Iako „verzionisanje” nije potpuno razvijen koncept u društveno-humanističkim kontekstima, očigledno je nečija ideja bila da ubacivanjem dodatka 2.0 “modernizuje” narativ, koji eksternoj publici intuitivno sugeriše da se radi o nekoj ažuriranijoj i apdejtovanijoj praksi, tj. grupi, a ne o ćacima
Verzionisanje kome su pribegli kreatori inicijative „Studenti 2.0” je na prvi pogled zvučalo nesvakidašnje i kao neočekivani iskorak u pokušaju nečeg ambicioznijeg. Za trenutak smo koleginica i ja razmatrale da li je neko na tragu koncepta „Kultura 2.0” (koja spaja i promišlja odnos nacionalne i organizacione kulture u organizacijama i grupama) želeo da kroz jednu vrstu iteracije razvije priču. Priznajem, naivno sam se čak obradovala da ćemo imati temu za analizu, jer naslov je navodio na to.
No, na drugi pogled (ispod naslova) bilo je jasno da nema šireg koncepta ni skrivenih poruka. Cilj je bio vrlo jednostavan: dati drugi naziv „ćacima”.
Termin koji je ekspresno ušao na Wikipediu, postao je popularan kada je na kapiji čuvene novosadske Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj”, koja je bila u blokadi, ispisan grafit „Ćaci u školu”. Pojava slova Ć umesto Đ, ubrzo je postala opšte mesto za sprdnju i ismevanje manje pismenih đaka.
Iako „verzionisanje” nije potpuno razvijen koncept u društveno-humanističkim kontekstima, očigledno je nečija ideja bila da “modernizuje” narativ, ubacivanjem dodatka 2.0, koji eksternoj publici intuitivno sugeriše da se radi o nekoj ažuriranijoj i apdejtovanijoj praksi tj. grupi.
Interno, ovim nazivom, ideja je bila da se “ohrabre” pripadnici te druge grupe koja je predmet podsmeha, jer pretpostavka je da i ako neko želi da se deklariše kao da je protiv blokada fakulteta, ne želi da se poistovećuje sa grupom koja je manjinska i čiji imidž nije pozitivan. Stoga, nazvani su „Studenti 2.0”.
Foto: FoNet / Milica VučkovićPionirski park
Politički marketing
Kao što dobro znaju politički marketinški stručnjaci, tj. propagandisti, nije važno kako nešto jeste, već kako se prikaže. A za jednu veliku ciljnu grupu, važno je bilo pokazati da su to neki studenti koji žele da uče, a ne ucenjeni, zavedeni, plaćeni ljudi, ili studenti sa političkim ambicijama.
Kao što ovaj slučaj ukazuje, u kriznim situacijama, kada je nemoguće kontrolisati narativ, marketinška taktika je brza reakcija koja ima za cilj skretanje pažnje u ovom slučaju novim nazivom, tj. novom pričom i imidžom. Od loših đaka, ka dobrim i vrednim đacima, koji samo žele na svoje fakultete da polažu ispite. Dok autentični studenti smatraju da su mnoge prethodne godine izgubljene zbog života u sistemu koji nije pravedan, studenti 2.0 nikako ne žele da izgube ili ponove godinu.
Ono sa čime nisu računali marketinški stručnjaci je da je narativ sa ćacima već toliko zaživeo da preti da postane reč godine, i time ugrozi popularnost plenuma, i zborova. Sem toga što je autentičan, i organski nastao od njih samih, termin “ćaci” precizno opisuje fenomen koji prihvatamo kao neminovnost: da je grupa većinski loših đaka, zbog članstva u stranci, tu gde jeste, dok je meritokratija davno zaboravljen društveni koncept.
U kreativnim oblastima poput umetnosti, muzike ili književnosti, verzionisanje se koristi za praćenje promena i iteracija u kreativnom procesu. To može uključivati čuvanje više nacrta ili verzija dela kako bi se odrazio napredak i rast tokom vremena. Stoga, da su studenti 2.0 autentična iteracija izvornih studenata, imali bi pravo da ponesu naziv studenti 2.0.
Ovako, ipak su samo ćaci.
Ostaje nada, da će u budućnosti biti raznih verzija studentskih grupa i pokreta, i da te verzije neće nužno biti reakcija na društvene ili političke krize, već snaga koja je kontrolni mehanizam društva. Do tada, ostaju nam autentični studenti, koji su podsetili celo društvo da je cool biti student.
Autorka je docentkinja Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Režim ne zna kud udara. To se vidi po, čak i za njegove standarde učestalim, javnim obraćanjima nepomenika. Vidi se i po tome što je pogubljen i konfuzan, a često se građanima obraća i u vidno alkoholisanom stanju. Samokontrola nikada nije bila njegova jača strana, a sada je potpuno nestala. Slabost se ogleda i u metodi borbe protiv masovnog studentskog i građanskog pokreta. Metoda se zove – majmunsko oponašanje. Njihov položaj je sve gori kako vreme odmiče. Ne samo na političkom nego i na ekonomskom planu. Plate kasne, budžetska sredstva su sve tanja
Opozicija i njoj naklonjena javnost očekuje veći angažman Evropljana kada je u pitanju srpski politički prostor, vlast takve najave koristi da argumentuje tezu o obojenoj revoluciji, ali bi sa radošću ugostila bilo koga sa te strane, posebno ako daju neke pare. Čini se da i jedna i druga strana preteruju: niti će Evropa doći da nam organizuje izbore, niti će više stizati bilo kakva lova kojom će vlast da krpi budžetske rupe nastale vanrednim korupcionaškim troškovima
Vojska Srbije nema kapacitet da izvede paradu poput nekadašnje JNA, koja je 1985. godine imala više od 300.000 pripadnika, a na poslednju paradi 9. maja te godine direktno je izvela njih 6.690. Plus prateće službe, kojih je bilo više od 4.000. Na toj paradi bila su borbena sredstva koja će se pokazati i sad, 40 godina kasnije. Reč je o tenkovima M-84, helikopterima “gazela”, avionima “orao” i “super galeb G-4”, oklopnim transporterima i kamionima. Sada će svi oni biti predstavljeni kao “modernizovana čuda” iako su im odavno istekli resursi
Glas svakog fakulteta, ali i mogućnost stavljanja veta uz obavezan intervju i prihvatanje ideološkog minimuma, deo su procesa kroz koji svaki potencijalni kandidat za “studentsku listu” mora da prođe, saznaje “Vreme”. Iako Aleksandar Vučić žali što njegov protivnik još nema lik, studenti baš strateški ne žele da vlastima i tabloidima daju mogućnost za satanizaciju izabranih ljudi
Kao sa statistima na naprednjačkim okupljanjima, predsednik Srbije nema sreće ni sa siledžijama: em ih je malo, em su sitna boranija. Da nemaju policijski kordon iza leđa, davno bi ih narod razjurio. Ovako zavise od tetošenja onih koji bi ih – da je zakona i pravde u Srbiji – morali hapsiti. Prosto rečeno, jadni su i oni, a i ovi koji ih angažuju
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
