Malo ko zna šta se u njihovom dvorištu dešava. Svi ispadi HIP Azotare ionako se samo porede sa emisijama dva njena suseda u pančevačkoj Južnoj zoni, HIP Petrohemijom i NIS Rafinerijom nafte Pančevo. Pažljiv posmatrač ipak primećuje da ove dve fabrike u državnom vlasništvu aktivno sarađuju sa Ministarstvom zaštite životne sredine i lokalnom samoupravom, uređujući svoja postrojenja kroz niz investicija, dok Azotara, koja je od 2006. godine u većinskom vlasništvu kompanije Arvi iz Litvanije, nekako preterano uporno gleda svoja posla.
I onda se u sredu 4. juna, baš uoči Dana zaštite životne sredine, dogodio incident koji je pokazao da u njihovom dvorištu nije samo reč o zastrelim postrojenjima i greškama na opremi, već o javašluku i zloj volji, kojoj inače prethodi duga istorija trovanja i nepoštovanja društva i sredine za poslovanje. Neobjašnjivi propust odgovornih lica pretvorio se tokom tog prepodneva u opštu opasnost koja je ugrozila zdravlje gotovo sto hiljada ljudi.
Par sati ranije, radnici Azotare su se okupili ispred upravne zgrade da bi štrajkovali jer tri meseca nisu primili plate. Međutim, predstavnici tri fabrička sindikata obavestili su ih da je to okupljanje protivzakonito jer nije najavljeno deset dana ranije, što je izazvalo ogorčenje i žestoke prepirke. Posle nekog vremena, okupljeni su se razišli, ali to nije bio kraj.
Trovanje je počelo posle devet sati. Nije poznato čijom voljom je poslovođa Novica Savić, odmah posle štrajka, napravio gaf neshvatljiv za svaku iole organizovanu hemijsku fabriku. On je crevo sa azotnom kiselinom priključio na cisternu sa nešto amonijačne vode i u nju usuo azotnu kiselinu. Zbog toga je došlo do intenzivne hemijske reakcije. U metalnoj cisterni je nastao azot-dioksid (NO2), gas oštrog mirisa, koji kao i „gas smejavac“ (N2O) u sasvim maloj količini ima anestetičko dejstvo, ali je inače izuzetno otrovan. Za NO2 se smatra da podstiče nastanak kiselih kiša i da utiče na pojavu raznih plućnih bolesti, alergijskih reakcija i malignih oboljenja.
Obod cisterne je progoreo, azot-dioksid se oslobodio u atmosferu izuzetnom brzinom, a horizont je prekrio žut oblak. U Pančevu je opštinski monitoring između 9 i 10 sati, na mernom mestu Vatrogasni dom, zabeležio nikad viđen skok azot-dioksida (NO2) koji je nad gradom dostigao koncentraciju od 170,8 mikrograma po kubnom metru, što je iznad dozvoljene jednočasovne granične vrednosti od 150 μg/m3.
Za same stanovnike Pančeva sve je počelo u 9.55 kad su, posle odluke predsednika opštine Srđana Mikovića da oglasi hemijsku opasnost, nad gradom zabrujale sirene. Nije se osećao nikakav miris, samo su stanovnici naselja bližih Južnoj zoni mogli da vide oblak žutomrkog dima kako se približava gradu.
Rukovodstvo HIP Azotare nije htelo da saopšti kakvo je poreklo tog otrova, pa je gradom, mada naviklim na zagađenje i RHB uzbune, prostrujala uznemirenost. Lokalna televizija je u živom programu podsećala građane da zatvore prozore i vaspitačice u vrtićima da decu drže u zatvorenim prostorijama.
U sledećih pola sata u krug Azotare je stigla mobilna merna stanica Zavoda za javno zdravlje, potom je u fabriku stigao ministar zaštite životne sredine Saša Dragin sa saradnicima, a nakon njega na uviđaj je došla i opštinski javni tužilac Branislava Vučković. „Tražićemo da se krivci liše slobode“, rekao je Dragin ljutito, dodajući da se ne može očekivati od radnika da dobro rade kad tri meseca nisu primili platu. Slučaj je ubrzo rasvetljen, a jak vetar je razvejao azot-dioksid i u gradu je proglašen prestanak vazdušne opasnosti. Medicinsku pomoć je u tim satima zatražilo sedmoro ljudi, među kojima i četiri radnika Azotare.
Stanovnike Pančeva nisu toliko zabrinuli oslobođeni azotni oksidi, koliko nedopustivo nizak nivo inženjerske kulture koju ovaj slučaj pokazuje. Kako je uopšte moguć takav propust u hemijskoj industriji koja ima tradiciju od pedeset godina liderskog položaja u proizvodnji veštačkih đubriva? Ovo sipanje azotne kiseline u cisternu može značiti svako odsustvo radne discipline, potpun raspad hijerarhije u fabrici ili možda čak nešto mnogo gore.
Sutradan je sudija Opštinskog suda u Pančevu saslušao Savića i odredio mu jednomesečni pritvor zbog sumnje da je izazvao opštu opasnost, učinivši ga prvim ekološkim zatvorenikom u istoriji Srbije. Međutim, kako je najavljeno iz Republičkog javnog tužilaštva, tokom dalje istrage utvrdiće se i odgovornost drugih zaposlenih. Svi se nadaju da će među njima biti i rukovodioci, a da će pozadina slučaja sa štrajkom biti rasvetljena.
Sindikati su krajem nedelje tražili da se poslovođa Savić oslobodi. Kako prenose beogradski mediji, oni kažu da je u Pančevu „bilo toliko slučajeva zagađenja vazduha i niko nije odgovarao, a kamoli da odmah ode u zatvor kao Savić“, braneći ga dalje neumesnom činjenicom da se vinovnici smrti u saobraćajnim nesrećama često brane sa slobode. Kako „Vreme“ saznaje, Ministarstvo zaštite životne sredine, s druge strane, najavljuje da će HIP Azotara biti zatvorena dok ne ispuni sve propise.
Zašto Srbija treba da na 20 kilometara od prestonice toleriše postojanje grupe neodgovornih ljudi koji sebe nazivaju fabrikom i pri tom upravljaju tonama raznih drugih opasnih materija, koje kad se u pravom trenutku oslobode za samo nekoliko sati mogu da usmrte milione ljudi? Koliko ličnih dohodaka litvanski vlasnici treba da ne isplate pa da opet insceniraju takozvanu ljudsku grešku? Istraga se nastavlja. I dok je nesrećni zagađivač u pritvoru, napolju je prošao Dan zaštite životne sredine. Nad Pančevom sad padaju samo kiseli junski pljuskovi.
