Deo beogradske političke čaršije koji retko greši proteklih dana prepričavao je dve priče. Prema jednoj, lokalni funkcioneri DSS-a zalagali su se za nastavak saradnje sa Tadićevim DS-om, ali su zbog takve jeresi "dobili lekciju". Druga priča kaže da su predstavnici DS-a o postizbornoj koaliciji na nivou republike pregovarali sa nižim nivoima SPS-a, što je ozbiljno naljutilo vrh stranke i dovelo do kontraefekta
SAGLASNOST PRINCIPIJELNIH PREGOVARAČA: Andrija Mladenović (DSS), Aleksandar Vučić (SRS), Milan Krkobabić (PUPS) i Aleksandar Antić (SPS)
Uprkos boljem rezultatu koji su na izborima u Beogradu ostvarili Demokratska stranka i njen najistureniji igrač Dragan Đilas, prestonicom bi, ukoliko se ostvare zvanične najave, ubuduće mogli da upravljaju radikali, sa Aleksandrom Vučićem na čelu.
Pregovori i „pouzdane informacije“ koje ih prate su takvi da nijednu „zvaničnu“ najavu ne bi trebalo uzimati bez rezerve. Ako se na kraju ipak desi da drugoplasirana stranka u Beogradu okupi partnere za formiranje gradske vlasti, neće to biti nikakav presedan: do poslednjih izbora, u poziciji izbornog pobednika koji gubi vlast bili su, na republičkom nivou, upravo radikali, koji su imali najveći broj poslanika u Skupštini, ali nisu učestvovali u vršenju vlasti (makar ne zvanično).
Takav ishod – formiranje vlade Srbije u kojoj nije bilo mesta za najuspešniju stranku na izborima, tumačen je programskim i političkim razlozima. Na aktuelnom primeru Beograda, međutim, nameće se, makar na prvi pogled, jedan daleko ciničniji zaključak – onaj koji u obzir uzima neke stranačke i personalne (poslovne?), a ne „državne“ i druge „više razloge“.
U POTRAZI ZA KOALICIONIM PARTNEROM: Dragan Đilas (DS)
Jer, da je dosadašnja koalicija Demokratska stranka – Demokratska stranka Srbije – G17 plus, na nivou Beograda, funkcionisala sasvim uzorno, isticale su sve njene članice. Za takve tvrdnje i birači su imali razumevanja: te tri stranke, u zbiru posmatrano, imale su nešto više glasova od dosadašnje opozicije, što ukazuje na neodrživost teze da su „građani glasali za promene“.
PRETRČAVANJE: Ukoliko se, dakle, krajem sedmice, ostvari najava predstavnika Srpske radikalne stranke, Socijalističke partije Srbije i DSS-a da će te tri partije formirati novu vlast u Beogradu, to bi pre mogao biti rezultat odluke jedne stranke (DSS) da „pretrči“ u drugi stranački blok, nego posledica odluke birača da kazne dosadašnju vlast.
Sličan zaključak mogao bi se izvući i u nekim drugim slučajevima. Drugim rečima – osim u onih nekoliko opština u kojima je jedna izborna lista dobila apsolutnu većinu glasova, samo na osnovu prebrojavanja glasova gotovo da je nemoguće zaključiti kako će u narednom četvorogodišnjem periodu izgledati politička mapa Srbije. Tu veliku tajnu, do poslednjeg trenutka, znaće samo ovlašćeni stranački pregovarači.
Zato vesti koje stižu o međustranačkim dogovorima postignutim na lokalnom nivou, ponekad deluju prvenstveno kao vid pritiska na pregovarače na republičkom nivou.
Onaj deo beogradske političke čaršije koji retko greši, proteklih dana prepričavao je dve priče koje se baš dobro uklapaju u to tumačenje. Prema jednoj, lokalni funkcioneri DSS-a zalagali su se za nastavak saradnje sa Tadićevim DS-om, ali su (između ostalog, i uz pomoć neprijatnog teksta objavljenog u jednom tabloidu) zbog takve jeresi „dobili lekciju“. Druga priča kaže da su predstavnici DS-a o postizbornoj koaliciji na nivou republike pregovarali sa nižim nivoima SPS-a, što je ozbiljno naljutilo vrh stranke i dovelo do kontraefekta – ubrzanja pregovora o pravljenju koalicije sa radikalima i narodnjacima na nivou Beograda.
KOGAVOLISPS: Nisu, međutim, samo zagovornici formiranja saveza SRS-DSS-SPS ubeležili pozitivan poen u disciplini vršenja pritiska na „glavne“ pregovarače: odmah nakon prve vesti o dogovoru Vučića i prijatelja o formiranju beogradske koalicije, iz nekih drugih gradova počele su da stižu informacije o dogovoru Tadićevog DS-a i socijalista. Takva većina, prema najavama, postignuta je u Kragujevcu (gde socijalisti nisu bili neophodni) i Inđiji, a u utorak se tvrdilo da se slični dogovori prave i u Nišu i Leskovcu.
„Mi imamo većinu u Kragujevcu, skoro bez ikoga, ali ponudili smo to i socijalistima. Zašto? Ne trebaju nam što se tiče broja mandata, već da imamo konzistentnu vlast i u Republici i na lokalu“, objasnio je lider G17 plus Mlađan Dinkić, koji nije malo puta dokazao da poseduje izuzetan marketinški, ali i politički talenat. Dinkić je uz to zapretio da G17 plus neće učestvovati u vladi ako bude postignut dogovor sa SPS-om samo na republičkom, a ne i na beogradskom nivou.
Konfuziju je upotpunila, a uslove za širenje glasina i najneverovatnijih tumačenja i prognoza dodatno unapredila, vest iz Novog Sada da su se SRS, DSS i SPS dogovorili o uzajamnoj podršci u drugom krugu izbora za Skupštinu Vojvodine po većinskom sistemu. Konferenciji za novinare na kojoj je ta vest u ponedeljak saopštena, prisustvovali su, međutim, samo predstavnici SRS-a i DSS-a, ali ne i socijalisti, što je bilo dovoljno za cvetanje raznih teorija vezanih za parametre na osnovu kojih se opredeljuje najpoželjnija srpska „udavača“ – SPS (i njeni partneri, familija Krkobabić i Jagodinac Dragan Marković Palma).
ZLUNETREBALO: Uprkos najavama da će dogovor ovoga puta brzo biti postignut (bilo je čak i ultimatuma, kao što je poruka Tomislava Nikolića Ivici Dačiću da se opredeli najkasnije do 25. maja) stvoreni su, „zlu ne trebalo“, i uslovi za izvesno, mada ne i nedogledno, odugovlačenje.
Tako je u Beogradu, u utorak, kada je pripreman ovaj broj „Vremena“, još bilo nemoguće „izračunati“ zakonski rok za formiranje nove gradske vlasti. Izbori su, naime, ponovljeni na tri mesta, ali se, u vreme pripreme lista, još nije znalo kada će biti saopšteni zvanični rezultati (koji neće biti znatno promenjeni u odnosu na rezultate saopštene pre ponovljenog glasanja). Da bi rezultati bili saopšteni, naime, potrebno je da se iscrpe svi pravni lekovi. Tim povodom, zakon kaže: ako se neko žali Gradskoj izbornoj komisiji, to mora da učini u roku od 24 časa od trenutka kada je učinjen propust na glasačkom mestu. Komisija ima 48 sati da na to odgovori. Ukoliko je pritužba odbijena, podnosilac ima pravo da se obrati nadležnom sudu u roku od 24 časa. Komisija je dužna da u roku od 12 sati sudu dostavi potrebne podatke za odlučivanje, a sud odluku mora da donese u roku od narednih 48 sati. Sudska odluka je pravosnažna i ne može se preinačiti. To bi značilo da odluka može da se prolongira najmanje za šest dana, ali i više, s obzirom na mogućnost ponavljanja izbora (u slučaju da je ocenjeno da je žalba bila osnovana).
Mogućnost odugovlačenja, dakle, postoji, ali to ne znači i da će biti do kraja iskorišćena. Do petka, kada ovaj broj „Vremena“ bude na kioscima, slika bi mogla biti jasnija, kako na lokalnom tako i na republičkom nivou. Kladionice bi, u međuvremenu, mogle da se pozabave raznim pitanjima – da li će socijalisti ulaziti u različite saveze na lokalnom i na centralnom nivou, da li će priliku da učestvuje u ispravljanju višedecenijske gluposti i u izgradnji mosta u Beogradu dobiti Aleksandar Vučić ili Dragan Đilas, da li će Lidija Vukićević doći na čelo nekog beogradskog pozorišta, neke republičke institucije, ili ništa od toga…
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Studenti su pobedili u 22 grada, a SNS u svega dva. Bivša vladajuća partija zadržala je pak ogromnu većinu na Kosovu i u zatvorima. Štaviše, u zatvorima (gde su osvojili 66 odsto) broj glasova im je porastao u odnosu na 2023. godinu. Pojedini cene da do sledećih izbora taj procenat može skočiti i do 90 odsto. Zatim, u Novom Pazaru, SL je osvojio 38,7 odsto glasova, čime je ostvario bolji rezultat od stranke Rasima Ljajića za 18 odsto, a od Aleksandra Vučića za 20 odsto, što je značajan pokazatelj toga da je, između mnogih drugih, prevazišla i etničke i lokalne podele, koje su mnogi političari namerno gajili
Istraživanja pokazuju da je prava noćna mora promeniti sistem vlasti koji se zasniva na kontroli celog društva, od pravosuđa, preko regulatornih tela i državnih preduzeća, sve do mreža subjekata koji upravljaju javnom imovinom, a nalaze se izvan neposredne kontrole vlade. Ne zaboravimo da je vučićizam prodro do kontrole javnih toaleta
Intervju: Spasoje Vulević, bivši komandant Specijalne antiterorističke jedinice
“Instrukcije komandanata bile su da se spreme za odbranu institucija po svaku cenu”, kaže za “Vreme” Spasoje Vulević, koji navodi da je u izbornoj noći bilo angažovano oko 4000 policajaca. Govori o tome kako je izbegnut sukob sa građanima, šta je preko policijske radio-veze čuo 15. marta i zašto je odbio da SAJ izvede na blokade. Upozorava da se ne sme ponoviti greška posle 5. oktobra i da bez ozbiljne lustracije nema reforme policije
Dok izborni pobednici ne preuzmu dizgine, odlazeći režim drži razne poluge moći i ima vremena da još krade i zametne tragove. Naprednjaci u deluziji čak tvrde da će biti obična opozicija. Ali, ništa od toga neće im proći glatko
Po Vučićevom dolasku na vlast otprilike pola Demokratske stranke prešlo je na mračnu stranu i mora im se priznati da su se, kao pravi konvertiti spremni da iskažu tvrdu lojalnost, naročito istakli. Evo Gorana Vesića, na primer. Ili onog ambasadora u Americi Dragana Šutanovca. O Nebojši doktoru Krstiću da i ne govorimo. Sada se, kao što vidimo, prvi preporučio – ni manje ni više – Milorad Dodik lično
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
