Premijerku upraviše prema ukrašenoj pogači, iza metalne ograde arlauknuše "Izdaja", obezbeđenje omlati transparente "Vučiću, izdao si Kosovo"
Premijerku je u Orašcu izviždala grupica dežurnih „patriota“, koje prošle godine, kad je Vučić bio na istom mestu, nije bilo ni od korova. Utisak je da je gospođa Ana bila pripremljena za ovaj „spontani“ susret, ovde je sve moguće braćo i gospođe, sve da bi se videlo sa kakvim alama i vranama Vučić mora da se bori. Uostalom, gospodin Predsednik je, ne časeći časa, iz Minhena poručio da je to bruka i sramota, te da se živ pojeo zbog toga šta je Ana doživela tamo, ali da se dobro snašla…
SVE ŠUBARA
Kad je reporter stig’o u Orašac, kod spomenika Karađorđu su bile pripreme za državnu ceremoniju obeležavanja Dana državnosti. Iznad spomenika, u crkvi, liturgija, okolo i svuda sve sama šubara, kokarda, crne „Sloboda ili smrt“ zastave. Iz crkve se, preko razglasa, čulo Gospode pomiluj, uokolo su se postrojavale i ravnjale crne i sivo-maslinaste uniforme, sa obaveznom šajkačom, šubarom, oficirskom kapom… sa razni širiti i generalske epolete.
Iz crkve se ču Amin, amin, amin, sve se utegnu i namesti kape, u stavu mirno i dvojica u plave uniforme, sa širite i epolete. Ko su oni – odgovoriše zajedno, i pojedinačno, Mi smo udruženje svesrpskog saveza kozaka, jedan reče da mu je čin pukovnik, regularan, predstavljaju kozake u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, na celom Balkanu…
…“Naši“, „Dveri“ i ostali
Tu je mlatarala i velika zastava „Naši“, „patriotskog“ udruženja iz Aranđelovca, koje predvodi veroučitelj Ivan Ivanović, pojedinci su dizali bele papire na kojima je velikim crnim slovima bilo ispisano „Vučiću, izdao si Kosovo“. Jedan sa ispisanom parolom dodade da je Vučić izdao i narod. Kad uzesmo da ga uslikamo, otkopča bundu da se vidi bela na cvetiće vezena košulja, ispred sebe isturi „Vučiću, izdao si Kosovo“…
Novinar siđe do Marićevića jaruge gde bila spomen-česma, bareljef sa ustanicima, ni traga od svečanosti, samo veliki kružni cvetni aranžman, u crveno-plavo-beloj boji, koji je trebalo nešto da simbolizuje, gdekoja šubara, redovni veterani 63. Padobranskog puka su u stavu mirno odavali počast ustanicima… Gore, iz crkve, začuše se zvona, jedan u tu crnu uniformu dade naredbu da za pet minuta izlazi sveštenstvo, svi se još jedared utegnuše, pred crkvom se formira red crvenih litijskih zastava sa velikim drvenim krstom, vladika šumadijski Jovan izađe iz crkve i sa sveštenicima ode na kontra stranu.
Deca vratiše crvene litijske zastave u crkvu, u porti, i oko nje, ostadoše Ravnogorci da se ravnjaju i prebrojavaju. Niže, kod Spomen-škole, ispred koje je bio beli spomenik Karađorđu, bio je drugi narod. Pred binom, zastrtom plavom mušemom, već je bio ministar Đorđević, veliki dugmići na sivom kaputu, najsjajne crne cipele, kvalitetan čičak u kosi, mobilni u levoj ruci. Iza improvizovane metalne ograde, naspram bine, nacrta se velika „Naši“ zastava, kojoj se pridruži jedna crvena zastava „Dveri“.
Popovi na binu doneše stočić sa kandilom i drugim materijalom, iz pristiglog autobusa stade izlazi počasna četa vojske, za njom Vojni orkestar, i jedni i drugi u svečani plavi mundiri. Kod spomenika je šef protokola vlade davao uputstva komandiru počasne čete, četa uze vežba, Mirno, voljno…
Desno od bine je bio veliki video-bim na kome pisalo „Dan državnosti Republike Srbije – Sretenje“, šef protokola vlade reče komandiru počasne čete da će kamere biti ‘vamo, od Beograda uze pristiže puno crnih limuzina, počasna četa uze pojačano vežba, Na levo, desnim krilom, napred marš, postrojiše se u dva reda, na kraju stroja su bile dve ženske počasne šapke.
PODELIŠE ZASTAVE
Iz Spomen-škole, sa poslužavnik na kome bili so i velika ukrašena pogača, izađoše devojčica i dečak u narodnoj nošnji, lično ministar Đorđević im dade uputstva, deca se, sve sa poslužavnikom, vratiše stepenicama u Spomen-školu. Ministru Đorđeviću se priključi ministar Ružić, osoblje protokola preko improvizovane metalne ograde podeli državne zastave proverenim aktivistima.
Vojni orkestar se javi sa „Marš na Drinu“, među zvanice uzeše pristižu diplomate, stiže načelnik Generalštaba, ministar Đorđević iz stava ruke na dupetu pređe u stav zagrljaja generala, među nji, gologlav, stupi ministar Popović sa saradnici…
Žensko u crnim čizmama, sa crvenim RTS mikrofonom, koje stajalo ispred Karađorđev spomenik, bilo je spremno, do ulaza u VIP prostor dovedoše decu sa pogačom, kamere stadoše snimavaju, iz pristiglog belog autobusa, dočekana od šefa protokola, izađe premijerka Ana Brnabić. Upraviše je ka velikoj i ukrašenoj pogači, uze leba i soli, nekolicina iza improvizovane metalne ograde arlauknu, digoše one parole „Vučiću, izdao si Kosovo“, redari i obezbeđenje omlatiše patriotama transparente iz ruku.
Leba i soli uze i ministar Antić, premijerka stiže do centralnog mesta među zvanicama, razmaha se velika „Naši“ zastava, razmaha se crvena zastava „Dveri“, dvadesetak ljudi uze zviždi i viče „Odlazi“. „Patriote“ pređoše na „Vučiću, pederu“, aktivisti koji su dobili zastave suprotstaviše se povicima „Aco, Srbine“, ali ih uvežbane „patriote“ nadjačaše.
Na bini poče pomen ustanicima, preko video-bima, koji bio desno, preuzeše RTS prenos, bi Oče naš koji si na nebesima… u vekove vekova, amin… Zvanice, po sredini premijerka Ana, predsednica RS Željka Cvijanović, potpredsednik Skupštine Srbije SNS Arsić…. su bile prisutne, popovi završiše pomen, Neka im je večna slava.
Javi se voditeljka, Uvažena predsednice Vlade Republike Srbije… uvaženi ministri, ekselencije, vaša preosveštenstva, predstavnici Bezbednosno-informativne agencije… najznačajniji praznik naziva se nacionalnim praznikom, nacionalni praznik je Sretenje, Dan državnosti Srbije, održava se 15. i 16. februara u znak sećanja na 15. februar 1804. kada je u Orašcu, pod Karađorđevim vođstvom, doneta odluka o početku ustanka…
foto: sava radovanović / tanjugISPRED VOŽDA: Polaganje venca ustanicima
Bi polaganje venaca, bi himna, voditeljka najavi predsednicu RS Željku Cvijanović, ova se reče, Uvažena predsednice Vlade Republike Srbije… velika mi je čast da vam se obratim na ovaj dan… zahvaljujući Aleksandru Vučiću i Miloradu Dodiku… Pa voditeljka reče, Dame i gospodo, obratiće vam se predsednica Vlade Republike Srbije, gospođa Ana Brnabić, oni oko „Naši“ zastave riknuše „Izdaja, izdaja“, ovi što su zadužili državne zastave pokušaše da odgovore sa „Aco, Srbine“, premijerka se ne dade omesti, Poštovana predsednice Republike Srpske… danas obeležavamo 215 godina postojanja moderne srpske države…
Iako je policije bilo u uniformi i civilu, dvadesetak „patriota“ se nije smirivalo, „Izdali ste Kosovo“, „Odlazi, odlazi“… Premijerka Ana je nastavila, Srbija se suočava sa značajnim izazovima, treba da budemo hrabri i odlučni kao što su to naši preci bili… Pa, ko na jedan, odgovori ovima što nisu prestajali sa „Izdaja, izdaja“, Nažalost, našim precima danas ne odaju svi počast, imamo ljude koji su došli da zvižde, ali, to je tim ljudima na čast, ali, što ste vi glasniji, to ćemo se mi više boriti za Srbiju…
„Naši“ su i dalji arlili, premijerka se ne dala zbuniti, Ponosim se hrabrošću koju je u Srbiju uveo predsednik Aleksandar Vučić… mikrofon i ozvučenje nadjačaše povici „Lopovi, lopovi“, premijerka i na to bi spremna, Došli ste na sveto mesto da skrnavite naše pretke, vidim zastave koje nosite, vidim koga predstavljate i želim da kažem, fašizam nikada neće pobediti, borićemo se svaki dan za Srbiju…
Voditeljka najavi umetnički program, nabroja imena glumaca, zvanice su bile u stojećem stavu, patriote završno viknuše „Izdaja“, i smotaše zastave. Sa bine krenu „Maro Resavkinjo“…
Sretenje – od Đinđića do Vučića
U leto 2001. godine Skupština Srbije je donela odluku da Dan državnosti Srbije bude 15. februar, kad je Karađorđe, u Orašcu, digao Prvi srpski ustanak. Sledeće godine, predsednik Srbije dr Zoran Đinđić je u Orašac stigao autobusom i sa kompletnom vladom prisustvovao svečanosti u Marićevića jaruzi. Dve godine kasnije, 2004. u Orašcu je, ispred Spomen-škole, otkriven spomenik Karađorđu. Obeležavanje Dana državnosti u Marićevića jaruzi je nastavljeno, uglavnom na nivou ministara. Razni ravnogorci, sa svojom ikonografijom, bili su redovna pojava. No, problemi su nastali tek kad su se u Jaruzi pojavili „Obraz“ i „Naši“, koji su tu navijački klicali Karadžiću i Mladiću, i tako čuvali Kosovo. Opominjali su ih vladika Jovan, prestolonaslednik Aleksandar, državni izaslanici, ali nije pomagalo, „Obraz“ i „Naši“ su terali po svome.
Tako je svečanost u Marićevića jaruzi od 2013, kada je predsednika Srbije Nikolića pre’stavlj’o izaslanik Oliver Antić, spuštena na niži nivo. Te godine je Dačić na Sretenje, kao premijer, otišao na Oplenac. Jaruga je zanemarena i Dan državnosti je obeležavan na Oplencu. Tu su se poslednjih godina isticali ministri Đorđević i Vulin, kao i predsednica Skupštine, mis Maja.
Prošle godine je gospodin Vučić, kao predsednik Srbije, „rehabilitovao“ Orašac. Na poklonjenje Karađorđu su mogle samo pristalice SNS-a, koje su, organizovano, stigle autobusima. I Vlada Srbije je bila prisutna u kompletu. Zastava „Naših“ i sličnih patriota nije bilo ni pod razno. Od svih skalamerija viđena je samo obojadisana figura Vučića u prirodnoj veličini. Vučić je poručio da je „ponosan što je prvi predsednik Srbije koji je došao ovde“. I poručio je svojim ljudima, koji su mu klicali, da je Srbija sve uspešnija, ekonomski, kulturno i odbrambeno, dižemo privredu, gradimo bolnice, otvaramo aerodrome…
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Režim ne zna kud udara. To se vidi po, čak i za njegove standarde učestalim, javnim obraćanjima nepomenika. Vidi se i po tome što je pogubljen i konfuzan, a često se građanima obraća i u vidno alkoholisanom stanju. Samokontrola nikada nije bila njegova jača strana, a sada je potpuno nestala. Slabost se ogleda i u metodi borbe protiv masovnog studentskog i građanskog pokreta. Metoda se zove – majmunsko oponašanje. Njihov položaj je sve gori kako vreme odmiče. Ne samo na političkom nego i na ekonomskom planu. Plate kasne, budžetska sredstva su sve tanja
Opozicija i njoj naklonjena javnost očekuje veći angažman Evropljana kada je u pitanju srpski politički prostor, vlast takve najave koristi da argumentuje tezu o obojenoj revoluciji, ali bi sa radošću ugostila bilo koga sa te strane, posebno ako daju neke pare. Čini se da i jedna i druga strana preteruju: niti će Evropa doći da nam organizuje izbore, niti će više stizati bilo kakva lova kojom će vlast da krpi budžetske rupe nastale vanrednim korupcionaškim troškovima
Vojska Srbije nema kapacitet da izvede paradu poput nekadašnje JNA, koja je 1985. godine imala više od 300.000 pripadnika, a na poslednju paradi 9. maja te godine direktno je izvela njih 6.690. Plus prateće službe, kojih je bilo više od 4.000. Na toj paradi bila su borbena sredstva koja će se pokazati i sad, 40 godina kasnije. Reč je o tenkovima M-84, helikopterima “gazela”, avionima “orao” i “super galeb G-4”, oklopnim transporterima i kamionima. Sada će svi oni biti predstavljeni kao “modernizovana čuda” iako su im odavno istekli resursi
Glas svakog fakulteta, ali i mogućnost stavljanja veta uz obavezan intervju i prihvatanje ideološkog minimuma, deo su procesa kroz koji svaki potencijalni kandidat za “studentsku listu” mora da prođe, saznaje “Vreme”. Iako Aleksandar Vučić žali što njegov protivnik još nema lik, studenti baš strateški ne žele da vlastima i tabloidima daju mogućnost za satanizaciju izabranih ljudi
Kao sa statistima na naprednjačkim okupljanjima, predsednik Srbije nema sreće ni sa siledžijama: em ih je malo, em su sitna boranija. Da nemaju policijski kordon iza leđa, davno bi ih narod razjurio. Ovako zavise od tetošenja onih koji bi ih – da je zakona i pravde u Srbiji – morali hapsiti. Prosto rečeno, jadni su i oni, a i ovi koji ih angažuju
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
