Nezavisni sindikat policije konačno je registrovan – deset godina po osnivanju. Početak stvarnog sindikalnog organizovanja policajaca koincidirao je sa početkom drame preporoda naše policije, drame svakako veće od one iz 1966. i Brionskog plenuma
Osnivač – Milosav Vasić
Počelo je u februaru 1991, u onoj vrućoj atmosferi pripremanja i pakovanja ratova na Balkanu: beogradski policajci, većinom mladi momci smešteni kao samci u Domu milicije i samačkim hotelima, počeli su sami od sebe da razgovaraju o sindikatu. Za nekoliko dana imali su 240 potpisa na inicijativi za osnivanje Nezavisnog sindikata milicije, ali je odgovor pretpostavljenih bio žestok: to je ocenjeno kao „nepatriotska“ priča u „ovom trenutku“; 18. februara kolege policajci oduzimaju od Milosava Vasića, jednog od prvih osnivača, materijale o osnivanju sindikata. Milosav Vasić pretrpeće u tih deset godina svašta: od protivzakonitih premeštaja (sud ga je pravosnažnom presudom vratio na prvobitno radno mesto), preko informativnih razgovora (kojima je i broj zaboravio), pretnji, otpuštanja (vraćen na posao), hapšenja, pa do batina koje je 5. oktobra uveče dobio pokušavajući da – kao civil! – zaštiti kolege policajce opkoljene na jednoj lokaciji… Oktobra 1999. u Užicu, narod ga je telima odbranio od policajaca koji su hteli da ga privedu jer je vodio propagandu u korist Saveza za promene. Tada je govorio opoziciji i ovo: „I dok vas neka druga policija hapsi, bije i proganja, mi vas molimo i preklinjemo da se ujedinite, radi vas, radi nas i radi ovog napaćenog naroda…“
Nezavisni sindikat policije upisan je u registar tek 18. januara 2001. Milosav Vasić vraćen je u policiju, ali saveznu; sada sanja o tome da konačno upiše Višu školu unutrašnjih poslova i da nastavi normalnu karijeru, ali ga čeka još mnogo posla: „Naš je cilj da budemo većinski sindikat u policiji. Vidimo da su neki pukovnici već krenuli da organizuju nešto drugo; doznajemo i da nekim kolegama još oduzimaju od plate članarinu za neki fantomski sindikat. Nadam se da ćemo brojnošću našeg sindikata i njegovim kvalitetom i postati većinski sindikat. Mi hoćemo da promenimo život i policiji i građanima… Predugo smo i jedni i drugi trpeli neke stvari…“ Prvi ciljevi Nezavisnog sindikata policije su zaštita interesa i ljudskih prava policajaca, ostvarivanje prava na stan, plaćeni noćni i prekovremeni rad i rad u vreme praznika, lično osiguranje, poboljšavanje uslova rada i opreme, pravo na nadoknadu za odvojen život (zbrinjavanje porodica), pravna zaštita, topli obrok i ostale naknade po osnovu rada. Te normalne sindikalne aktivnosti tek su početak, kaže Milosav Vasić: „Trudimo se da što pre donesemo etički kodeks policajaca i da ga uspostavimo kao normu za sve policajce, kao i da postignemo promenu člana 42, stav 3 Ustava SR Jugoslavije, kojim se zabranjuje sindikalno organizovanje profesionalnih vojnika i policajaca.“
Nezavisni sindikat policije svestan je da pravi posao tek predstoji. U razgovorima za „Vreme“ Milosav Vasić i njegove kolege ukazali su da treba izmeniti navike stečene za ovih deset godina: aroganciju, nasilničko ponašanje, korupciju, potpuni nedostatak razumevanja za prava građana – ali i policajaca. To neće biti brz proces: „Još sede na svojim mestima načelnici koji su nas uterivali u SPS, komandiri i načelnici OUP-a koji su kršili zakone i propise služeći jednoj ili drugoj stranci…“ Ako neko zna šta su komandiri, načelnici OUP-a, načelnici uprava i generalitet policije radili – znaju obični policajci. Oni se pitaju, na primer, kako je moguće da kožni komplet sa značkom i službenom legitimacijom, nabavljen od firme Alveto Bgd koja ima ekskluzivni ugovor, košta MUP 80 maraka, ako isti takav komplet za Nezavisni sindikat policije (kožna futrola, slična metalna značka i nešto jednostavnija plastificirana legitimacija bez hologramske zaštite) košta 25 maraka. Da li se neko tu ugradio, pitaju policajci…
U Nezavisnom sindikatu policije svesni su da će njihov zadatak biti širi od pukog sindikalnog rada. Na duži rok sebe vide kao profesionalno udruženje koje će se baviti održavanjem i unapređivanjem profesionalnih standarda, ali i zakonitosti i demokratskih vrednosti. „Policajac prirodno teži vladavini prava i demokratskoj atmosferi u društvu, jer ga to oslobađa suvišnih opterećenja, čuva mu živce i otvara mogućnost da se koncentriše na svoj pravi posao“, kaže Milosav Vasić.
A koji je pravi posao? „Ono što piše na našoj znački Nezavisnog sindikata policije – ‘Da štitimo i služimo’. Da policajce građanstvo doživi kao svoje, a ne tuđe; da slušamo samo zakon i pravo, a ne političare; da štitimo živote i imovinu građana, javni red i mir i ustavni poredak.“ Značku je za sada steklo nekih šest-sedam hiljada policajaca u Srbiji i Saveznoj policiji; broj članova Sindikata raste svakoga dana. Ako ta značka postane znak profesionalnog i moralnog integriteta, nešto što će građanin voleti da vidi na policajcu, Sindikat je uspeo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
