Stari duh novog dvora

Došavši u Srbiju početkom 2003. neupućeni namernik bi verovatno u čudu pitao: „Koliko divizija ima taj Građanski savez?“ Članica te partije predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić odlučila je da je u državnom interesu da na šest do osam meseci de fakto produži mandat Nataši Mićić, v. d. šefa države.

Po isteku roka od 60 dana od dana održavanja neuspelih izbora za srpskog predsednika predsednica Skupštine Srbije je 6. februara saopštila da će datum održavanja predsedničkih izbora odrediti odmah posle usvajanja novog ustava Srbije, što znači za šest meseci, a najkasnije do početka redovnog jesenjeg zasedanja parlamenta 1. oktobra.

Prva asocijacija je ona odluka Aleksandra Obrenovića da na jedan sat ukine ustav, vrati stari, obavi posao, ukine stari i vrati na snagu novi ustav. Taj novi dvor, onaj s petokrakom, očito je posednut nekim starim duhovima…

Pre donošenja odluke Nataša Mićić se konsultovala sa šefovima poslaničkih grupa, predsednicima skupštinskih odbora, predsednikom Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, nadležnim ministrima, predsednikom Vlade Republike Srbije, predsednicima Ustavnog i Vrhovnog suda Srbije i stručnjacima za ustavno pravo. Međutim, tim konsultacijama nisu prisustvovali predstavnici SRS-a, SSJ-a i, naglašeno, DSS-a, partije koja se pravnim sredstvima još bori da njen predsednički kandidat ipak bude proglašen za izabranog predsednika Srbije ili bar da osujeti odlaganje predsedničkih izbora.

Nataša Mićić tvrdi da je odluku donela u skladu sa svojom savešću i saopštava da će nastojati da odgovorno i obazrivo obavlja dužnosti i ovlašćenja predsednika Republike. Za savest je nadležna Patrijaršija, za odgovornost će se videti, ali teško da je ta odluka obazriva, a još teže da pacifikuje političke sukobe, naprotiv, proizvela je dodatne tenzije.

OTPOR: Koštunica je rekao da je ta odluka potpuno protivustavna. Šef poslaničke grupe DSS-a u republičkom parlamentu Dejan Mihajlov izjavio je da je Nataša Mićić izvršila udar na ustavni poredak. Ivica Dačić, predsednik Glavnog odbora SPS-a, neraspisivanje izbora takođe smatra flagrantnim kršenjem Ustava. SRS zahteva da se odmah izjasne Ustavni i Vrhovni sud Srbije. Poslanici Nove Srbije najavili su da će pokrenuti inicijativu za smenu Nataše Mićić. Predsednik Reformista Vojvodine Miodrag Isakov izjavio je da Nataša Mićić krši Ustav i zakon, ali da se on nada da će ta njena greška ubrzo biti ispravljena. Najavljena je i jedna krivična prijava advokata Svetozara Vujačića protiv predsednice Skupštine zbog zloupotrebe službenog položaja.

S raznih strana stizala su upozorenja da Srbija treba da ima izabranog predsednika, kako bi se izbegla destabilizacija prilika. Vladajuća većina je tu sugestiju raznim manevrima ignorisala, što nije bilo iznenađenje pošto je bilo prilično jasno da su simpatizeri vladine većine tiho bojkotovali predsedničke izbore s ciljem da odstrane Koštunicu.

Usledilo je zabašurivanje izborne paralize. Cesid je, na primer, prošle nedelje saopštio stručnu procenu da bi izbori za predsednika Republike morali da budu raspisani 6. februara. Jedan od naših najcenjenijih stručnjaka za izborno pravo Marijana Pajvančić bila je izričita u oceni da mogućnosti za drugačiju odluku po slovu Ustava nema. Ti saveti su ignorisani.

U Crnoj Gori posle još jednog kruga neuspelih predsedničkih izbora najavljuju da će krizu rešavati novim izborima, da će ukinuti cenzus od 50 odsto izašlih na biralište, pošto ta odredba postoji u malo zemalja (Estonija, Kazahstan) i (kako kaže Srđan Darmanović) predstavlja otvoren poziv na bojkot.

Nataša Mićić je zaobišla detalje da bi se pozvala na državni razlog, na procenu da se političke okolnosti koje su uticale na neuspeh predsedničkih izbora od septembra do decembra 2002. nisu promenile, na ocenu da bi raspisivanje predsedničkih izbora sada bilo necelishodno i štetno po državne interese. Saopštava da je tokom konsultacija zaključila da postoji spremnost svih relevantnih političkih subjekata da se rok za usklađivanje Ustava Srbije sa Ustavnom poveljom Zajednice Srbija i Crna Gora iskoristi za donošenje novog ustava Srbije. Nagovestila je da bi promena Ustava promenila i ovlašćenja predsednika, način njegovog izbora i postupak njegovog opoziva. Ako se predsednica Skupštine bavi pretpostavkama o budućem ustavnom uređenju, čudno je da nije zaključila da će Srbija biti monarhija, da neće dakle imati predsednika Republike pa da te izbore ukine…

USTAV: Nataša Mićić se s pravom poziva na obavezu usaglašavanja srpskog ustava sa saveznim, što je obaveza „obe Nataše“; pravo predsednika Republike na ustavnu inicijativu proističe iz člana 132 važećeg ustava, a predsednica Skupštine formacijski predsedava Ustavnom komisijom…

Donošenje srpskog ustava, čije je pisanje s obzirom na kosovski problem veoma velik izazov, na ovaj način je improvizano zakazano uz rasplamsavanje izbornog spora umesto njegovog stišavanja, pošto partija koja je imala najjačeg predsedničkog kandidata tu odluku smatra kršenjem Ustava. Izgleda da DSS, i pored nezadovoljstva, još daje prioritet izradi ustava i poručuje da još niotkoga nije pozvan na konsultacije o tom pitanju.

S druge strane, ova predsednička afera podudara se s otimačinom, možda i parlamentarnom korupcijom (Đorđe Vukadinović), vezanom za konstruisanje većine u saveznom parlamentu, što konstituisanje Državne Zajednice u startu čini problematičnim.

Važan deo te zajednice je Vrhovni savet odbrane, koji će u konstitutivnom periodu činiti crnogorski v. d. predsednika, srpski v. d. predsednika i predsednik Državne Zajednice, a to telo je trebalo da ima dva člana direktno izabrana, a jednog posredno. U trenutku kada na jugu Srbije događaji ponovo klize ka riziku nekog oružanog konflikta, autoritet vrhovnog komandanta morao bi biti čvršći.

NAMERNE NEJASNOĆE: V. d. predsednica države, izabrana na mesto predsednice Skupštine usred jednog partijskog spora, dolazi iz partije koja nije do sada potvrdila veću izbornu podršku, našla se u situaciji da tumači niz pravnih praznina i da pri tom sama sebi produžava mandat, uz niz takozvanih korisnih nejasnoća. Đorđe Vukadinović kaže da su to namerne nejasnoće.

Kad se pogleda hronologija, ispada da je Mićićka kao predsednica Skupštine tim namernim nejasnoćama ipak i lično doprinela, kao pripadnica vladajuće većine, a verifikovala ih kao predsednica Skupštine.

Skupština kojom ona predsedava je raritet među parlamentima zato što je to skupština neodređenog sastava. Takva skupština 5. novembra, u toku izbornog procesa, menja izborni zakon. Tokom usvajanja tog zakona vodi se rasprava o dvema tačkama: prvo o cenzusu od 50 odsto birača u prvom krugu za uspeh izbora, a zatim o odredbi koja neodređeno govori o raspisivanju novih izbora u slučaju neuspeha izbornog turnusa. Vladina većina tada izglasava ukidanje cenzusa u drugom krugu izbora, a lukavo ga zadržava u prvom krugu, uprkos protivljenju DSS-a s kojim je ta koalicija nekoliko dana pre toga sklopila pismeni sporazum preko posrednika. Bilo je to posle sastanka DOS-a 5. novembra u Moroviću. Očigledno je da vladajuća većina u tim trenucima računa s neuspehom drugog turnusa izbora.

Umesto formulacije koja bi predsedniku Skupštine naložila da u zakonskom roku obavezno raspiše nove izbore, u tekstu izmena zakona o izboru predsednika Republike ostavlja se deo „odlučuje o raspisivanju novih izbora“, uprkos upozorenjima opozicije da to može značiti (kao što je ispalo i da znači) i da predsednik Skupštine može da odluči da izbore raspiše kad hoće – možda i da ih ne raspiše. Na različite načine ignoriše se činjenica da Srbija zapada u institucionalnu krizu zato što nema izabranog predsednika. U članu 86 Ustav Srbije bez ograde propisuje da mandat predsednika Republike traje pet godina. U članu 87 Ustava kaže se da u slučaju da je predsednik iz bilo kog razloga sprečen da obavlja dužnost, privremeno ga zamenjuje predsednik skupštine. Nema odredbe koja govori o tome šta se radi kad predsednik nije izabran. Iako je jasno da će takve okolnosti nastati, ne donosi se nikakva odredba kojom bi se takva situacija kodifikovala. Skupština o tome ne raspravlja.

Posle kraće pravničke rasprave o tome da li Nataša Mićić zamenjuje Milana Milutinovića kome je istekao mandat ili predsednika koji nije izabran, Nataša Mićić nekoga od njih zamenjuje i počinje da vlada. Dragan Tomić je 1997. godine kao predsednik Skupštine pet meseci bio v. d. predsednika Republike, zamenjujući Slobodana Miloševića koji je izabran za predsednika SRJ, ali Tomićevo stolovanje nije prešlo datum isteka mandata dotadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

Nije bilo volje da se ta situacija razreši širokim političkim konsenzusom. Početkom godine Miroljub Labus, predsednik G17 plus, pokreće inicijativu da „izvorni“ DOS postigne konsenzus o najvažnijim nacionalnim pitanjima. Labusov predlog odmah su prihvatili lideri Nove Srbije, koalicije „Šumadija“, DHSS-a, Saveza vojvođanskih Mađara, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, ali ga očito ne prihvataju ni DS ni DSS. Inicijativa svečano propada.

NA REDU USTAVNI SUD: Pošto je prethodno iskoristio sve redovne pravne lekove, DSS tek 23. januara ulaže prigovor Ustavnom sudu Srbije u kome osporava dve odredbe izmenjenog zakona o izboru predsednika Republike, onu o cenzusu od 50 odsto i onu o pravu predsednika Skupštine da odluči o raspisivanju izbora. Tvrde da Ustav uopšte ne dopušta da predsednik Republike ne bude izabran, upozoravaju da je ugrožen sistem podele vlasti i nabrajaju da u tom slučaju v. d. predsednika ne može da raspusti skupštinu, ne može da predloži mandatara u slučaju da padne vlada itd…

Predsednik Ustavnog suda učestvovao je u konsultacijama sa vršiocem dužnosti predsednika, ali Ustavni sud objavljuje da je uzeo u razmatranje prigovor DSS-a tek pošto se Nataša Mićić oglasila. Ustavni sud tokom ove nedelje treba da otpočne raspravu, što znači da će možda zatražiti mišljenje Skupštine, na šta će se možda čekati 45 dana. To znači da će spor biti zamrznut bar dok se ne završi konstituisanje skupštine Državne Zajednice Srbija i Crna Gora. Tu se točak vraća na problem sastava skupštine. U ponedeljak 10. februara 109 poslanika „DOS-a minus“ traži vanredno skupštinsko zasedanje radi donošenja zakona o izboru saveznih poslanika, za šta rok po Ustavnoj povelji ističe 14. februara. Sednica počinje (simbolično) posle završene rasprave o zakonu o duvanu, u kojoj su se poslanici dosta trudili, kako neko reče „iz čisto praktičnih razloga“. Pre toga pročešljava se spisak poslanika i za 13 poslanika DOS-a koji su podneli ostavku nalazi se cinična dosetka tipična za provincijske advokate – konstatuje se da su oni podneli neopozive ostavke u objektivnoj pravnoj zabludi.

Administrativni odbor odbija da bilo šta reši o zahtevu NS-a, SPS-a i SSJ-a da im se vrate mandati koje su sobom odneli disidenti koji su ih napustili i otišli u poslaničke grupe „Narodni socijalisti“ i „Srbija“.

Namera vladajuće većine je da u savezni parlament izabere poslanike na osnovu te korigovane proporcije, a DSS u utorak 11. podnosi amandmane kojima traži da se mandati dele na osnovu raspodele iz januara 2001…

O tome odlučuje postojeća većina. Bilans mandata je zamrznut „na plus 3“ u korist vladajuće većine pod izgovorom da Ustavni sud Srbije još nije odlučio o ustavnosti člana 88 Zakona o izboru narodnih poslanika. DSS traži od Ustavnog suda Srbije da se izjasni o spornom članu 88, uz optužbe da Administrativni odbor Skupštine Srbije kroji skupštinski sastav.

Zbog toga što je ta materija izašla iz poslovničkih i parlamentarnih okvira, najmanje dva poslanika sadašnjeg sastava uživaju policijsku zaštitu. Na kuću jednog od njih, predsednika Seljačke stranke Srbije Živka Selakovića (koji je bio u grupi sa SSJ-om), prošle nedelje bačena je bomba. To su prilično neprijatni nagoveštaji da se jedna konfuzija polako razliva u zonu nekontrolisanih impulsivnih sukoba…

Zasad je nekoliko vrućih krompira prebačeno u ruke Ustavnog suda Srbije. Sud, međutim, teško da može da zameni zakonodavca. Radmila Vasić, profesor Pravnog fakulteta, kaže da ona lično ne bi volela da sada bude sudija Ustavnog suda Srbije pošto se politički sukobi stalno isturaju na taj sud, pa se svako političko pitanje pre ili kasnije postavlja kao ustavno.