Foto: Tanjug
Nastava će sutra početi himnom u svim školama Srbije. U školama članicama Unije sindikata prosvetnih radnika sutra će biti skraćeni časovi zbog štrajka. Plata prosvetara je ispod proseka. Nemoguće je održati predavanje od 11 minuta, koliko predviđa nastava u kombinovanim odeljenjima
Za oko 760.000 osnovaca i srednjoškolaca u Srbiji, sutra će biti prvi dan nove školske godine. Počeće intoniranjem himne Bože pravde i, u pojedinim školama skraćenim časovima na 30 minuta zbog štrajka prosvetara.
Štrajkuju škole Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPR), njih 830, što je blizu polovine svih škola u Srbiji. U njima je zaposleno oko 30.000 prosvetnih radnika. Od četiri reprezentativna sindikata, ovaj je najveći i najuticajniji u preduniverzitetskom sistemu.
U ovom sindikatu kažu da imaju potvrdu da će štrajk biti održan u 500 njihovih škola, i da će u 15 gradova biti održani protesti, skupovi, performansi. Kažu i da je njihov prvoseptembarski štrajk postao tradicija, i da najbolje govori i o odnosu države prema njima, kao i o njihovoj upornosti da ostvare svoje zahteve.
Zahtevi su konkretni: povećanje plata za 20 odsto, isplata duga od 50.000 dinara, promenu stručnog uputstva o formiranju kombinovanih odeljenja od petog do osmog razreda, i da u odeljenju bude najviše 24 učenika.
Štrajkački zahtevi nisu novi i zasnovani su na Sporazuma koji su 2015. sklopili sa Vladom, a potpisali su ga Aleksandar Vučić i Srđan Verbić, tadašnji ministar prosvete i Kori Udovički tadašnja ministarka državne uprave. Ukazuju da su njihova primanja 10.000 dinara niža od republičkog proseka i zahtevaju da plate u obrazovanju budu uvećane za 20 odsto.
Pozivaju se na podatke koje su u javnosti izneli predstavnici prosvetnog vrha, po kojima samo u 69 osnovnih škola ima do 50 učenika, i zato pitaju da li je moguće da rad tih 69 škola ugrožava ekonomiju Srbije i toliko remeti obrazovni sistem koji inače čini 1.760 škola u više od 3.500 objekata?
Prosvetari navode da kada su u jednom kombinovanom odeljenju učenici petog, šestog, sedmog i osmog razreda, nastavniku je nemoguće da u 45 minuta učenicima svakog od ova četiri razreda predaje različito gradivo u skladu sa planovima i programima nastave i učenja, nego ostaje oko 11 minuta po razredu. Kad dođe mala matura, svi će je polagati pod jednakim uslovima kao da su svi imali optimalnu nastavu. Zato smatraju da kombinovano odeljenje koje predviđa Zakon o racionalizaciji i stupa na snagu od sutra, šteti i đacima i nastavnicima.
Osim himne i štrajka jednog dela nastavnika, osnovcima su od ove godine planirane još neke promene.
Iako još nije zvanično rečeno, izvesno je da će od ove školske godine mala matura biti drugačija. Do sada su na kombinovanom testu maturanti polagali ispit iz fizike, hemije, biologije, geografije i istorije, a od sada će moći da biraju jedan od ovih predmeta. Odluku o svom izboru moraće da donesu najdalje krajem oktobra.
U programu slobodnih aktivnosti, učenici sedmog i osmog razreda moći će da izaberu predmet Filozofija s decom, preduzetništvo, životnu sredinu i umetnost. Petaci i šestaci mogu da odaberu aktivnosti vežbanjem do zdravlja, životne veštine i medijska pismenost, domaćinstvo, crtanje, slikanje i vajanje, čuvari prirode, muzikom kroz život i sačuvajmo našu planetu.
Ove školske godine osnovci će imati 180 radnih dana, i neće imati jesenji raspust.
Ministarstvo prosvete je saopštilo da nema prepreka za izvođenje nastave, zaštitne maske su preporučene.
S.Ć.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
