste sa betonskim graničnicima, rulne staze, asfaltne saobraćajnice, parkinge i stajanke za vazduhoplove; vodovodne, kanalizacione, PTT i električne mreže za koje su plaćeni priključci; hangare i druge zidane objekte; skladišta za avionsko gorivo sa ukopanim cisternama kapaciteta od po više desetina hiljada litara; ograde, ulazne i druge prateće objekte; prilazne puteve do aerodroma… Kako se u dopisu ističe, aerodromi su od vojske u ruke zakupaca došli kao potpuno neizgrađeni kompleksi zemljišta. Uz napomenu da su svi objekti izgrađeni legalno i uz saglasnost nadležnih organa, VSS upozorava da bi se, ukoliko bi se prodaja izvršila na način koji stoji u ponudi, kupac/novi vlasnici objekta našli u vrlo nezavidnoj situaciji jer bi morali da rešavaju brojna i vrlo složena imovinsko-pravna pitanja i sporove velike vrednosti.
„Svaka čast svima koji su tu nešto uradili ali nije tačna tvrdnja da vojska nikada ništa nije gradila i da je samo dobila zemljište“, kaže Božić.
Prema evidenciji vojnog katastra, na aerodromu „Lisičiji jarak“ nema građevinskih objekata. Ista je situacija i sa aerodromima „Mira“ i „Ečka“ (videti okvir). „Kada smo od Vazduhoplovnog saveza Srbije tražili da se oni, odnosno njihovi pravni prethodnici (pojedini aeroklubovi) legitimišu kao investitori izgradnje tih objekata, to je ostalo samo na rečima. Ja, stoga, ne znam čiji su građevinski objekti. Inače, postoji tvrdnja iz VSS-a, koju je i Vojska dobila, da su maltene aeroklubovi i savezi gradili sve te aerodrome što, takođe, nije tačno“, navodi Božić. Kako objašnjava, zakup za sve aeroklubove je bez novčane naknade, ali uz obavezu čuvanja i održavanja operativne upotrebljivosti tih aerodroma. O tome šta je ko gradio, vojni katastar ne beleži ništa.
Vojska je ubeležila 19 objekata sa ukupnom korisnom površinom od 29 kvadratnih metara na aerodromu „Glibovac“, 14 objekata površine 613 kvadrata u Odžacima i 189 objekata sa ukupnom površinom od 22.406 kvadratnih metara u Pančevu. Poslednji aerodrom vodi se kao višenamenski kompleks, koji se sastoji iz kasarnskog dela i dela gde su (neizgrađene) aerodromske manevarske površine. Predviđeni status ovog aerodroma je delimično otuđenje, odnosno otuđenje dela kompleksa izvan ograde kasarne. Na vojnom spisku aerodroma C kategorije predviđenih za otuđenje nalazi se i arodrom „Bojnik“ u istoimenoj opštini. Njegov trenutni zakupac je PIK „Pusta reka“ Bojnik.
Kako „Vreme“ saznaje, na pomenuti dopis ni posle više od dva meseca niko iz Vlade nije odgovorio. Na adresu Vazduhoplovnog saveza Srbije stigao je samo odgovor Ministarstva odbrane SCG u kome stoji da ne postoji namera da se prodaja aerodroma izvrši pod bilo kakvim nezakonitim okolnostima, da se aerodromi neće otuđiti u bliskoj budućnosti i da je Vojska svesna činjenice da je vlasnik aerodroma – Republika Srbija. Koliko god odgovor umirujuće i racionalno zvučao, na Vazduhoplovni savez Srbije nije delovao umirujuće.
Po vojnoj kategorizaciji aerodromi su podeljeni na aerodrome A, B i C kategorije. U A i B kategoriju spadaju aerodromi sa betonskom pistom, pri čemu je bitna dužina/širina piste, postojanje svetlosne signalizacije i radionavigacionih uređaja. Aerodromi C kategorije su aerodromi sa travnom poletnom stazom, bez radionavigacionih uređaja i drugih instalacija u funkciji letenja. Ono što dodatno razlikuje areodrome A i B od aerodroma C kategorije jeste to da prve dve grupe nisu predviđene za otuđenje, ali im se zato može promeniti status, odnosno mogu postati „mešoviti“. Vojska prevashodno koristi aerodrome A i donekle aerodrome B kategorije. To su aerodromi „Batajnica“, „Lađevci“ kod Kraljeva, „Niš“, „Golubovci“, „Ponikve“, aerodrom „Kovin“, i aerodrom „Sombor“, koji zbog teških oštećenja u NATO bombardovanju više nije u funkciji. Aerodrom „Berane“ koristio se samo za izuzetne okolnosti, dok je aerodrom „Sjenica“ (B kategorija) takođe oštećen u dejstvima NATO-a. „Golubovci“, „Podgorica“ i „Niš“ pretvoreni su u „mešovite“ areodrome. Aerodrom „Golubovci“ VSCG je najvećim delom ustupila Crnoj Gori za potrebe areodromskih preduzeća, čiji je pun naziv „Javno preduzeće Aerodromi Crne Gore“, pri čemu su ustupljene manevarske površine – rulne staze, spojnice, dok je vojska zadržala kasarnski deo aerodroma i pravo korišćenja manevarskih površina po vojnom prioritetu i po vojnom pravilu letenja. U slučaju aerodroma „Niš“ imovinsko-pravni odnosi, koji se tiču papira, ugovora i pitanja eventualne naknade, nisu do kraja regulisani.
„Batajnica“ i „Lađevci“ su u potpunosti vojni aerodromi, s tim da postoji inicijativa da se i aerodrom „Lađevci“ pretvori u mešoviti, što zavisi od ekonomske snage Kraljeva, regiona i drugih faktora. Postoji i inicijativa da se osposobi areodrom „Sombor“, koji bi takođe bio pretvoren u mešoviti aerodrom.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
