Nezavisno sudstvo je pravna vrednost najvišeg ranga. Ono ne zavisi toliko od ustavnih proklamacija, koliko od snage i ozbiljnosti države, doslednog poštovanja podele vlasti, svesti političkih činilaca da moraju biti podređeni objektivnom pravu i pravne kulture u kojoj su ljudska prava stvarna, a ne samo deklarativna vrednost. Još u XVIII veku, engleski politički mislilac Hjum isticao je da „sve sile engleskog društva, njena vojska i monarhija, postoje samo zato da bi njeni sudovi mogli mirno i slobodno obavljati posao“.
Ipak, moderan ustav mora posvetiti dužnu pažnju sudskoj vlasti tako što će kvalitetno urediti tri bitna pitanja. Prvo su načela sudstva, kojima se garantuju sudska objektivnost i nepristrasnost. Drugo je način izbora sudija, kojim se svode na minimum opasnosti od politizacije sudske vlasti. Treće su osnovi prestanka sudijske funkcije, koji garantuju stalnost sudijske funkcije. Ostala pitanja mogu biti uređena zakonom. Nijedno od tri pitanja u Ustavu Srbije od 2006. nije uređeno na sasvim zadovoljavajući način. Načela sudstva nisu dovoljno jasno i sistematično definisana.
Kad je reč o načinu izbora sudija, dve su ključne dileme. Prva je da li zadržati trogodišnji mandat lica koja se prvi put biraju na sudijsku funkciju, ili se vratiti apsolutnoj stalnosti sudijske funkcije kao po Ustavu od 1990. Glasao bih za ukidanje tzv. probnog perioda na koji se biraju sudije.
Druga dilema je izbor i sastav Visokog saveta sudstva. VSS, ambiciozno Ustavom postavljen kao nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost i nezavisnost sudova i sudija, u praksi je više delovao kao kvazipolitički organ. Smatram da u VSS-u ne treba da bude mesta za narodnog poslanika (predsednika skupštinskog Odbora za pravosuđe), ni za ministra pravde. To treba da bude državni organ uravnoteženog sastava kojeg čine sudije, izabrane od strane njihovih kolega sudija, i istaknuti pravnici (ne samo iz redova profesure i advokature), koje mogu birati narodni poslanici kao i do sada. Možda i najslabija tačka u Ustavu odnosi se na osnove prestanka sudijske funkcije, jer su oni, umesto da budu u Ustavu, premešteni u zakon. Na taj način je ozbiljno ugrožena stalnost sudijske funkcije, ali i nezavisnost sudstva u celini. Osnovi za prestanak sudijske funkcije moraju se vratiti u Ustav.
Pitanja koja sam naveo, kao i druga koja ovom prilikom nisam (npr. preciziranje ustavnog položaja i uloge advokature, javnog tužilaštva itd.), treba urediti bolje nego u važećem Ustavu. Tako će se dobiti solidna normativna podloga da nezavisnost sudstva u Srbiji postane više stvarna, a manje „papirnata“ vrednost. To bi bio prvi korak. One teže, spomenute na početku, koje zahtevaju vreme i strpljenje s obzirom na višedecenijsko loše stanje u našem pravosuđu, država mora preduzeti ne zbog EU, nego zbog sebe, odnosno zbog svojih građana. U vezi s tim, podsetio bih na reči uglednog pravnika Lazara Markovića, u prvoj polovini dvadesetog veka: „Na kojoj se visini nalazi sudstvo jedne zemlje, na tom stupnju je i kulturna vrednost dotične državne zajednice.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
