Šta uznemirava pacijente

Povodom teksta objavljenog u „Vremenu“, a posle izveštavanja i u drugim medijima o doktoru rezervisti Jedinice za specijalne operacije i kardiologu sa nesvršenim medicinskim fakultetom zaposlenim u Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici, dr Ninoslav Radovanović, direktor ove ustanove, održao je 28. aprila konferenciju za novinare.

„Pacijenti su uznemireni ovakvim izveštavanjem o stanju u bolnici“, optužio je dr Radovanović novinare. Međutim, postavlja se pitanje da li su pacijenti uznemireni pisanjem o stanju ili trenutnim stanjem na Institutu.

DIREKTOR NIJE TU: „Izjavom da nije bilo slučajeva u kojima je svojim pacijentima ugrozio život time što nije bio prisutan kao direktor ili što nije dopuštao da neko bude operisan bez njegove saglasnosti, dr Ninoslav Radovanović je doveo u pitanje svoj kredibilitet“, kaže za „Vreme“ dr Aleksandar Milovančev, direktor Instituta za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici.

On je naveo da je bilo mnogo slučajeva u kojima su ljudima životi bili u pitanju samo zato što kolege dr Radovanovića nisu umele niti smele da operišu hitne slučajeve, jer nisu mogle da stupe u kontakt sa svojim direktorom koji više od polovine meseca provodi izvan Instituta.

„S obzirom na to da se naš Institut za plućne bolesti (PLB) nalazi neposredno pored Instituta za kardiovaskularne bolesti (KVB), znali smo da postoje problemi prilikom prijema hitnih pacijenata u vreme odsustva dr Radovanovića“, nastavlja dr Milovančev. „Međutim, koliko je zapravo ta činjenica bila i opasna po pacijente, svedoči slučaj koji se dogodio 9. decembra prošle godine. Tada je vozilom hitne pomoći na Institut za kardiovaskularne bolesti u umirućem stanju bez pulsa i pritiska doveden dvadesetogodišnji N.V., kome je akvarijumsko staklo probilo desnu pretkomoru. Naravno, takav slučaj trebalo je da prihvate hirurzi sa KVB-a, ali je tada dežurni hirurg Radovanović (nije rođak dr Radovanovića, prim.a.) odbio da primi pacijenta, sa obrazloženjem ‘direktor nije tu’. Imajući u vidu stanje pacijenta čiji je život bio u opasnosti, moji hirurzi su kao ispomoć otišli na Institut za KVB, ali im čak nije bilo dopušteno da operišu povređenog momka u operacionoj sali kardiohirurgije, iako je ona jedina osposobljena za takve operativne zahvate. Nakon ponovnog ‘direktor nije tu’ ovi hirurzi su preuzeli pacijenta i odneli ga na Kliniku za grudnu hirurgiju gde su pristupili operativnom zahvatu. Pacijenta su operisali dežurni lekar Dejan Đurić, hirurg Miloš Koledin, hirurg Dejan Ilinčić i anesteziolog Iboja Feldeždi. Nakon uspešno izvršene hitne operacije momak je nakon deset dana otpušten na kućno lečenje“, zaključio je dr Milovančev.

On je istakao da ovakvi slučajevi nisu retkost, jer se veoma često događa da je sa dr Radovanovićem u vreme njegovog odsustva nemoguće stupiti u kontakt, a samim tim i dobiti odobrenje da neko bude operisan. „Veoma je loše za Institut da zavisi od jednog čoveka, a naročito zbog činjenice da mi s njima veoma dobro sarađujemo i ispomažemo jedni druge uvek kada je tako nešto potrebno. Ali, to se uglavnom svodi na dobre interpersonalne odnose, a ne na institucionalne“, kaže dr Milovančev.

Na konferenciji za novinare dr Radovanović je optužbe za privatizovanje Instituta i samovoljno donošenje odluka bez konzilijuma lekara pravdao izjavom da na klinikama za kardiohirurgiju nema demokratije, već da postoji jasna hijerarhija, slična vojničkoj.

Doktor Aleksandar Nikolić, dr Živan Jocić, dr Stevan Nastasić i dr Sava Nenić hirurzi su koji su napustili Institut u Sremskoj Kamenici 1995. godine i otišli na Institut za KVB Dedinje u Beogradu. Prema njihovim rečima, oni su napustili Sremsku Kamenicu, jer im dr Radovanović nije dozvoljavao da operišu srčane zaliske i složene urođene srčane mane koje je isključivo radio samostalno.

„Zamislite bolnicu u jednom gradu gde bi na odeljenju opšte hirurgije šef znao da operiše sve, a svi ostali samo dodatke, te bi naravno svi u gradu molili boga da šef slučajno ne slomi nogu“, reči su dr Aleksandra Nikolića. Svu četvoricu hirurga dr Radovanović optužio je da su u Beograd otišli u organizaciji Jugoslovenske levice (JUL) i da tamo šire njegovu školu.

„To sa JUL-om je laž, a prof. Radovanović tačno zna šta je razlog mog odlaska, jer sam mu se tokom deset godina tri puta obraćao sa zahtevom da ne operišem samo ono što mi je naređeno pošto to odavno prevazilazi moje umeće, znanje i veštinu“, kaže Dr Stevan Nastasić. „Na ‘Dedinje’ sam otišao ne da bih uništio Institut, već da ne bih uništio sebe kao hirurga.“

ZASTUPNIK: Povodom slučaja dr Miroslava Savića, viđenog na snimku sa banketa u Kuli, inače pripadnika Jedinica za specijalne operacije, dr Radovanović je potvrdio da on i dalje radi na Institutu, trenutno na specijalizaciji za samostalnog hirurga operatora. Iako je najavljeno i da će se dr Savić pojaviti na konferenciji za novinare, on to nije učinio, mada je „Večernjim novostima“ potvrdio: „Ja sam taj čovek“. O njegovom angažmanu govorio je dr Radovanović precizirajući da se radi o čoveku koji je u rezervnom sastavu JSO Resora državne bezbednosti Srbije bio od 1. oktobra 1993. gde je bio raspoređen na mesto lekara.

„Mi smo zadovoljni njegovim radom na Institutu, a ako se nešto ogrešio dok je bio u rezervi, to treba da dokažu MUP i ministar Mihajlović“, rekao je dr Radovanović i dodao da nema informacije o tome da je dr Savić bio snajperista pri JSO-u, te da je zbog tih obaveza manje napredovao u službi. Međutim, dr Radovanović nije precizirao koja je uloga dr Savića kao pripadnika RDB-a i da li je on načelnik za bezbednost Instituta.

Kada je već reč o JSO-u, dr Radovanović je priznao da je i sam bio u Kuli na poziv komandanta Jedinice (Milorada Lukovića Legije?), ali da je tamo otišao nekoliko meseci nakon što su to učinili i pokojni premijer Zoran Đinđić i ministar policije Dušan Mihajlović. Za informaciju da je tada dogovorena uzvratna poseta Milorada Lukovića Legije, kako bi ovaj prisustvovao operaciji srca, dr Radovanović je rekao da nije tačna.

I Miroslavu Popov, suspendovanu zbog falsifikovanja diplome medicinskog fakulteta u Novom Sadu, na konferenciji za novinare zastupao je, poput dr Savića, takođe dr Radovanović. Rekao je da se Miroslava Popov na Institutu pojavila 1987. godine kao volonter da bi nakon toga počela da se bavi statistikom, neophodnom za naučne radove. „Nije bila u kliničkom radu s pacijentima, samo jedno vreme u polikliničkom gde je koordinirala podatke pacijenata prikupljenih u dijagnostici. Iako smo bili iznenađeni saznanjem da nema diplomu, analizirali smo njen rad i ustanovili da nije napravila nijednu grešku“, kaže Radovanović dodajući da je ona pokazivala veliko razumevanje prema pacijentima, zbog čega je bila omiljena.

Međutim, koliko je istinit podatak da nije dijagnostikovala pacijente svedoči i fotografija objavljena u specijalnoj publikaciji izdatoj povodom 25 godina Instituta koja negira informaciju da se Miroslava Popov bavila isključivo prikupljanjem podataka. Ali, sada je ceo slučaj prešao pod ingerenciju pravosuđa tako da će se gospođa Popov baviti odbranom od optužbi za krivično delo falsifikovanja dokumenata, kao i za krivično delo nadrilekarstva, a što se tiče odgovornosti ljudi kojima je tako nešto promaklo – ni reči.