Predsednik Visokog savjeta tužilaštva i član SRG Branko Stamenković kaže za “Vreme” da postoji više dostignuća Stalne radne grupe od njenog osnivanja do danas. Kao prvo bi, objašnjava, izdvojio “građenje razumevanja problema sa kojima se novinari suočavaju u svom radu”, a koji se tiču moguće krivičnopravne zaštite. Dodaje da je njima, kao tužiocima, izuzetno bilo bitno da sagledaju i razumeju što više okolnosti i činjenica koje se tiču bezbednosti novinara i da nakon toga predlažu konkretnije mjere
Dok su se posljednjih mjeseci u Srbiji smjenjivali protesti i napete situacije, reporterske i novinarske ekipe nalazile su se na prvoj liniji – i često na udaru. Zabilježeni su fizički napadi, prijetnje i ometanja rada novinara, od guranja i razbijanja opreme do privođenja i zastrašivanja.
Takav trend direktno ugrožava bezbjednost medijskih radnika i sužava pravo javnosti da bude pravovremeno i tačno informisana. Brojna novinarska udruženja, redakcije i medijske organizacije oglasili su se povodom ovih incidenata, tražeći od nadležnih institucija hitnu, efikasnu reakciju – identifikovanje i sankcionisanje počinilaca, kao i garancije da će novinari moći nesmetano da rade svoj posao.
S druge strane, već godinama unazad postoji tijelo zaduženo za bezbjednost novinara, koje možda nije toliko poznato široj javnosti van medijske zajednice. Stalna radna grupa za bezbjednost novinara (SRG) okuplja predstavnike novinarskih organizacija i državnih institucija sa ciljem stvaranja mehanizama koji treba da štite novinare i omogućavaju blagovremenu reakciju na napade na njih.
Iako je već mjesecima u nekom polu-zamrznutom obliku, mehanizmi SRG i dalje funkcionišu.
ŠTA JE SRG?
Stalna radna grupa za bezbednost novinara osnovana je 2017. godine. Formirali su je Vrhovno javno tužilaštvo (VJT), Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije (MUP) i sva relevantna novinarska i medijska udruženja – Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Asocijacija onlajn medija (AOM). Bitno je napomenuti da u radu SRG od njegovog osnivanja učestvuje i Misija OEBS u Srbiji.
Temelj za osnivanje SRG nastao je potpisivanjem Sporazuma o saradnji i mjerama za podizanje bezbjednosti novinara krajem 2016. godine. Potpisnice su pravosudne institucije Republike Srbije s jedne strane i medijska udruženja s druge.
Cilj osnivanja SRG bio je stvaranje mehanizama za brzo reagovanje u slučaju ugrožavanja bezbjednosti novinara. Stoga su u okviru grupe određena lica zadužena za koordinaciju postupanja u slučajevima izvršenja krivičnih djela protiv novinara. Oni se nazivaju kontakt tačke. S medijske strane kontakt tačke nalaze se u medijskim udruženjima, dok se ispred tužilaštva nalaze u apelacionim javnim tužilaštvima za teritorije njihove mjesne nadležnosti. Kontakt tačke u Ministarstvu unutrašnjih poslova određene su u 27 uprava policije.
Početkom ove godine, medijska udruženja jedna za drugim obustavila su svaki vid saradnje sa organima zakonodavne i izvršne vlasti, zbog, kako je tada navedeno fingiranja demokratskih procesa i urušavanja vladavine prava. Posljedično, medijska udruženja zamrzla su i članstvo u Stalnoj radnoj grupi za bezbjednost novinara. Međutim, iako se zvanične sjednice ne održavaju, mehanizmi SRG i dalje funkcionišu.
ŠTA KAŽU PODACI?
Prema izvještaju SRG za 2024. godinu može se vidjeti da se ova grupa sastala četiri puta u okviru redovnih sjednica, dok je organizovano devet posjeta na lokalnom nivou, a u cilju unapređenja dijaloga i kreiranja povjerenja u ovo tijelo. U prošloj godini evidentirana su 62 napada na novinare, što je smanjenje od oko 18 odsto u odnosu na godinu dana ranije, kada je registrovano 76 slučajeva. Međutim, došlo je do povećanja broja napada na novinarke, te su u 2024. godini 55 odsto žrtava bile novinarke. U 2023. godini novinarke su činile trećinu. Kada je riječ o napadima u digitalnom okruženju, u devet slučajeva žrtve du bile muškarci, a u 19 žene.
Prvostepena ili pravosnažna odluka donijeta je u 17 predmeta formiranih tokom 2024. godine, što predstavlja 27,42 odsto od ukupnog broja. U predmetima pokrenutim 2024. godine donesena je jedna osuđujuća presuda, što je znatno smanjenje u odnosu na 2023. godinu, kada je bilo 12 osuđujućih presuda. Od početka vođenja baze napada na novinare u tužilaštvu 2016. pa do kraja 2024. godine, formirano je ukupno 587 predmeta u svim tužilaštvima u Republici Srbiji, a po osnovu prijava za krivična djela protiv novinara. Prema statističkim podacima tužilaštva za ovaj period riješeno je ukupno 350 predmeta, što je 59,63 odsto.
Takođe, prema izvještaju, sudovi su u dva predmeta donijeli odluku da osumnjičenima za prijetnje novinarima bude omogućena odbrana iz kućnog pritvora sa nanogicom, i u oba slučaja ta lica su pobjegla te i dalje predstavljaju prijetnju ugroženim novinarima. Na kraju, od 17 riješenih slučajeva tokom prethodne godine, tužilaštvo je u 14 njih donijelo odluku da odbaci krivične prijave, odnosno da nema mjesta pokretanju krivičnog postupka.
Krajem aprila prošle godine pravnosnažno je okončan i krivični postupak vođen zbog paljenja kuće Milana Jovanovića, novinara internet portala “Žig Info” iz Grocke. Naime, nakon šest godina, ovaj novinar je konačno dočekao epilog. Ipak, posljednja sudska instanca odlučila je da osumnjičenima umanji zatvorske kazne na koje su osuđeni.
U istom periodu pravnosnažno je okončan i postupak vođen zbog prijetnji Igoru Božiću, programskom direktoru televizije N1, koje su upućene u formi komentara na portalu ovog medija. Osoba odgovorna za pomenuti komentar zaključila je sa tužilaštvom sporazum o priznanju krivičnog dela, a Viši sud u Beogradu prihvatio je taj sporazum i okrivljenom izrekao uslovnu osudu u trajanju od godinu dana. Izvještaj SRG navodi ovaj slučaj kao primjer dobre prakse u radu Stalne radne grupe.
Međutim, u nekim slučajevima, kao što su napad na novinara nedeljnika “Radar” Vuka Cvijića i preteće poruke upućene predstavnicima NDNV, sudski epilog i dalje nije dočekan.
DOSTIGNUĆA I PREPREKE
Predsjednik Visokog savjeta tužilaštva i član SRG Branko Stamenković kaže za “Vreme” da postoji više dostignuća Stalne radne grupe od njenog osnivanja do danas. Kao prvo bi, objašnjava, izdvojio “gradjenje razumevanja problema sa kojima se novinari suočavaju u svom radu”, a koji se tiču moguće krivičnopravne zaštite. Dodaje da je njima, kao tužiocima, bilo izuzetno bitno da sagledaju i razumiju što više okolnosti i činjenica koje se tiču bezbjednosti novinara i da nakon toga predlažu konkretnije mjere kako tužilaštvu tako i novinarima i njihovim udruženjima i asocijacama.
Stamenković dodaje da je drugo najvažnije dostugnuće donošenje Opšteg obaveznog uputstva tada Republičkog, sada Vrhovnog javnog tužioca Republike Srbije. Kako kaže, “ovim je po prvi put na tlu Evrope formirana mreža stalno dežurnih javnih tužilaca posebno za predmete bezbednosti novinara”. Sagovornik kaže “da mreža i danas, i pored svih poteškoća, broji preko 110 tužilaca u 90 javnih tužilaštava, i dežurna je 24 časa dnevno tokom cele godine”. Pojašnjava da dežurni tužioci nadalje imaju obavezu da formiraju predmet u roku od 24 časa od dogadjaja, tj. potencijalnog izvršenja krivičnog djela, i da u narednih 48 sati obave razgovor sa novinarom.
Dodaje da postoji još dostignuća SRG, ali da su ova dva po njegovom mišljenju najbitnija.
Kada se govori o povjerenju u Stalnu radnu grupu za bezbjednost novinara, sagovornik misli da je pređen veliki put od jednog “vrlo prisutnog nepoverenja do postojanja značajnog razumevanja rada i postupaka javnog tužilaštva u ovoj oblasti od novinara i njihovih udruženja i asocijacija”.
No, dodaje da je činjenica da “potpuno poverenje ne postoji i da takva situacija potiče iz izazova sa kojima se suočavaju, koji se kreću od poteškoća u pribavljanju dokaza o izvršenju krivičnog dela do nerazumevanja jednog broja novinara koje su granice postupanja institucije koju on predstavlja”.
Stamenković kaže da su “eskalacija nasilja koja se primećuje na javnim skupovima u poslednje vreme – a na kojima prisutni novinari rade svoj posao – i posledice tog nasilja koje se preslikava i na njih, zabrinjavajuće i ne vode ka jačanju poverenja”, već, kako smatra, “imaju suprotan efekat”.
“Siguran sam da prostora za unapredjenje ima i da je, u stvari, potrebno da Stalna radna grupa ne samo nastavi svoj rad, već da ga pojača upravo u vezi sa dogadjajima krivičnopravne prirode koji se dešavaju u poslednje vreme svim novinarima u našoj zemlji”, zaključuje
sagovornik.
Ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržaj ovog teksta isključivo je odgovoran nedeljnik “Vreme” i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije. Projekat – Women Journalists Are Not Alone: Information, Protection and Resilience – podržan je u okviru programa podrške “Safejournalists.net”
Zbog čega se stanar Bele kuće nameračio na Grenland? I zašto nije prvi predsednik koji je Danskoj nudio pare za zaleđeno ostrvo? Šta o svemu tome kažu Inuiti koji na njemu žive, zvanični Kopenhagen, Evropljani i ostali? U čemu leže stvarni američki interesi? Kako mogu izgledati koraci Vašingtona za preuzimanje Grenlanda? I koliko je realna američka okupacija ovog ostrva
Grenland je negostoljubivo ostrvo – oko 80 odsto teritorije prekriveno je ledom i u centralnim delovima ostrva temperatura je u proseku minus 31 stepen Celzijusa, a ume i da padne do minus 67. U takvim uslovima eksploatacija prirodnih resursa bušenjem i rudarenjem veoma je teška, ponekad i nemoguća
Rut, majka dvoje dece, koja stanuje na pet minuta peške od mesta pogibije Rene Gud i koja je prošla obuku za posmatranje poštovanja Ustava, kaže za “Vreme” da u danima nakon ubistva Rene Gud Mineapolis liči na poprište s obrisima građanskog rata i da agenti ICE idu od vrata do vrata, ali da su njene komšije još odlučnije da se suprotstave “njihovom teroru” nakon ove tragedije
Svedoci smo uznemiravajuće situacije: dok Evropljani brane suverenitet Ukrajine, Tramp je pogazio suverenitet Venecuele, a povodom Grenlanda preti suverenitetu Danske. Igra haosa tek je počela. Svetski lideri pokušavaju da pronađu odgovor kako da se suoče sa talasom Trampove nove izvedbe američkog imperijalizma. Posle vojne operacije u Venecueli nameće se pitanje šta taj agresivni, neokolonijalni potez, direktno suprotan međunarodnom pravu, znači za ostatak sveta
Verski režim u Iranu rešio je da i ovaj talas protesta uguši u krvi. To će mu poći za rukom ukoliko Sjedinjene Države ne intervenišu. Donald Tramp bi pre mogao biti zainteresovan za mini-bombardovanje nego za pokušaj promene režima
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
“Govor mržnje je krivično delo ako je usmeren prema licu koje se zalaže za ljudska prava, ali ne i ako je upućen novinarima. Da zaključim – postojeći pravni okvir daje previše prostora za proizvoljno i nedobronamerno tumačenje zakona, koje za posledicu ima da oni koji naude ili zastrašuju novinare ne odgovaraju za to”
“Zamislite da čovek, Sten Miler, koji je na stotinak metara od mene i koji je glavni akter priče koja je uznemirila javnost i zaposlene u medijima Junajted medija neće da izađe da razgovara sa novinarkom, čiji je uzgred posredno i poslodavac, već šalje advokata da je upozorava da može dobiti otkaz. Mogla sam samo da zaključim jedno – da je Milera strah i da je istina da je po zahtevu Vučića pokušavao da oslabi i rasparča medije u okviru Junajted medija”
Čijatura, varoš u Gruziji, leži na manganu. A mangan je potreban za automobilske baterije i oružje, pa je na ceni. Na ceni pak nisu životi ljudi iz ovog kraja – njihove kuće se ruše, voda truje, a oni boluju i vode očajničku borbu
