Iako „verzionisanje” nije potpuno razvijen koncept u društveno-humanističkim kontekstima, očigledno je nečija ideja bila da ubacivanjem dodatka 2.0 “modernizuje” narativ, koji eksternoj publici intuitivno sugeriše da se radi o nekoj ažuriranijoj i apdejtovanijoj praksi, tj. grupi, a ne o ćacima
Verzionisanje kome su pribegli kreatori inicijative „Studenti 2.0” je na prvi pogled zvučalo nesvakidašnje i kao neočekivani iskorak u pokušaju nečeg ambicioznijeg. Za trenutak smo koleginica i ja razmatrale da li je neko na tragu koncepta „Kultura 2.0” (koja spaja i promišlja odnos nacionalne i organizacione kulture u organizacijama i grupama) želeo da kroz jednu vrstu iteracije razvije priču. Priznajem, naivno sam se čak obradovala da ćemo imati temu za analizu, jer naslov je navodio na to.
No, na drugi pogled (ispod naslova) bilo je jasno da nema šireg koncepta ni skrivenih poruka. Cilj je bio vrlo jednostavan: dati drugi naziv „ćacima”.
Termin koji je ekspresno ušao na Wikipediu, postao je popularan kada je na kapiji čuvene novosadske Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj”, koja je bila u blokadi, ispisan grafit „Ćaci u školu”. Pojava slova Ć umesto Đ, ubrzo je postala opšte mesto za sprdnju i ismevanje manje pismenih đaka.
Iako „verzionisanje” nije potpuno razvijen koncept u društveno-humanističkim kontekstima, očigledno je nečija ideja bila da “modernizuje” narativ, ubacivanjem dodatka 2.0, koji eksternoj publici intuitivno sugeriše da se radi o nekoj ažuriranijoj i apdejtovanijoj praksi tj. grupi.
Interno, ovim nazivom, ideja je bila da se “ohrabre” pripadnici te druge grupe koja je predmet podsmeha, jer pretpostavka je da i ako neko želi da se deklariše kao da je protiv blokada fakulteta, ne želi da se poistovećuje sa grupom koja je manjinska i čiji imidž nije pozitivan. Stoga, nazvani su „Studenti 2.0”.
Foto: FoNet / Milica VučkovićPionirski park
Politički marketing
Kao što dobro znaju politički marketinški stručnjaci, tj. propagandisti, nije važno kako nešto jeste, već kako se prikaže. A za jednu veliku ciljnu grupu, važno je bilo pokazati da su to neki studenti koji žele da uče, a ne ucenjeni, zavedeni, plaćeni ljudi, ili studenti sa političkim ambicijama.
Kao što ovaj slučaj ukazuje, u kriznim situacijama, kada je nemoguće kontrolisati narativ, marketinška taktika je brza reakcija koja ima za cilj skretanje pažnje u ovom slučaju novim nazivom, tj. novom pričom i imidžom. Od loših đaka, ka dobrim i vrednim đacima, koji samo žele na svoje fakultete da polažu ispite. Dok autentični studenti smatraju da su mnoge prethodne godine izgubljene zbog života u sistemu koji nije pravedan, studenti 2.0 nikako ne žele da izgube ili ponove godinu.
Ono sa čime nisu računali marketinški stručnjaci je da je narativ sa ćacima već toliko zaživeo da preti da postane reč godine, i time ugrozi popularnost plenuma, i zborova. Sem toga što je autentičan, i organski nastao od njih samih, termin “ćaci” precizno opisuje fenomen koji prihvatamo kao neminovnost: da je grupa većinski loših đaka, zbog članstva u stranci, tu gde jeste, dok je meritokratija davno zaboravljen društveni koncept.
U kreativnim oblastima poput umetnosti, muzike ili književnosti, verzionisanje se koristi za praćenje promena i iteracija u kreativnom procesu. To može uključivati čuvanje više nacrta ili verzija dela kako bi se odrazio napredak i rast tokom vremena. Stoga, da su studenti 2.0 autentična iteracija izvornih studenata, imali bi pravo da ponesu naziv studenti 2.0.
Ovako, ipak su samo ćaci.
Ostaje nada, da će u budućnosti biti raznih verzija studentskih grupa i pokreta, i da te verzije neće nužno biti reakcija na društvene ili političke krize, već snaga koja je kontrolni mehanizam društva. Do tada, ostaju nam autentični studenti, koji su podsetili celo društvo da je cool biti student.
Autorka je docentkinja Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U saopštenju SSP-a navodi se da vlast Aleksandra Vučića planira politički obračun sa opozicijom, koristeći optužbe za terorizam i rušenje ustavnog poretka
Nema nikakve sumnje da će skup biti izuzetno veliki, govori se o stotinama hiljada ljudi. Nije to nerealna prognoza, bez obzira na kampanju zastrašivanja koju režim vodi poslednjih dana i bez obzira na eventualnu blokadu puteva ka Beogradu koju, kako se tvrdi u delu javnosti, režim planira za subotu. Crta je saopštila da je tokom protekle nedelje u Srbiji održano najmanje 410 mitinga. Skoro da nema mesta, pa čak ni sela u kojem građani javno ne pokazuju, bar na neki način, snažan revolt. Ogromna energija će se sliti u glavni grad na protest koji je unapred proglašen za ključni event, posle kojeg ništa više neće biti isto. Sa ovim da posle 15. marta neće biti isto začudo se slažu i demonstranti-građani i Vučić
Kad sve ovo prođe, unuci nam neće verovati da su se – kada je Srbija vraćala dostojanstvo i slobodu – pojavile mlade osobe koje nije bilo sramota da otvoreno istupe i kažu kako ne podržavaju svoje pobunjene kolege jer ih ne zanima vladavina prava i zahtevi da se otkriju krivci za smrt 15 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Oni “samo hoće da uče”
Bivši poslanik radikala Nemanja Šarović oduševljava mase svojim reporterskim poduhvatima. I kaže da mu je uglavnom žao naroda koji intervjuiše na Vučićevim mitinzima
Dozvolili smo sebi dva diktatora za 30 godina. To je srž našeg problema. Ne postoji brzo rešenje za to. I zato 15. mart nije mogao da bude Peti oktobar. Jer Peti oktobar sad nije dovoljan. Mora sporije, mora pametnije. Mora temeljnije. Juče se nije desio kraj, jer je ovo tek početak
Obraćanje šefa države Aleksandra Vučića najkraće opisuje reč – indisponiranost. Protest od 15. marta je njegov težak politički poraz. Sada su svi videli da više nema mogućnosti da predupredi događaje, a kamoli da ih kreira
Svi oni koji su celog dana lagali na režimskim televizijama da je „obojena revolucija propala“ veoma dobro znaju šta se dogodilo u subotu, 15. marta, u Beogradu: izrečeno im je upozorenje pred isključenje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
